Od prve koronarne angioplastike leta 1977 preko femoralnega pristopa je intervencijska kardiologija drastično spremenila zdravljenje ishemične bolezni srca. Prvotna perkutana transluminalna ...angioplastika z uporabo navadnih balonskih katetrov je sčasoma postala le pomožna tehnika za pripravo žilne spremembe in optimiziranje vstavljene žilne opornice. S pojavom navadnih žilnih opornic smo izboljšali rezultate na račun zmanjšanega elastičnega odsunka, poškodbe in konstriktivnega remodeliranja koronarnih arterij, z razvojem antiagregacijske terapije pa dosegli manjše število tromboz v žilnih opornicah. Ob nadaljnjih raziskavah neointimalne hiperplazije so se pojavile metode za lokalno apliciranje antiproliferacijskih zdravil. Razvile so se z zdravili prevlečene opornice, ki so leta 2019 postale novi zlati standard. Ob uporabi modernejših materialov so poskrbele za izboljšanje rezultatov na račun zmanjšanja neointimalne hiperplazije in števila zapletov. A kljub temu so še vedno tujek v žilni steni, ki spodbuja kronično vnetje, neoaterosklerozo, s tem pa restenozo ter zelo pozne pojave tromboze. To spoznanje zadnja leta vodi v razvijanje tehnik, ki bi za sabo pustile čim manj tujega materiala oziroma bi bil le-ta čimbolj biološko kompatibilen. Ob razvoju razgradljivih žilnih opornic so ena obetajočih terapevtskih možnosti z zdravili prevlečeni balonski katetri, ki razširijo žilno svetlino in lokalno aplicirajo antiproliferativno zdravilo na samo mesto spremembe brez uporabe opornice, ki bi ostala v žilni steni in spodbujala vnetje.
Įvadas/tikslas Blauzdos arterijų angioplastika yra vertinga galūnės išsaugojimo procedūra ligoniams, sergantiems kritine kojų išemija. Esant blauzdos arterijų užakimui, dažniausiai atliekama arterijų ...šuntavimo operacija. Šio tyrimo tikslas buvo parodyti mūsų gydymo rezultatus bei palyginti arterijų šuntavimo operacijų į pėdos arteriją ir blauzdos arterijų perkutaninės transliuminalinės angioplastikos vėlyvuosius rezultatus esant kritinei kojos išemijai. Taip pat įvertinti cukrinio diabeto įtaką operacijų rezultatams. Metodai Retrospektyviuoju būdu išanalizuotos visos gydomosios blauzdos arterijų procedūros, atliktos nuo 1999 m. sausio iki 2013 m. gruodžio mėnesio. Buvo palyginti blauzdos arterijų perkutaninės transliuminalinės angioplastikos ir atviros chirurgijos – šuntų į pėdos arteriją gydymo rezultatai. Išanalizuota cukrinio diabeto įtaka gydymo rezultatams. Rezultatai Sudarytos trys pacientų grupės: I grupė – 193 ligoniai, kuriems atliktos šuntavimo į pėdos arteriją operacijos; II grupė – 103 atvejai 98 pacientams, kuriems atlikta blauzdos arterijų perkutaninė transliuminalinė angioplastika; III grupė – 84 pacientai, kuriems taikytas sudėtinis gydymas – perkutaninė transliuminalinė angioplastika ir šuntavimas į pėdos arteriją. Kumuliacinis kraujotakos atkūrimas po 1 metų atlikus atvirą operaciją – 47,5 %, atlikus blauzdos arterijų angioplastiką – 6,9 %, atlikus sudėtinį gydymą – 79,6 %. Geriausi rezultatai gauti sudėtinio gydymo grupėje (p<0,007). Galūnės išsaugojimas po vienų metų atlikus operaciją – 84,1 %, po endovaskulinės chirurgijos – 35,4 %, po sudėtinio gydymo – 83,1 %. Ilgesnį laikotarpį galūnės išsaugotos po sudėtinio chirurginio gydymo (p<0,001). Cukriniu diabetu