The contribution deals with that period of Mihailo Đurić's (1925–2011) creation when
he worked on sociological problems, during which he collaborated with Radomir Lukić, Vojin Milić and Veljko Korać. ...This phase resulted in two important books for the development of Serbian sociology: Problems of Sociological Method and The Sociology of Max Weber, where Djurić presented his original theoretical-philosophical approach.
Двадесет петог новембра 2011. године окончан је животни пут професора Михаила Ђурића у његовој осамдесет седмој години. Једна деоница тога пута, важна и плодна, припада и овом факултету. Због тога, у ...овом часу, наше мисли и наша сећања, свакако и осећања, упућујемо покојном професору Ђурићу, његовој личности, животу и, понад свега, његовом делу.
In this text and the book from which it is an extract – The Black Notebooks and Heidegger’s Anti-Semitism, the author critically analyzes the most recent debate sparked by Heidegger’s anti-Semitism ...on the pages of his Black Notebooks (Schwarze Hefte), an ‘intimate’ diary of sorts. The debate began in 2014 and gained momentum, becoming a matter of public relevance and consequently spilling over into the channels of the wider cultural public, eliciting impassioned responses from the wider audience. It was not long before the matter came to be referred to as a ‘scandal’, ‘affair’ or the ‘Heidegger case’. The heavy shadow of anti-Semitism fell on Heidegger, not from the outside but rather from the pages of his own manuscript. The author highlights a ‘veritable paradox in the reception of Heidegger’. Heidegger cannot be rejected (due to his unquestionable National Socialism and anti-Semitism) without first familiarizing oneself with his work and reading and studying his thought as a whole. It follows, then, that discussing his work and thought is both necessary and inevitable. Even those who ultimately became firmly convinced that Heidegger introduced National Socialism into philosophy and thereby betrayed and let down the discipline; that he is not a philosopher at all and that his writings should not be kept on the shelves of philosophy libraries – could not have reached such a sweeping view without first exhaustively and meticulously researching Heidegger and his works. Heidegger is impossible to do away with without first getting acquainted with him or even being close to him. Offering a wide panoramic overview of the various quarrels about the Black Notebooks, the author strives to present the elements that set the dominant tone and main direction of the debate and to peel away the conflicting interpretations to uncover the truth about Heidegger’s anti-Semitism. He does not shy away from offering original hermeneutic approaches and critical remarks. He revisits, critiques, asks new questions and proposes novel judgments about Heidegger, his critics and supporters.
Ханс Келзен, можда и највећи правник двадесетог века (тешко би било пресудити ко је већи: он или Густав Радбрух, ако је таква „пресуда“ уопште потребна), рођен је 11. октобра 1881. године у Прагу. ...Тог истог дана, али сто двадесет пет година касније, та зна- чајна годишњица свечано је обележена у Бечу, граду његовог детињства, дечаштва, младости, школовања и наставничке делатности све до 1930. Свечаност на највишем нивоу одржана је у препуној
пленарној сали аустријског Парламента, а присуствовали су јој, поред високих званичника Републике Аустрије, бројни истраживачи Келзеновог замашног дела и професори теорије и филозофије права из многих земаља. Била је присутна и Келзенова унука Ан Федер Ли, која је за ову прилику допутовала из САД-а (Келзен је после Другог светског рата био професор у Берклију, где је и умро 19. априла 1973) и која је била срдачно поздрављена. Писац ових редова имао је јединствену прилику да присуствује том свечаном скупу.
Академик Миодраг Јовичић, који је 16. октобра оне кобне 1999. године ненадано и прерано отишао са овога света, објавио је за живота завидан број књига и других радова. У научним областима којима се ...бавио – а то су у првом реду уставно право, упоредно право, теорија државе и политички систем – он је био необично марљив и плодан писац. Благодарећи госпођи Славки Јовичић, рођеној сестри академика Јовичића, која је за ту сврху, с неупоредивом сестринском љубављу и приврженошћу преминулом брату, издвојила неопходна новчана средства, седам година после смрти Мише Јовичића појавили су се његови Изабрани списи.
