U tekstu se ispituju mogućnosti jačanja lokalnih zajednica putem umetnosti. Autor zastupa stav da je putem umetnosti moguće preneti vizije članovima lokalnih zajednica i inspirisati ih na učešće u procesima društvenog rekonstruisanja. U tekstu će biti analizirane perspektive transformisanja urbanih celina u specifične prostore kulture. U tom smislu, posebno se naglašava značaj saradnje između umetnikâ i pripadnikâ lokalnih zajednica. Različiti umetnički projekti mogu inspirisati članove lokalnih zajednica na uspostavljanje snažnijih veza, te im mogu pomoći da definišu vizije boljeg društva. Saradnja na umetničkom projektu može okupiti članove zajednice i inspirisati ih na uključivanje u proces političkog odlučivanja. Ona, pored toga, može osnažiti njihovu sposobnost da postave program društvenog razvoja u jednom više demokratskom, više inkluzivnom maniru. Uloga umetnosti i alternativnog obrazovanja u tekstu se posmatraju kao presudne u iniciranju društvenih akcija putem kojih je moguće suštinski rekonstruisati lokalne zajednice, redefinisati status i izmeniti percepciju marginalizovanih prostora, te inspirisati susedsku saradnju i njihova zalaganja za zajednički interes. Izgradnja novog kulturnog prostora zahteva razvoj alternativnog obrazovanja, putem kojeg je moguće osnažiti članove zajednice da prevaziđu stare predrasude, ali i razvoj inkluzivnih umetničkih praksi, koje mogu pomoći članovima zajednice u međusobnom povezivanju, te u pronalaženju vlastite vizije boljitka. Kroz umetnost i alternativno obrazovanje, oni mogu otkriti svoju moć da se suprotstave opresivnim društvenim odnosima. Suprotno pozivima na integraciju u društvo koje umnožava nepravdu, otuđenje i razdvojenost, upravo putem umetnosti oni mogu uočiti činjenicu da su zapravo članovi zajednice, sposobni da učestvuju u njenoj izgradnji.