Zbirateljske kulture Maja Veselič
Ars & humanitas,
12/2020, Letnik:
14, Številka:
2
Journal Article
Recenzirano
Odprti dostop
Tako zbirke kot predmeti, ki jih sestavljajo, so živi organizmi. Njihove usode so podvržene procesom spreminjanja in so zato vedno zgolj začasne. Skozi čas in prostor se spreminjajo sama materialnost ...predmetov, pa tudi njihova raba in pomen – naj bo osebni, družbeni, kulturni itd. Zbirke se oblikujejo z nakupi in izmenjavami predmetov, z odpisi in izgubami, lahko jih razkosajo ali povsem razpustijo. Predmeti in zbirke prehajajo med posamezniki ter med posamezniki in institucijami s prodajo, z darovanjem in dedovanjem. Pripisana vrednost predmetov in zbirk lahko močno niha, saj je kompleksen preplet vrste družbenih (npr. razred, spol), idejnih (npr. o estetski prefinjenosti, moralnosti) in ekonomskih dejavnikov (globalni trg in drugi trgi). V splošnem pa lahko rečemo, da je institucionalizacija zbirke, tj. njena vključitev in razstava v priznanem muzeju, galeriji, tudi arhivu ali knjižnici, tista, ki zbirki in zbiratelju podeli priznanje poznavalstva in družbeni prestiž (cf. Belk 2006, 537).
Cilj članka je opredeliti tranzicije, do katerih prihaja na makro ravni globalnih politik, in sicer prehod od izobraževanja odraslih do vseživljenjskega učenja ter posledično prehod od ...izobraževalnega sektorja do ekosistemov vseživljenjskega učenja. Za analizo dokumentov mednarodnih organizacij smo uporabili Ehlersov model in politične okvire ter tako izpostavili dva premika: prvi je prehod iz izobraževalnega sektorja v ekosisteme vseživljenjskega učenja, drugi pa prehod sektorja izobraževanja odraslih v učenje in izobraževanje odraslih znotraj okvira vseživljenjskega učenja. Oba prehoda sta zaradi pogojev za dodeljevanje sredstev neizogibna in učečim se ponujata ogromno priložnosti, a se to skozi njihovo nesodelovanje ne potrjuje. Zainteresirani akterji v izobraževanju odraslih lahko torej ta prehoda spodbudijo s pozitivnim pristopom do novih priložnosti ter hkrati izrazijo pomisleke neslišanih učečih se ali pa se spremembam uprejo in tako dolgoročno izginejo zaradi pomanjkanja relevantnosti in posledične izgube sredstev za delovanje.
Autorice u radu analiziraju institucionalizaciju discipline međunarodnih odnosa i sigurnosnih studija na Fakultetu političkih znanosti vodeći se kriterijima stabilnosti, identiteta i autonomije, koji ...se testiraju na osnovi specifičnih pokazatelja njihove manifestacije. Pritom je naglasak na razvoju u posljednjih tridesetak godina, s kraćim osvrtom na ranija razdoblja kada se ponajprije međunarodni odnosi ugrađuju kao jedna od konstitutivnih disciplina na tada novoj sveučilišnoj instituciji, koja je emancipirala politologiju u odnosu na ostala, starija znanstvena polja iz kojih vuče korijene. Pored toga, kako bi se stekao uvid u paralelni razvoj međunarodnih odnosa i sigurnosnih studija od sredine dvadesetog stoljeća, u radu se propituje moguća emancipacija sigurnosnih studija kao zasebne znanstvene discipline i pokušava se odgovoriti na pitanje je li moguće ili pak korisno razdvajati ih s obzirom na međusobnu isprepletenost i preklapanje pojmovno-kategorijalnog aparata, teorija i fenomena koje istražuju. Posebno se komparira razvoj discipline međunarodnih odnosa i sigurnosnih studija u Hrvatskoj s državama u okruženju (Srbija i Slovenija) te se izvode zaključci o međuodnosu sigurnosnih studija i međunarodnih odnosa. U radu se polazi od tvrdnje da je disciplina međunarodnih odnosa i sigurnosnih studija, koja se od druge polovice 1990-ih intenzivnije razvija u pogledu znanstvene produkcije i nastavnih planova i programa, snažno institucionalizirana.