segantiems ligoniams kumuliacinis kraujotakos atkūrimas praėjus vieniems metams po šuntavimo į pėdos arteriją operacijų – 60,4 %, nesergantiems cukriniu diabetu – 21,8 % (p=0,013), po atliktos blauzdos arterijų angioplastikos cukriniu diabetu sergantiems ligoniams – 3,6 %, nesergantiems – 10,1 %. Kumuliacinis kraujotakos atkūrimas, praėjus dvejiems metams po rekonstrukcinių procedūrų, jei cukrinis diabetas kompensuotas, sudarė 55,2 %, o jei nekompensuotas – 43,6 %. Galūnės išsaugojimas esant kompensuotam cukriniam diabetui sudarė 79,31 %, o nekompensuotam – 61,82 %. Rezultatas nėra statistiškai patikimas (p>0,05). Išvados Blauzdos arterijų angioplastika ir šuntavimo operacija yra tinkamos procedūros išsaugoti galūnę ligoniams, sergantiems kritine galūnės išemija. Vėlyvieji kraujotakos atkūrimo rezultatai buvo geresni po šuntavimo į pėdos arteriją atliktų operacijų. Geriausi kraujotakos atkūrimo rezultatai ligoniams, sergantiems cukriniu diabetu, pasiekti taikant sudėtinį gydymo metodą – angioplastiką ir atvirą operaciją. Šuntavimas į pėdos arteriją yra saugi ir efektyvi procedūra cukriniu diabetu sergantiems pacientams, turintiems kritinę kojos išemiją. Glikozilinto hemoglobino kiekis neturi įtakos kraujotakos atkūrimo rezultatams.
Coronary perforations are rare but vicious complications of PCI procedures. Ellis type III coronary artery perforation represents the most severe form and demands an urgent solution. It is often ...necessary to perform pericardiocentesis and utilizise multiple interventional techniques to seal the perforation. Polytetrafluoroethylene (PTFE)-covered stent implantation has become one of the most frequently used percutaneous solutions, but disadvantages of this intervention are its high profile and low device flexibility. In our case, we attempted to improve the deliverability of the PTFE stent graft alone by mounting it on a bare metal stent used as a stent graft carrier.
Koronarne perforacije su retke ali izuzetno neugodne komlikacije perkutanih intervencija. Perforacije koronarnh arterija trećeg stepena po Elisu predstvaljaju najozbiljniju formu perforacija i zahtevaju hitno zbrinjavanje. Često je neophodno uraditi perikardiocentezu i primeniti brojne interventne tehnike kako bismo rešili perforaciju. Stentovi prekriveni politetrafluoroetilenom(PTFE) postali su jedno od najčešće korišćenih perkutanih rešenja, ali su njihove mane visoki profil i slaba fleksibilnost. U našem slučaju, pokušali smo da poboljšamo plasiranje PTFE stenta montiranjem na metalni stent, koji smo iskoristili kao nosač.
Koarktacija aorte ( CoA ) je prirođena srčana greška (PSG) kod koje suženje torakalne aorte neposredno iza polazišta lijeve subklavijalne arterije, nasuprot spoja s duktusom arteriozusom rezultira ...opstrukcijom protoka krvi i tlačnim opterećenjem lijeve klijetke. CoA čini 4 do 6% od svih PSG. Klinički se manifestira znakovima srčanog zatajenja u novorođenačkom i ranom dojenačkom razdoblju, a kasnije najčešće arterijskom hipertenzijom i šumom nad srcem. Način liječenja CoA ovisi o kliničkoj prezentaciji, tipu koarktacije, pridruženim srčanim anomalijama i dobi djeteta. Terapijske opcije liječanja CoA uključuju kardiokirurgiju, balonsku angioplastiku i angioplastiku s ugradnjom stenta.
