Prirojene nepravilnosti sečil vključujejo širok spekter malformacij, ki so posledica neustreznega embrionalnega razvoja sečil in se pogosto se pojavljajo v sklopu sindromov. Čeprav je etiologija ...prirojenih napak sečil v večini primerov verjetno multifaktorska, je v redkih primerih razvoj nepra-vilnosti sečil povezan z monogenskimi ali kromosomskimi vzroki, in sicer s patogenimi različicami v posameznem genu ali kromosomu. Verjetnost genetske etiologije je večja pri kompleksnih kliničnih slikah, kot je obojestranska parenhimska prizadetost ledvic, in ob pozitivni družinski anamnezi prirojenih nepravilnosti sečil in/ali sindromskega stanja. Pri diagnosticiranju prirojenih nepravilnosti sečil vse pogosteje uporabljamo genetske preiskave, ki temeljijo na metodi sekvenciranja naslednje generacije, pri pridruženih razvojnih nepravilnostih več organskih sistemov ter razvojnem zaostanku in/ali dizmorfnih znakih pa tudi molekularno kariotipizacijo.
Izhodišče: Kaskadno testiranje je testiranje svojcev prvega dokazanega nosilca patogene različice/verjetno patogene različice (PR/VPR) določenega gena v družini. Uspešnost preventive rakavih bolezni ...v družini, v kateri je ugotovljena PR/VPR, je odvisna od identifikacije tistih krvnih sorodnikov, ki so prav tako nosilci družinske genetske okvare, pa sami še niso zboleli. Število krvnih sorodnikov iz družin z dednim sindromom za raka dojk in/ali jajčnikov (HBOC), ki se v sklopu obravnave na Onkološkem inštitutu Ljubljana (OIL) odločijo za predsimptomatsko svetovanje in testiranje po novoodkriti PR/VPR v družini, je trenutno neznano. Namen: Namen raziskave je bil ugotoviti število krvnih sorodnikov, ki so se odločili za predsimptomatsko testiranje, ko je bila v družini dokazana PR/VPR v genu BRCA1 in/ali BRCA2, in analizirati njihove značilnosti. Metode: Analizirali smo podatke, ki smo jih pridobili iz podatkovne zbirke Oddelka za onkološko klinično genetiko OIL med letoma 1999 in 2020, o testiranih in njihovih družinskih članih. Uporabili smo deskriptivne statistične metode. Rezultati: Med 5158 napotenimi družinami s sumom na HBOC smo odkrili 785 BRCA1 in BRCA2 pozitivnih, kar pomeni 15,2 %. Od vseh 785 pozitivnih družin se pri 27 % (212/785) družin za genetsko svetovanje še ni odločil nihče od svojcev. V družinah, kjer so se svojci odločili za posvet (573 družin), se jih je 79 % oglasilo v prvih 12 mesecih od razkritja pozitivnega rezultata prvemu testiranemu. V teh 573 družinah se je skupno 1731 oseb odločilo za predsimptomatsko testiranje, od tega je bilo 80,3 % žensk. Povprečno število krvnih sorodnikov, ki so se med letoma 1999 in 2020 odločili za predsimptomatsko svetovanje in testiranje, je dva (2,21) na družino. Če odštejemo družine, v katerih se ni javil nihče od svojcev, pa so se javili povprečno trije (3,02) svojci na družino, torej so poleg nosilca družine na posvet prišli vsaj še trije. Zaključek: Kaskadno testiranje je uspešen način ugotavljanja nosilcev PR/VPR v družini in v populaciji. Trenutno je edini dokazano uspešen način, s katerim lahko zdravim, bolj ogroženim posameznikom omogočimo preventivne ukrepe preprečevanja in zgodnjega odkrivanja raka, s čimer dokazano podaljšujemo življenja. Možnost za odločitev o preventivnih ukrepih bi morali tako imeti vsi krvni sorodniki ob pozitivnem rezultatu prvega testiranega. Treba bo raziskati, zakaj se pri slabi tretjini pozitivnih družin ni javil noben družinski član in kako lahko še izboljšamo klinične poti, da bi povečali odziv svojcev.
