Lielā mērā pateicoties profesores Ainas Dālmanes pūlēm un profesores Genovefas Jēčas mazmeitas Kristīnes Baumanes atbalstam, 2015. gada pavasarī sērijā “Ievērojamu ārstu dzīve” iznāca profesores ...Genovefas Jēčas piemiņas grāmata “Anatome augstskolā, zinātnē, dzīvē”. Sākotnējā iecere bija apkopot profesores dzīves atspulgus, ko rakstītu viņas skolēni un kolēģi, tiem pievienojot dokumentus, agrāk publicētas intervijas ar profesori un par viņu. Taču darba gaitā mazās atmiņu skicītes pārauga diezgan apjomīgā grāmatā (aptuveni 150 lappuses). Genovefa Jēča;anatomija;anatomikums;ievērojamu ārstu dzīve;profesūra;Rīgas Medicīnas institūts;RSU vēsture
Granville Sharp Pattison je škotski anatom i kirurg koji je također podučavao u Sjedinjenim Američkim Državama. Ovaj lik iz povijesti anatomije živio je vrlo šaroliki život. Budući da mnogi nisu ...upoznati s Pattisonom, ovaj pregled njegova života, doprinosa i kontroverzi čini se prikladnim. Iako je Pattison bio poznat kao dobar anatom, on će biti zapamćen po svojoj povezanosti sa sklonošću sukobima i u Europi i u SAD-u.
Zbog iznimne važnosti koronarnih arterija, osobito u patogenezi srčanih bolesti, istraživanja srčanih vena desetljećima su bila zapostavljena. Napretkom moderne medicine uvođenje inovativnih ...dijagnostičkih i terapeutskih postupaka dovelo je do potrebe za alternativnim putovima pristupa oštećenom srcu, gdje vene srca imaju značajnu ulogu. Dok se ranije za prikaz krvnih žila srca koristila samo sekcija srca, danas su zbog primjene novih metoda prikaza krvnih žila srca prisutne različite podjele srčanih vena. Većina srčanih vena završava u desnom atriju. Istaknutu ulogu u odvođenju krvi iz srca ima koronarni sinus, sinus coronarius i njegove pritoke te prednje srčane vene, vv. cardiacae anteriores. Ove vene pripadaju velikom srčanom sustavu, dok mali srčani sustav čine Thebesijeve žile. One su predmet stalnih istraživanja jer se prilagođavaju različitim potrebama prokrvljenosti miokarda ovisno o životnoj dobi i promjenama u različitim srčanim bolestima. Varijacije srčanih vena su uobičajene. Poznavanje varijacija i anastomoza srčanih vena osobito je važno za razumijevanje i tumačenje slikovnih prikaza srčanih vena prilikom izvođenja dijagnostičkih i terapeutskih postupaka.
Kraniovertebralni venski sustav Šoić Vranić, Tamara; Bajek, Snježana; Marić, Ivana ...
Medicina fluminensis,
12/2015, Letnik:
51, Številka:
4
Journal Article
Recenzirano
Odprti dostop
Kraniovertebralni venski sustav čine kranijalne i kralježnične vene. Ove vene su međusobno povezane i nemaju zalistaka, što omogućava tok krvi u oba smjera. Kranijalnim venama pripadaju vene mozga, ...sinus tvrde moždane ovojnice, diploične i emisarne vene, dok kralježničnim venama pripada vanjski i unutarnji vertebralni splet te bazivertebralne vene. Iz kraniovertebralnog venskog sustava krv odvode vv. vertebrales, vv. intercostales postt., vv. lumbales i v. sacralis lat. u sustave gornje i donje šuplje vene izravno ili putem sustava vene azigos. Kraniovertebralni venski sustav s ostalim sustavima tvori brojne anastomoze koje u patološkim uvjetima predstavljaju kolateralni put krvi ka srcu i omogućuju izravno širenje neoplazmi iz prsne, trbušne i zdjelične šupljine u područje kranijuma i kralježnice. Osim toga, značajna je uloga kranijalnih vena i vena gornjih dijelova dišnog sustava u selektivnom rashlađivanju mozga, što je osobito značajno u hipertermiji.
