Razprava bo na podlagi študije šestih primerov iz sodobne gledališke in uprizoritvene prakse preverjala, kako lahko Lotmanov koncept semiosfere kot ekosistema, ki zajema tako prostor kot čas ...predstave, okoljski in ekonomski vidik ter politično okolje, ki obdaja gledališki dogodek, uporabimo za teorijo gledališča po prostorskem obratu ter v postkolonialnem in interkulturnem okolju. Njegov pojem semiosfere kot prostorsko-časovnega fenomena, kombinacije različnih (ne) verbalnih jezikov, ki so v neprestanem dialogu drug z drugim, bomo uporabili za analizo prostorskih odnosov in politik prostora v sodobnih uprizoritvenih praksah, da bi odkrili, na kakšen način uprizarjanje ustvarja semiotične jezike, ki niso enostavna vsota posameznih znakovnih sistemov, ampak v dinamični interaktivnosti vzpostavljajo gledališki dogodek. Predmet analize bodo gledališke predstave kot semiotični prostori prehodnih oblik, ki nastajajo med različnimi mediji, prestopanja meja med odrom in avditorijem ter spremembe dinamike odnosov med igralci in gledalci v procesu kreacije in recepcije. Lotmanov »vmesni položaj gledališča med gibljivim in nediskretnim svetom realnosti ter negibljivim in diskretnim svetom upodabljajočih umetnosti« (Znotraj mislečih svetov) bomo navezali na Rancièrjev pojem emancipiranega gledalca in Bourriaudov pojem prevajanja, umetnosti kot raziskovanja vezi, ki se pletejo med besedo in sliko, časom in prostorom. Raziskali bomo dinamiko semiotičnih jezikov v prostoru, ki niso enostavna vsota posameznih znakovnih sistemov, ampak v interaktivnosti vzpostavljajo gledališki dogodek.
Italų dramaturgas, novelistas ir romanistas L. Pirandello paliečia svarbias filosofines ir psichologines problemas, kurios buvo svarstomos reliatyvistų, agnostikų ir egzistencialistų teorijose. Jis ...polemizavo su natūralistais ir pozityvistais suformuluodamas savitą asmenybės koncepciją, kurioje didžiausias dėmesys skiriamas sąmonės ir pasąmonės gyvenimui. Savo ankstyvosiose dramose („Taip yra“ 1918, „Gyvenimas, kurį aš tau duodu“, 1924) L. Pirandello plėtojo reliatyvistinę teoriją apie objektyviosios tiesos nepažinumą, apie subjektyvius gyvenimo vaizdinius. Tokiu būdu iškyla L. Pirandello dramaturgijos svarbiausias konfliktas tarp realybės ir iliuzijos, kuris ryškiausiai išreiškiamas dramoje „Henrikas IV“ (1922). Dramose „Šeši personažai ieško autoriaus“ (1921) ir „Šiandieną mes improvizuojame“ (1929) autorius sprendžia gyvenimo ir meno santykio problemą, iškelia meninės tikrovės autonomijos idėją.
Sport i mediji Rodek, Jelena
Skolski Vjesnik,
06/2018, Letnik:
67, Številka:
1
Journal Article
Recenzirano
Odprti dostop
Cilj ovoga rada bila je analiza kompleksnog odnosa između sporta i medija, posebice tiskanih medija, radio-emisija i televizijskih emisija. Uz povijesnu genezu problema posebna pozornost bila je ...usmjerena na inscenacijske dimenzije medijskog sporta – emocionalizaciju i personalizaciju kao bitne oznake medijske dramaturgije. U zaključnom dijelu pobliže se elaboriralo društveno značenje novostvorenog sustava sport-mediji i naznačene su moguće promjene u odnosu između medija i stvarnosti koje sve više postaju i predmetom istraživanja suvremene sociologije sporta.
Likovni aspekt identifikacijski je element lutkarskih predstava Zlatka Boureka, no ne koristi se u svim predstavama na jednak način. Dok se u predstavama s ručnim lutkama, posebice zijevalicama, ...likovnost ne razvija te ostaje na razini početne informacije, u nekim predstavama s „guzovozom“ i maskama likovni aspekti ne ostaju statični već se razvijaju i dramaturški osamostaljuju te preuzimaju značenjski primat od riječi i teksta. U ovom radu uočit će se realizirane mogućnosti „guzovoza“ i maske u predstavama Hamlet Teatra ITD i Sveti Juraj Gradskog kazališta lutaka Split u odnosu na nerealizirane potencijale u drugim predstavama.
Prispevek obravnava različne oblike uprizoritvenega besedila, kar je še vedno dokaj nov pojav v sodobnem gledališču, ki terja nova orodja za analizo. Strukturna transformacija zapisanega besedila v ...uprizoritev, vključno z gledalčevo vlogo pri tem, potrjuje dejstvo, da uprizoritveno besedilo ne pomeni preprosto nove vrste zapisanega besedila, še toliko manj pa novo vrsto gledališkega besedila, temveč prej neke vrste bistveno spremenjen hipertekst. Uprizoritveno besedilo bi lahko poimenovali tudi odprto besedilo uprizoritve v smislu, da zahteva od gledalcev, da tudi sami postanejo aktivni so-pisci. Bi lahko potemtakem uprizoritveno besedilo definirali kot scenic écriture, kolektivno pisanje, hipertekst ali celo écriture corporelle? In kako bi ga bilo mogoče prevesti z odra na papir, da bi ga tako ohranili za prihodnje študije? Uprizoritveno besedilo ne more obstajati brez svojega avtorja (ali avtorjev), zato prispevek obravnava uprizoritve skupin The Wooster Group in Motus in pa Renéja Pollescha, Jorisa Lacoste, Mila Raua ter Oliverja Frljića, ki vsi nenehno proizvajajo uprizoritvena besedila skupaj z igralci, pri tem pa ne ločujejo procesa pisanja od režije.