Porast angiointervencijskih zahvata posljedica je rastuće incidencije okluzivne bolesti perifernih arterija, ali i boljih tehničkih mogućnosti perkutane revaskularizacije. Odluka o načinu liječenja ...temelji se na pomnoj kliničkoj procjeni bolesnika s intermitentnom klaudikacijom Fontaine II klase i odabira terapijskih mogućnosti: endovaskularne ili kirurške revaskularizacije ili pak konzervativnog medikamentnog liječenja uz intenzivan nadzirani trening hodanja. Posebno je važna racionalizacija u načinu praćenja bolesnika nakon provedenog revaskularizacijskog zahvata u eri različitih novih tehničkih mogućnosti medicinske prakse 21. stoljeća. Cilj ovoga retrospektivnog istraživanja odnosio se na skupinu bolesnika s bolešću perifernih arterija, funkcionalne klase Fontaine II u kojih smo nakon uspješne angiointervencije analizirali promjene vrijednosti ABI-ja (od engl. ankle brachial index) i dužine HP-a (hodna pruga) kroz vremenski slijed: prije i neposredno nakon intervencije te u kontrolnom razdoblju. Uspješna endovaskularna revaskularizacija (PTA od engl. percutaneous transluminal angioplasty) u usporedbi sa standardnom farmakoterapijom i nenadziranim vježbama hodanja u bolesnika funkcionalne klase Fontaine II rezultirala je produljenjem HP-a i porastom ABI-ja, a koji nisu pokazali poboljšanje nakon inicijalnog 6 mjesečnog razdoblja primijenjene optimalne farmakoterapije i nekontroliranoga tjelesnog treninga. Prisutnosti komorbiditeta nisu utjecale na rezultate ispitivanih parametara. Vrijednost je ABI-ja kontralateralnog ekstremiteta tijekom praćenja porasla i korelira s porastom ABI-ja ekstremiteta podvrgnuta angiointervenciji. Porast duljine HP-a i porast vrijednosti ABI-ja u analizi statistički vrlo značajno prati angiografski uspješnu revaskularizaciju. Rezultati ispitivanja potvrđuju važnost procjene uspjeha PTA-a primjenom ABI-ja, a posebno procjenu dužine HP-a u praćenju uspješne endovaskularne revaskularizacije koja se u svim ispitivanim podskupinama višestruko pratila i pokazala se statistički značajnim parametrom koji obilježava promjenu funkcionalnoga statusa. Smatramo da bi se naoko zanemareni podatak o dužini hodne pruge trebao repozicionirati u rutinskoj procjeni i praćenju funkcionalnog statusa nakon endovaskularne revaskularizacije u bolesnika s intermitentnom klaudikacijom.
Renovaskularna hipertenzija najčešći je uzrok sekundarnog oblika arterijske hipertenzije. Aterosklerotska stenoza renalne arterije nalazi se u 90% bolesnika s renovaskularnom hipertenzijom. Obično u ...tih bolesnika postoje i drugi znakovi difuzne vaskularne bolesti, koronarna i periferna vaskularna bolest, renalna insuficijencija, promjene abdominalne aorte. Tijek bolesti je uglavnom progresivan, a očituje se pogoršanjem stenoze i smanjenjem bubrega. Potrebno je istaknuti da veličina stenoze utječe i na preživljenje bolesnika, a glavni uzrok smrtnosti su kardiovaskularne bolesti. Kada na osnovi kliničkih pokazatelja postoji sumnja na stenozu renalne arterije, potrebno je dobiti uvid u funkcionalno stanje bubrega i anatomske promjene na krvnim žilama. U tu svrhu postoji niz dijagnostičkih testova, čije je značenje detaljnije opisano. Nakon dijagnostičke obrade pristupa se liječenju, endovaskularnom intervencijom, kirurškim zahvatom ili medikamentnom terapijom. Ciljevi liječenja su regulacija krvnog tlaka, očuvanje bubrežne funkcije i prevencija kardijalnih komplikacija. U daljnjem pregledu izneseni su rezultati različitih postupaka liječenja glede učinka na krvni tlak i bubrežnu funkciju. Razabire se da su učinci manji od očekivanih, pa se postavlja osnovno pitanje kako prepoznati bolesnika koji će imati povoljan ishod od revaskularizacijskog postupka.