Izhodišče: Zadnjih nekaj let se v genetskih ambulantah soočamo s pogostejšimi napotitvami bolnikov z rakom na genetsko obravnavo. Izvid genetskega testiranja je namreč pri bolnicah z epitelijskim ...nemucinoznim rakom jajčnikov/jajcevodov/primarnim peritonealnim seroznim karcinomom (PPSC) in bolnikih z metastatskim rakom prostate/pankreasa/dojk lahko zelo pomemben za načrtovanje zdravljenja z zaviralci poli(ADP-riboza)-polimeraze (PARP). Ker se z obravnavo običajno mudi, smo izdelali dve klinični poti, ki omogočita tem bolnikom prednostno obravnavo. Namen: Namen raziskave je bil ugotoviti, ali se število prednostnih napotitev pri bolnikih z rakom, ki potrebujejo genetski izvid za načrtovanje zdravljenja, s časom spreminja. Na primeru raka jajčnikov smo želeli oceniti stopnjo odkrivanja patogenih različic/verjetno patogenih različic (PR/VPR) v pregledovanih genih in raziskati razlike med nosilkami genetskih okvar in tistimi, ki zarodnih PR/VPR nimajo. Metode: Na Oddelku za onkološko klinično genetiko na Onkološkem inštitutu Ljubljana (OIL) smo opravili analizo podatkov o številu vseh prednostnih napotitev na genetsko svetovanje in testiranje od leta 2016 do leta 2020. Analizirali smo tudi podatke vseh napotenih bolnic z epitelijskim nemucinoznim rakom jajčnikov/jajcevodov/PPSC, ki so bile testirane med letoma 2016 in 2020. Za analizo podatkov smo uporabili program MS Excel, Joinpoint Regression in IBM SPSS. Rezultati: Raziskava je pokazala, da število prednostnih napotitev bolnikov, ki potrebujejo genetski izvid za načrtovanje zdravljenja, z leti narašča. Napotitve bolnic z epitelijskim nemucinoznim rakom jajčnikov/jajcevodov/PPSC so začele naraščati marca 2019 s trendom 7,7-odstotnega letnega prirastka. Od vseh 772 bolnic z epitelijskim nemucinoznim rakom jajčnikov/jajcevodov/PPSC, napotenih med letoma 2016 in 2020, smo testirali 735 žensk in pri 206 (28 %) odkrili PR/VPR v panelu pregledovanih genov. Stopnja detekcije PR/VPR, gledano le za gena BRCA1/2, je 23-odstotna. Med vsemi diagnosticiranimi PR/VPR predstavljajo okvare na genih BRCA1/2 83 % vseh najdb. Ženske, ki so nosilke PR/VPR, v povprečju zbolijo v starosti 56,4 leta in zbolijo povprečno 4,4 leta prej kot nenosilke (p < 0,001). V preteklosti, torej pred uvedbo testiranja za zdravljenje, 26,5 % nosilk z negativno družinsko anamnezo ne bi zaznali, saj so smernice testiranje priporočale le pri bolnicah s pozitivno družinsko anamnezo. Zaključek: Pričujoča analiza potrjuje pomen prednostnega genetskega presejanja bolnikov, ki potrebujejo izvid za načrtovanje zdravljenja. Nove klinične poti, ki jih opisujemo v članku, omogočajo hitro in kakovostno obravnavo ter pravočasno in strokovno predajo rezultatov. Prav tako pri bolnikih z rakom omogočajo informirano odločanje o genetskem testiranju in soodločanje o preventivnih ukrepih pri njihovih krvnih sorodnikih.
Genetic testing is a medical procedure that enables detection of inherited disorders and risk factors for certain pathological processes. Its application, which will likely be part of standard ...medical care in the future, opens up many psychological, philosophical, ethical, legal and other questions concerning the gains and risks associated with genetic diagnostics. Three types of genetic testing – diagnostic, predictive and carrier – are described here together with their purpose, mode of implementation and a list of some of the diseases which they might detect. In addition, results of many contemporary studies exploring predictors in the decision-making process "for" and "against" genetic testing are presented. Finally, there is a discussion of results obtained in studies investigating emotional, behavioral and social outcomes of genetic testing and the psychological consequences of the results of such a medical procedure. A review of the literature does not indicate any long-term effects of information obtained by genetic testing and suggests that emotional reactions are milder and more short-term than expected, no matter what kind of genetic testing is used. In addition, behavioral outcomes are often not in accordance with the pre-testing intention. The article concludes with a discussion on methodological difficulties in this field, suggestions of guidelines for future studies and practical recommendations for clinical work.