In the paper, the authors analyse the institutionalization of the discipline of international relations and security studies at the Faculty of Political Sciences, guided by the criteria of stability, identity and autonomy, which are tested through specific indicators of their manifestation. In doing so, the emphasis is on the development during the last thirty years, with a brief review of the earlier periods when international relations were primarily incorporated as one of the constitutive disciplines at the then new university institution, which emancipated political science in relation to the other, older scientific fields which it is rooted in. In addition, in order to gain insight into the parallel development of international relations and security studies since the mid-twentieth century, the paper examines the possible emancipation of security studies as a separate scientific discipline and tries to answer the question of whether it is possible or useful to separate them, considering the intertwining and overlapping of the conceptual-categorical apparatus, theories and phenomena they investigate. In particular, the development of the discipline of international relations and security studies in Croatia is compared with neighbouring countries (Serbia and Slovenia), which leads to conclusions about the relationship between security studies and international relations. The paper argues that international relations and security studies, which have been developing more intensely since the second half of the 1990s in terms of scientific production and curricula, represent a strongly institutionalized discipline.
U povijesti glazbe u Bosni i Hercegovini austrougarski period (1878-1918) smatra se razdobljem uspostavljanja centralnoeuropskog modela glazbenog života, a period između dvaju svjetskih ratova ...(1918-1941) razdobljem u kojem su osnovane prve glazbene institucije. Budući da je BiH do ulaska u sastav Austro-Ugarske Monarhije bio pod višestoljetnom osmanskom vlašću, institucionalizacija glazbene kulture započela je mnogo kasnije nego što je slučaj sa susjednim zemljama. Vrlo brza tranzicija iz orijentalno-islamskog u europski kulturni krug, složen odnos etnonacionalnih zajednica prema novoj upravi te uloga doseljenika ovaj proces čine specifičnim i posebno složenim. Cilj je rada identificirati ključne faktore institucionalizacije u okviru tzv. institucionalne teorije, odnosno opisati modele privatnih i javnih inicijativa u području glazbene kulture koje su »pripremile teren« osnivanju modernih građanskih glazbenih institucija u BiH.
Komparativna politika u Hrvatskoj prošla je faze početnog razvoja i institucionalizacije. Od svog osnivanja 1962. Fakultet političkih znanosti u Zagrebu glavna je znanstvena i visokoobrazovna ...institucija za političku znanost u Hrvatskoj te se komparativna politika u hrvatskoj političkoj znanosti primarno razvijala i institucionalizirala na njemu. U prva četiri desetljeća postojanja Fakulteta sporadično su se provodila istraživanja i objavljivali znanstveni radovi o stranim politikama te to razdoblje smatramo fazom početnog razvoja komparativne politike. Osnivanje Odsjeka za komparativnu politiku na Fakultetu 2004. godine označilo je početak sustavnog rada na njezinu daljnjem razvoju kroz znanstvena istraživanja i nastavu na studiju politologije. To je omogućilo institucionalizaciju poddiscipline koju analiziramo uz pomoć teorijskog koncepta Gabrielle Ilonszki s pet značajki institucionalizacije: identitetom, autonomijom, reprodukcijom, legitimnosti i stabilnosti. Na temelju te analize donosimo zaključke o tome kakvo je stanje komparativne politike na Fakultetu političkih znanosti u Zagrebu 2022., 60 godina nakon osnivanja Fakulteta i 18 godina nakon osnivanja Odsjeka.