Provider: - Institution: - Data provided by Europeana Collections- Vabljeni!- All metadata published by Europeana are available free of restriction under the Creative Commons CC0 1.0 Universal Public ...Domain Dedication. However, Europeana requests that you actively acknowledge and give attribution to all metadata sources including Europeana
Umjetnost ili bolje rečeno univerzum Zlatka Boureka satkan je od njegove iznimne stvaralačke, istraživalačke, zaigrane, duhovite i nadasve osebujne energije koja promatrača ostavlja bez daha jer što ...god da je dotakla oblikovala je povijest, kako lutkarstva, tako i svih drugih medija kojima se izražavao. Njegov umjetnički izričaj čine izrazita predanost, umijeće i nadasve istinska i jedinstvena poetika kojom spaja elemente nadrealizma i folklora te ih upotpunjuje grotesknim humorom, stvarajući tako poseban ambijent unutar kojeg oživljavaju njegove groteskne figure, nakaze. Okosnica ovog rada je likovna dramaturgija kazališta figura Zlatka Boureka koja podrazumijeva niz različitih, međusobno isprepletenih simultanih vizualnih sustava koji djeluju na kazališno iskustvo publike. Nastoje se istaknuti likovne komponente ove vrste lutkarskog kazališta koje se ne zaustavljaju samo na kreaciji lutke kao protagonista već se osvrće na cjelokupnu sliku same lutkarske inscenacije i njezin doživljaj. Jedna od mogućih perspektiva promatranja likovne dramaturgije prema Posner (2014) može se promišljati s nekoliko polazišta: slike koja podržava, tumači, kontrastira ili na neki drugi način izravno komunicira s tekstom, zatim kao svojevrsna vizualna gramatika koju umjetnik koristi kao autorefleksivni kazališni dijalog s publikom, te kao emocionalni odgovor publike o likovnim elementima predstave, a koji postoji neovisno o radnji koja se zbiva na pozornici ili pak izgovorenom tekstu. U svrhu ovog rada provedeno je istraživanje među studentima kojim se ispituje na temelju odabira nekoliko fotografija lutaka Zlatka Boureka doživljaj likovnog izričaja umjetnika te koje emocije pobuđuje u ispitanicima sam pogled na lutku. Likovna dramaturgija kazališta figura promatra se pritom kao svojevrsna vizualna meta-pripovijest i emocionalni odgovor promatrača na izdvojen aspekt likovnosti, lutku kao nositelja radnje.
Iako se Slamnigov radiodramski opus može promatrati kao svojevrsna produžena ruka njegove proze, donekle i poezije, u ovom će se radu putem ograničene radiofonske optike zvuka i dijaloga pokušati ...povezati njegovih jedanaest radiodrama, sabranih u Firentinskom capricciu (1987.), s revolucijom dramaturške strukture pedesetih i šezdesetih godina prošlog stoljeća (Rodger 1982: 5). Karakteristično slamnigovsko kreativno pomirenje konvencije i inovacije, tradicije i moderniteta (Maroević 2019: 40) duboko je uronjeno u poseban model jezika.
Provider: - Institution: - Data provided by Europeana Collections- All metadata published by Europeana are available free of restriction under the Creative Commons CC0 1.0 Universal Public Domain ...Dedication. However, Europeana requests that you actively acknowledge and give attribution to all metadata sources including Europeana
Luko Paljetak od 1968. do 1978. radio je u Kazalištu lutaka Zadar kao glumac, dramaturg i redatelj te je usmjerio zadarsko/ hrvatsko lutkarstvo prema modernome izrazu. U povijesti lutkarstva ...prvenstveno je poznat kao redatelj. Međutim, u ovome se radu autorica bavi njegovim dramskim tekstovima koji su manje poznati. U arhivu Kazališta lutaka Zadar pronađen je tekst S one strane ogledala omnibus šest priča za fluorescentni teatar koji nije postavljen na scenu, a autorica upravo na tome tekstu iščitava znakove rane postmoderne: udaljavanje od didaktičkoga sadržaja, odbacivanje paravana, kritiku sustava, odgode značenja, raspitivanje o novim predodžbama. Antibajku Bajka o kraljevim trešnjama i humornu fantaziju Duhovi s planeta Strahurn kritika nije dobro ocijenila, dok je tekst Nikola Tesla: priče iz djetinjasta bio literarni predložak za zanimljivu predstavu koja se izvodila samo u Zadru. Paljetak koristi antropomorfizaciju kako bi kazao nešto smiješno o ljudima, kako u poznatoj zbirci pjesama Miševi i mačke naglavačke tako i u svojim dramskim tekstovima koje je namijenio za lutkarska, ali i nelutkarska uprizorenja.
PDF