Prenatalno genetičko testiranje u nadležnosti je Državne zdravstvene djelatnosti u Sloveniji i uključeno je u kliničku praksu od
1980.-ih godina. Prenatalne usluge tradicionalno obuhvaćaju ...kariotipiziranje i brz probir na fetalne aneuploidije kako bi se otkrile
kromosomne anomalije, dok se za poremećaje jednog gena provodilo ciljano testiranje na mutacije . Razvoj komparativne genomske
hibridizacije na mikropostroju i sekvenciranje sljedeće generacije omogućava analizu genoma uz bolju rezoluciju u jednom
testu. Dok se tehnološki napredak u medicini nastavlja poboljšavajući tako dijagnostičku točnost i šireći lepezu indikacija, ove inovacije
zahtijevaju sve veća ulaganja i sve više opreme te dodatno osposobljeno osoblje koje će raditi s tom opremom, što opterećuje
zdravstvene fondove i povećava troškove. To nas potiče da razmotrimo kako uklopiti nove tehnike u postojeću službu kako bismo
genetičke usluge prilagodili potrebama 21. stoljeća. Cilj nam je razviti nov pristup prenatalnoj genetici kojim će se postići najučinkovitiji
rezultati uz prihvatljive troškove.
Broj genetskih testova bilježi eksponencijalan rast u kliničkim laboratorijima, zahvaljujući izvanrednim znanstvenim i tehnološkim dostignućima, uz potporu relativno jeftinih, brzih, pouzdanih i ...visoko propulzivnih tehnika. Sasvim je neupitno da je genetsko testiranje pomoglo u identi%ciranju molekularne osnove monogenskih bolesti, kao i mnoštva gena upletenih u većinu poligen-skih patologija. To je pak omogućilo individualizaciju liječenja i farmakološke terapije. Međutim, to je isto tako stvorilo jedan paradoks u upravljanom liječenju bolesnika prema kojemu se genetsko testiranje sad često vidi kao panacea, „lijek za sve", pretpostavljajući kako je svaki pojedini genetski po-limor%zam udružen sa speci%čnim, pojedinim fenotipom i/ili kliničkom slikom. Nažalost, više procesa koji reguliraju ekspresiju proteina ostaje i dalje nepoznato, dok njihova biološka osnova još nije konačno prepoznata, pa veza između genotipa, fenotipa i kliničkih nalaza nije uvijek očita te je često još teže ispitati u kojoj će mjeri veza između gena i okoline utjecati na liječenje bolesnika. Cilj ovoga članka je pružiti kritički osvrt na složen i višeslojan odnos koji povezuje gene, biokemiju i kliničke podatke, s naglaskom na prednosti i nedostatke genetskog testiranja kod monogenskih i poligenskih bolesti, te u predviđanju farmakološkog odgovora.
Monozigotni blizanci čine oko 30% blizanačkih trudnoća, njihova je učestalost stalna, a dvozigotni blizanci čine oko 70% blizanačkih trudnoća, njihova je učestalost u porastu, zbog učestale primjene ...tehnike pomognute oplodnje i zbog odgađanja prvih trudnoća te posljedične veće životne dobi trudnica. Rizik strukturalnih anomalija u blizanaca je veća nego u jednoplodnih trudnoća, rizik je do tri puta veći u monozigotnih, a u dizigotnih blizanaca je od prilike kao u jednoplodnih trudnoća. Zbog ukupno veće učestalosti višeplodnih trudnoća povećana je potreba za invazivnom prenatalnom dijagnostikom. U višeplodnim trudnoćama su biopsija korionskih resica u prvom i amniocenteza u drugom tromjesečju relativno sigurni i uspješni alternativni postupci, a uzimanje fetalne krvi kordocentezom je rezervirano za slučajeve kada je učinjena kariotipizacija fetusa nesigurna i nejasna. Izbor invazivne tehnike se temelji na dobi trudnoće kad se trudnica javlja, na postojeći rizik postupka i na tehničke zahtjeve, a od velikog je značaja iskustvo prenatalnog centra. Tehnološki napredak suvremene ultrazvučne aparature te rastuće iskustvo prenatalnog operatera doprinose točnoj i učinkovitijoj invazivnoj prenatalnoj dijagnostici u dvojaka i blizanaca višeg stupnja te na najmanju moguću mjeru smanjuju fetalni gubitak nakon invazivnog postupka.