Comparative politics in Croatia has had two phases of development: initial development and institutionalization. Since its establishment in 1962, the Faculty of Political Sciences in Zagreb has been the main scientific and higher education institution for political science in Croatia, and the development and institutionalization of comparative politics in Croatian political science were primarily carried out there. In the first four decades of the Faculty’s existence, there were sporadic researches and publications of scientific papers on foreign policies, and we consider that period as the phase of the initial development of comparative politics. The establishment of the Department of Comparative Politics at the Faculty in 2004 marked the beginning of the systematic work on further development of comparative politics through scientific research and teaching of this subdiscipline in the study program of political science. This enabled the institutionalization of the subdiscipline, and we analyse it using Gabriela Ilonszki’s theoretical concept with five institutionalization properties: identity, autonomy, reproduction, legitimacy and stability. Based on this analysis, we make conclusions about the state of comparative politics at the Faculty of Political Science in Zagreb in 2022, 60 years after the establishment of the Faculty and 18 years after the establishment of the Department.
straipsnis ir santrauka lietuvių kalba; santrauka anglų kalba Straipsnyje analizuojama psichologijos institucionalizacijos – jos diegimo ir virtimo tiek visateisiu mokslu, tiek reglamentuojama ...profesija – raida Lietuvos Respublikos pastarųjų 100 metų istorijos kontekste. Psichologijos institucionalizacijos procesas analizuojamas pagal 10 profesijai (ir mokslui) svarbiausių kriterijų: 1) socialinis užsakymas (profesijos poreikis); 2) profesijos reglamentavimas; 3) profesinės veiklos teisinis pagrindas ir psichologo teisės bei pareigos; 4) visuomenės pasitikėjimas ir autoritetas; 5) profesinės kompetencijos kontrolė; 6) tyrimai ir vieta mokslo bei praktikos klasifikacijose; 7) profesijos mokymas; 8) profesinė ir mokslinė komunikacija; 9) vertybės ir etika; 10) profesinis susireguliavimas (asociacijos). Bendra išvada tokia: nors psichologijos, kaip ir daugelio kitų mokslų, raidos pradžia Lietuvoje vėlavo, pastarųjų trijų dešimtmečių psichologijos institucionalizacijos procesas buvo toks spartus, kad atsilikimo nebeliko faktiškai pagal visus profesijos kriterijus. Psichologija tapo indigenizuota profesija – susieta su šalies kultūra profesionalų moksline ir praktine veikla. Šio mokslo raida glaudžiai susijusi su Lietuvos modernios tautinės valstybės raida. Lietuvos pastarojo šimtmečio raidos etapai – tai ir psichologijos institucionalizacijos etapai. Straipsnio pabaigoje aptariami svarbesni Lietuvos psichologijos bruožai.
U članku se donose uvodna razmatranja za projekt »Institucionalizacija moderne građanske glazbene kulture u 19. stoljeću na području civilne Hrvatske i Vojne krajine«, što ga podupire Hrvatska ...zaklada za znanost projektom IP-2020-02-4277 (MusInst19), kako su iznesena na radionici projekta 7. listopada 2022. godine. Tekst prvo obrađuje temeljne pojmove i sintagme kao što su »građansko društvo«, »građanska glazbena kultura« i »proces institucionalizacije«. Potom se donosi pregled dosad istraženih relevantnih ustanova i područja u okvirima općih kulturnih i posebno glazbenih ustanova u civilnoj Hrvatskoj. Konstatira se da se ustanove, kojima su cilj i djelatnosti bili isključivo glazbenog karaktera i dometa, mogu grupirati u pet većih područja: 1) glazbena društva, 2) glazbene škole, 3) glazbena kazališta, 4) pjevačka društva, 5) instrumentalni ansambli. Zaključuje se da su pojava i rast kulturnih i glazbenih ustanova u civilnoj Hrvatskoj u 19. stoljeću bili usko povezani s procesom sveopće umjerene društvene modernizacije, što se na području umjetničke glazbe očitovalo u pojavama proširenja i demokratizacije glazbenog odgoja i obrazovanja, stvaranja nove građanske publike, oformljenja građanskih salona, šireg pristupa javnim glazbenim izvedbama, porasta kvalitete u izvođenju glazbe, razvijanja ukusa, promocije proizvoda tada suvremene glazbene umjetnosti i sl. To se sve zbivalo istodobno sinkronijski i dijakronijski u povijesno složenim, ponekad zamršenim i kontroverznim prilikama.