Važan, ali vrlo često zanemarivan uzrok pojave boli u posterolateralnom dijelu gležnja i lateralnom dijelu stopala jesu ozljede i/ili oštećenja peronealnih tetiva. Ako se te ozljede i/ili oštećenja ...ne prepoznaju i ne liječe, dovode do pojave perzistirajuće boli i znatnih funkcionalnih teškoća. Cilj ovog rada jest dati uvid u regionalnu anatomiju i osvrt na kliničku sliku, kao i opisati trenutačne metode dijagnosticiranja i liječenja nekih češćih ozljeda i oštećenja peronealnih tetiva te upozoriti koje se metode kirurškog liječenja danas savjetuju. U radu se detaljnije osvrće na luksaciju peronealnih tetiva, subluksaciju peronealnih tetiva unutar omotača, tendinopatiju peronealnih tetiva, rupturu peronealnih tetiva te na bolni sindrom peronealne kosti.
Milžiniškais tempais vystantis mokslui, programos ir vadovėliai neišvengiamai nuo jo atsilieka. Per dešimtmetį mokslo žinios padvigubėja, todėl gamtos mokslo žinios mokykloje turės būti nuolat ...savarankiškai papildomos, kitaip jos greit pasens ir pasidarys nebepakankamos. Mokyklai iškyla naujas uždavinys - ne tik mokyti mokinius, bet ir įpratinti juos mokytis. Mokinių įpratinimas sistemingai skaityti mokslo populiariąją literatūrą įgauna šiuo metu ypač didelę reikšmę. Straipsnyje aprašomas eksperimentas, kurio tikslas buvo išaiškinti įvairių skaitymo būdų įtaką mokinių žinioms ir surasti būdus organizuoti užklasiniam skaitymui iš žmogaus anatomijos, fiziologijos ir higienos kurso. Eksperimentinių klasių duomenys buvo lyginami su keturių vidurinių ir vienos aštuonmetės mokyklų duomenimis, kur užklasinis skaitymas nebuvo praktikuojamas. Eksperimento metu buvo išbandyti keturi savarankiško darbo su knyga būdai: I - laisvanoriška namų užduotis perskaityti straipsnio rusų kalba ištraukas mokslo populiariame žurnale; II - laisvanoriška namų užduotis perskaityti straipsnį rusų kalba iš „Vaiko enciklopedijos"; III - privaloma užduotis perskaityti dalį skyriaus iš mokslo populiariosios knygos lietuvių kalba; IV - a) mokytojo papasakotas mokslo populiariosios knygos skyrius, b) mokytojo papasakota knygos ištrauka su atitinkama mokinių inscenizacija. Atlikdami užduotis, mokiniai pratinosi naudotis žodynais ir enciklopedijomis. Užduotys buvo skaitomos klasėje pamokų metu ir vertinamos. Geriausių rezultatų buvo pasiekta pagal trečią variantą. Neblogų rezultatų davė pirmas ir ketvirtas variantai. Inscenizacija ypač pagilino silpnų mokinių žinias. Antrasis variantas buvo ne toks efektyvus, nes namų užduotys neišplaukė iš pamokos turinio ir sukėlė tik paviršutinišką susidomėjimą. Išvados: l) namų užduotys, reikalaujančios užklasinio skaitymo, gali būti veiksminga priemonė, įpratinanti mokinius skaityti; 2) užklasinis skaitymas pagilina mokinių žinias ir padeda geriau jas įsiminti; 3) mokytojo vaizdus pasakojimas naudingas tada, kai knyga mokiniams neprieinama, tačiau savarankiško skaitymo jis negali pakeisti.
Sažetak. Prevalencija stenoze spinalnog kanala slabinske regije u stalnom je porastu zbog starenja pučanstva. Naime, unatoč etiološkoj raznovrsnosti, ona najčešće nastaje kao posljedica ...degenerativnih promjena na kralježnici. Nema općeprihvaćene klasifikacije stenoze spinalnog kanala slabinske regije. Za postavljanje dijagnoze potrebno je povezati nalaze iz anamneze, kliničkog statusa i slikovnih metoda zajedno s elektrofiziološkim nalazima. Liječenje bolesnika sa stenozom spinalnog kanala slabinske regije može biti konzervativno (farmakološko i nefarmakološko) i kirurško, s tim da se u potonjem u posljednje vrijeme preferiraju minimalno invazivne tehnike. U ovom radu dajemo sveobuhvatni suvremeni pogled na stenozu spinalnog kanala slabinske regije.