Popularnost mlijeka s A2 tipom beta-kazeina sve je veća diljem svijeta što je popraćeno razvojem novih i pouzdanijih metoda za molekularne analize. Cilj je ovog istraživanja bila genotipizacija ...holštajnsko-frizijskih krava s obzirom na A1/A2 status primjenom PCR-a u stvarnom vremenu (RT-PCR) s posebno dizajniranim FRET hibridizacijskim sondama. DNA je dobivena iz uzoraka mlijeka 310 krava. RT-PCR-om analizirana je temperatura taljenja svakog amplikona te su ti podaci uz upotrebu sustava LightCycler 480 korišteni za iscrtavanje grafičkih prikaza. Senzorska sonda dizajnirana je tako da odgovara divljem tipu sekvencije u ciljnoj DNA. Vršne vrijednosti taljenja dobivene RTPCR-om bile su postojane razlučivosti za svaki genotip s obzirom na promjenu CCT→CAT. Rezultati su pokazali vrlo visoku učestalost alela A2 (68 %) i znakovitu učestalost heterozogotnih životinja (0,41). Genetska analiza u populaciji pokazala je srednje vrijednosti genetske varijabilnosti i bioraznolikosti. Proces usmjeravanja uzgoja prema životinjama s A2 tipom mlijeka složen je proces koji uključuje genetsko testiranje krava i teladi, procjenu stopa zamjene i konverziju heterozigota upotrebom A2-genotipiziranog sjemena bikova. U tom je smislu ključna brza i pouzdana metoda genotipizacije životinja koje proizvode mlijeko bez A1 tipa beta-kazeina. Ovo istraživanje pokazuje da se RT-PCR s posebno dizajniranim hibridizacijskim FRET sondama može preporučiti za A2 genotipizaciju goveda. Navedena metoda mogla bi biti korisna u daljnjim istraživanjima te u industriji i u uzgoju stada za proizvodnju mlijeka s A2 tipom beta-kazeina.
Novija istraživanja na polju genetike su otkrila nasljednu etiologiju jednog broja srčanih bolesti koje izazivaju iznenadnu srčanu smrt. Smrtonosne kanalopatije su od velike važnosti među genetski ...uvjetovanim bolestima srca. Njihova temeljna obilježja su nepredvidiva i smrtonosna narav, autosomno dominantno nasljeđe s varijabilnom ekspresivnosti i nepotpunom penetrantnosti u strukturalno normalnom srcu u odsutnosti morfoloških i histoloških naznaka koje se mogu identificirati standardnom obdukcijom. Minimalni odabir srodnika žrtve iznenadne srčane smrti obuhvaća uzimanje anamnestičkih podataka, fizikalni pregled, kardiološki pregled, elektrokardiografiju, ehokardiografiju, test opterećenja. Ukupna pozitivnost klasičnih genetskih testova za otkrivanje urođenih bolesti srca je od 15% do 25%. Ni nova generacija tehnologije sekvenciranja ne nudi pozitivan rezultat genetskog testiranja u više od 35% slučajeva, ni uz to što postupak testiranja traje kraće i jeftiniji je. Zato je potrebno identificirati veći broj gena prisustvo kojih može dovesti do iznenadne srčane smrti, smanjiti broj lažno pozitivnih rezultata genetskog testiranja, sigurnije ukazati na značenje provođenja genetskog testiranja mladih žrtava iznenadne srčane smrti, kako bi genetsko testiranje postalo dio standardnog dijagnostičkog postupka. Do tada je dovoljno uzeti i sačuvati 5 g svježeg srčanog tkiva žrtve iznenadne srčane smrti na temperaturi od -80 ˚C. Uzeti materijal može se analizirati i mnogo godina nakon uzimanja ne gubeći na aktualnosti, jer u sebi sadrži informaciju od važnosti za sljedeće generacije srodnika žrtve iznenadne srčane smrti.
PDF