Cilj je bio istražiti postoji li povezanost između poslijeproceduralnog porasta serumske razine C-reaktivnog proteina (CRP) i fibrinogena ovisno o opsegu periproceduralnog oštećenja arterijske ...stijenke tijekom endovaskularne intervencije. Ispitanici kojima je učinjena dijagnostička angiografija (84 ispitanika) činili su kontrolnu skupinu. Ispitanici kojima je učinjena endovaskularna intervencija na perifernim arterijama (71 ispitanik) činili su eksperimentalnu skupinu. Svakom ispitaniku su prije zahvata te 8, 24 i 48 sati nakon zahvata izmjereni CRP i fibrinogen iz venske krvi. Za svakog su ispitanika bilježeni tip i duljina tretirane lezije, vrijeme inflacije balona te duljina stentiranog segmenta. Značajan porast CRP i fibrinogena uočen je 48 sati nakon intervencije (p<0,001). Nije bilo značajne razlike u porastu CRP i fibrinogena ovisno o tipu lezije. U skupini bolesnika kojima je postavljen stent 48 sati nakon intervencije uočen je značajan porast CRP, usporedno s ispitanicima kojima je učinjena angioplastika balonom. Nađena je pozitivna povezanost porasta CRP između 8 i 24 sata nakon intervencije i duljine balonom tretiranog segmenta (r=0,313, p=0,02), kao i vremena inflacije balona (r=0,270, p=0,03). Uočena je pozitivna povezanost porasta CRP prvih 8 sati nakon intervencije i duljine stentiranog segmenta (r=0,535, p=0,01). Ovo je istraživanje pokazalo utjecaj opsega periproceduralne lezije arterijske stijenke na poslijeproceduralni porast upalnih biomarkera.
Akutni koronarni sindrom (AKS) jedan je od najčešćih
razloga za hospitalizaciju u razvijenim zemljama Zapada.
Vodeće mjesto zauzima nestabilna angina pektoris (NAP)
te akutni infarkt miokarda bez ...elevacije spojnice u EKG--u
(NSTEMI). Taj je trend u stalnom porastu i nadmašuje broj
bolesnika s infarktom miokarda i elevacijom spojnice u
EKG-u (STEMI). Usprkos postignutim naprecima u liječenju,
nestabilna angina pektoris još ima nepovoljnu prognozu s
mogučnošću pogoršanja i nastanka akutnog infarkta miokarda
(AIM). Veliki klinički pokusi o vrednovanju optimalnog
liječenja NAP i NSTEMI pokazuju prednost ranog intervencijskog
liječenja, koja traje i nakon šestomjesečnog ili jednogodišnjeg
praćenja bolesnika. Rezultati su još bolji nakon primjene
inhibitora receptora glikoproteina IIb/IIIa (GP IIb/ IIIa).
Najveću korist od ranog intervencijskog liječenja imaju
bolesnici s visokim rizikom za progresiju i nastajanje srčanog
infarkta ili smrti. Danas optimalno liječenje visoko rizičnih
bolesnika s nestabilnom koronarnom bolešću podrazumijeva
invazivni pristup i ranu primjenu perkutane koronarne intervencije
(PCI) uz prethodnu antiishemijsku i antitrombotsku
terapiju. U bolesnika s AIM ponovno uspostavljanje anterogradnog
protoka unutar nekoliko sati od nastanka AIM povećava
preživljavanje i spašava ugroženi miokard. Zbog toga je
reperfuzijsko liječenje temeljni kamen u liječenju AIM. Ono
obuhvaća trombolitičko liječenje i primjenu primarne perkutane
koronarne intervencije (pPCI). Primarna PCI danas je
terapija izbora u liječenju AIM.
PDF