Ovaj članak daje sažeti pregled medicinskih saznanja opisanih u djelu bizantskog učenjaka Nemezija, biskupa od Emeze (IV. st.), “O ljudskoj naravi”, napisanog na grčkom. Nemezijevo je djelo snažno ...utjecalo na kasniji razvoj znanosti u Bizantu, što se vidi iz brojnih traktata napisanih pod istim ili sličnim nazivom, koji govore o strukturi ljudskoga tijela. U pregledu se uvode i kratko objašnjavaju osnovni Nemezijevi stavovi te se uspoređuju s Galenovim koji je velikim dijelom unaprijedio medicinsku znanost staroga vijeka. Svrha je usporedbe bila utvrditi koliko su Galenove teorije o anatomiji i fiziologiji utjecale na Nemezija. Kako bilo, Nemezijevo djelo svjedoči o visokoj razini bizantske medicine te o snažnim utjecajima grčkih intelektualaca, ponajprije Galena.
Stražnji sindrom sraza gležnja (SSSG) klinički je entitet koji se očituje pojavom boli u stražnjem dijelu gležnja u trenutku maksimalno izvodive plantarne fleksije stopala. SSSG može biti posljedica ...akutne ozljede gležnja, što je češće u općoj populaciji, ili posljedica sindroma prenaprezanja, što se češće javlja u sportaša i balerina. Uzroci nastanka SSSG-a mogu biti ili koštani ili mekotkivni, ali najčešće je riječ o kombinaciji jednih i drugih. Dijagnoza SSSG-a zasniva se na anamnezi i kliničkom pregledu, u kojemu je test hiperplantarne fleksije ključan. Kako bi se potvrdila postavljena sumnja na SSSG, klinički pregled uvijek valja nadopuniti slikovnim pretragama, i to najčešće magnetskom rezonancijom (MR) ili kompjutoriziranom tomografijom (CT). Nakon što je postavljena dijagnoza SSSG-a liječenje valja započeti neoperacijskim metodama. Ako nakon 3 do 6 mjeseci neoperacijsko liječenje ne da željene rezultate, savjetuje se kirurško liječenje otvorenim pristupom ili, češće, artroskopskim/endoskopskim metodama. Danas je metoda izbora za kirurško liječenje endoskopski zahvat koji su opisali van Dijk i sur. 2000. godine.
Bol nije samo osjet koji putuje živcima do mozga, nego i emocionalno iskustvo. Informaciju o štetnom podražaju primaju periferni receptori koji se nazivaju nociceptori, a informacija dalje putuje ...perifernim živcima u spinalni ganglij, dorzalni rog kralježnicne moždine te uzlaznim putovima u mozak. Centar za bol ne postoji, već se informacija o štetnom podražaju širi u brojne dijelove mozga. Kako ce pojedinac doživjeti štetni podražaj ne ovisi samo o širenju i intenzitetu podražaja, već i o nizu psiholoških cimbenika. Zbog ozljede može doci do poremecaja funkcije na periferiji ili u dorzalnom rogu te do fenomena periferne i centralne senzitizacije, koji pridonose nastanku kronicne boli. Iako bol ima zaštitnu funkciju, nije svaka vrsta boli korisna. Akutna ili nociceptivna bol ima tu zaštitnu ulogu te organizmu omogucuje zaštitu od štetnih podražaja. Naprotiv, kronična bol koja traje dugo nakon nestanka štetnog podražaja i neuropatska bol koja nastaje zbog ozljede ili bolesti živcanog sustava vrste su boli koje nemaju evolucijsku svrhu. Unatoč brojnim naprecima u razumijevanju neurobiologije boli mnoga pitanja o nastanku i terapiji boli, osobito kad je riječ o patološkim vrstama boli, ostaju otvorena.
PDF