Volontiranje u svijetu, pa tako i u Hrvatskoj ima dugu tradiciju i javljalo se u različitim oblicima
tijekom povijesti. U nedostatku radova koji se bave njegovim povijesnim razvojem u Hrvatskoj, ovaj ...članak nastoji dati kratak pregled te povijesti koristeći dosadašnja relevantna istraživanja i dostupne izvore. Nakon definiranja samog pojma volontiranja, njegovih oblika i kategorizacije slijedi prikaz razvoja volontiranja u Hrvatskoj, njegove institucionalizacije, pravnih dokumenata te prava i dužnosti volontera. Uvidom u relevantna istraživanja i izvore došlo se do nekoliko zaključaka. Volonterski je rad u Hrvatskoj tijekom povijesti bio prisutan u radu različitih organizacija, a podrazumijevao je uglavnom pomoć potrebitima i ugroženima. Do njegove institucionalizacije došlo je tek krajem 1990-ih, a usvajanjem pravnih dokumenata početkom 2000-ih započela je i pravna regulacija kojom su se definirala različita pitanja poput prava i dužnosti volontera i organizacija koja su na snazi i danas.
Apie istorikos situaciją Lietuvoje XX a. pradžioje (iki 1918 m.), kaip ir bendriau apie to meto istoriografijos būklę, rašyta nedaug ir gana fragmentiškai. Iš esmės neturime nė vieno specialaus ...istoriografijos srities straipsnio, kuriame į minimą istoriografijos raidos laikotarpį būtų žvelgiama kaip į savarankiško tyrimo vertę turintį tyrinėjimo objektą. Šiuo straipsniu minimo laikotarpio procesai atskleidžiami kaip svarbiausi Lietuvos istoriografijos ir istorikos raidoje. Pasitelkus idėjų istorijos teikiamas galimybes, analizuojant programinius XX a. pradžios tekstus, recenzijas ir polemikas, programas, pamfleto žanro istoriografijos kritikai panaudojimą, formuluojama paradigminė istoriografijos kaitos situacijos samprata, kuriai nagrinėjamo laikotarpio besikeičiančios istorikos orientacijos istoriografijos raidos požiūriu darosi neapeinamos ir būdingos. 1904–1915 m., kaip savotiško manifestų laikotarpio, pažintinė vertė išryškėja, kai į Lietuvos istoriografijos ir istorikos raidą žvelgiama platesnėje periodizacinėje perspektyvoje, akcentuojant amžiaus pradžios istorijos institucionalizacijos ir konsolidacijos problemas kaip ypatingą ieškojimų ir intelektualinių manifestacijų prielaidą. Rinktinių laikotarpio tekstų analizė leidžia pagrįsčiau svarstyti apie nagrinėjamu laikotarpiu lietuviškojoje istoriografijoje ir istorikoje susiklosčiusį ir tam tikrus kelius tolesnei istorijos mokslo raidai Lietuvoje nutiesusį istoriografinių manifestų laikotarpį.
Straipsnyje lyginamos K. Marxo klasikinė kapitalo samprata ir P. Bourdieau aiškintos simbolinio ir kultūrinio kapitalo sąvokos. Analizuojami konkretūs "Disney" korporacijos veiksmai, susiję su šių ...kapitalo formų institucionalizacija ir manipuliacija. Siekiama parodyti, kaip simbolinis ir kultūrinis kapitalas yra susijęs su fetišizacijos ir personifikacijos veiksniais ir kokie instituciniai konfliktai dėl to kyla. Analizuojama "Disney" veikla siekiant išvengti tokio pobūdžio konfliktų: atsisakant auteur praktikos ir animuojant mėgstamiausius herojus. Nagrinėjama "Disney" ideologinių nuostat ų kaita: nuo masių žmogaus poreikių tenkinimo iki šiuolaikinio multikultūralizmo, diversifikacijos ir socialinės fragmentacijos puoselėjimo. Kritikuojamos Th. Adorno ir W. Benjamino pažiūros į "Disney", kaip į hegemoninę industrinio imperializmo korporaciją. Priešingai, pabrėžiama humanistinė, individualizuojanti, kooperacinė, edukacinė šiuolaikinio "Disney" veikla. Pasakojama apie "Disney" pragmatizmą, susijusį su vartotojų ir korporacijos abipusių interesų puoselėjimu kuriant svajonių ir utopijos šalį.
PDF
