Eva Sedak, svjedokinja krize Davidović, Dalibor
Arti musices,
01/2021, Letnik:
52, Številka:
1
Journal Article, Paper
Recenzirano
Odprti dostop
U spisima muzikologinje Eve Sedak (1938-2017) riječ »kriza« često se susreće. U ovoj se studiji, nastaloj na temelju uvida u njezinu rukopisnu ostavštinu, pokazuje kako se misao Eve Sedak o krizi ...odvija u napetosti između dvaju značenja toga pojma koja se međusobno isključuju, s obzirom na to da prvo značenje pod razumijeva da je sve podložno krizi, a drugo da se kriza očituje upravo u odnosu prema nečemu za što se smatra da je s onu stranu krize. Autor pokazuje da se polje napetosti između dvaju značenja može pratiti kroz tri karakteristične konfiguracije, koje nisu strogo odijeljene. U spisima do sredine sedamdesetih godina Eva Sedak nastupa kao svjedokinja »krize« u koju je, prema njezinu sudu, zapalo komponiranje, s jedne strane, i kritika suvremene glazbe, s druge. U drugoj konfiguraciji, koja započinje kasnih sedamdesetih godina, »kriznim« se označava stanje u kojemu se nalazi glazbeni život »domaće sredine«, koja upravo zbog svoje »rubnosti« ili položaja na »periferiji« predstavlja izazov muzikološkom razmatranju. Naposljetku, u trećoj konfiguraciji, koja se ocrtava krajem devedesetih godina, »kriza« se pojavljuje kao sastavni dio historiografske koncepcije koja bi bila kadra primjereno odgovoriti na »krizno« stanje glazbe u »domaćoj sredini«. U ovome sklopu govor o »krizi« postupno ustupa mjesto govoru o »dekonstrukciji«.
Bibliografski pregled del Dragotina Cvetka ne izkazuje le širine in znanstvenih preferenc, temveč razkriva tudi osnovna raziskovalčeva metodološka ter v marsičem tudi svetovnonazorska izhodišča, ta ...pa so se v marsičem oblikovala po miselnih izhodiščih Cvetkovih univerzitetnih učiteljev, ki so v tridesetih letih večinoma prisegali na pozitivistično metodo.
Područje digitalne muzikologije proširilo se vrlo brzo, ali i ponešto nepravilno. Povremeno se doima poput izobličenoga stabla ili karte za tumačenje – s ubrzanim rastom malenoga područja koje ...odjednom postaje vrlo krupno (optičko skeniranje izvora odgovarajuć je primjer tog fenomena) nakon čega uskoro dolazi do ubrzanog rasta u nesrodnom području. Mnogi digitalni projekti suočeni su s velikim brojem tehničkih problema koje je potrebno rješiti prije nego što se išta može uspješno predstaviti javnosti.
Pregledom nekih od najpoznatijih i najkorištenijih digitalnih projekata (ViFaMusik, e-codices, Gallica, Gaspari Online, rana glazba, DIAMM i RISM) vidimo da ovise o opsežnoj suradnji te da i imaju povijest široke suradnje koja je u podlozi njihovih digitalnih napora. Prava inovacija koja više ovisi o digitalnim mogućnostima koje nisu bile dostupne prije deset godina uključuje Josquin Research Project, Beethoven Werkstatt i web-stranicu Machaut Society sa svojim Mirador preglednikom detalja u rukopisima.
Kao online alat, RISM Manuscript Inventory uzoran je primjer križanja starih i novih metoda istraživanja. On objedinjuje informacije sakupljene tijekom desetljeća od strane knjižničara u preko šezdeset zemalja. Trenutno nudi više od milijun zapisa, te visoko kvalitetne bibliografske podatke zajedno s nedavno razvijenim alatima za pretraživanje glazbe. Stotine ljudi i znatna financijska sredstva učinili su njihovo trenutno djelovanje mogućim. Stavljanje RISM-a na mrežu (od 2011.) pretvorilo ga je iz ezoteričnog akronima u resurs koji naširoko konzultiraju izvođači i znanstvenici.
Ne možemo znati što digitalnu muzikologiju čeka u budućnosti. Ipak, samo površan pregled prethodno nedostupnih primarnih izvora ponuđenih na web-stranicama brojnih nacionalnih knjižnica obećava da će poljuljati mnoga ustaljena znanja o glazbenoj prošlosti. Generacije i generacije udžbenika i monografija oslanjale su se na najbolje dostupne sekundarne izvore kada nije bilo pristupa primarnim izvorima. Za stotine tema više nije potrebno oslanjati se na sekundarne izvore. Primarnim izvorima od ranih napjeva do djela iz dvadesetog stoljeća lako je pristupiti preko mreže.
Pristup tim izvorima duboko će promijeniti znanstveno istraživanje uklanjanjem furnira bezbrojnih slojeva akademske proze i otkrivanjem onoga što je glazba prošlosti doista bila. Pitanja interpretacije neće nestati, ali poboljšani pristup može im olakšati procjenu. (Priča o repertoarima izvan europskih umjetničkih glazbenih tradicija različita je samo u pojedinostima: izvori su vjerojatno dostupni kao audio ili video datoteke i često nema opširne ostavštine ranih spisa koju bi se propitivalo.) Svi izvori navedeni u ovom članku dostupni su bez naknade ili drugih zapreka.
Skoraj vsi nosilci muzikoloških nazivov na univerzah in visokih šolah v Nemčiji so se po letu 1945 lahko vrnili na svoja mesta. Razlogi, zakaj je nekdo lahko ostal na svojem mestu v muzikologiji, ...zakaj so nekateri lahko nadaljevali svoje delo potem, ko jih je vojaška vlada za kratek čas odstavila in zakaj so bili drugi za stalno odstavljeni, so zelo različni.
Cilj je ovoga članka predstaviti osnovne pojmove digitalne humanistike u vezi s glazbom i muzikologijom, kao i pojam digitalne muzikologije, kako bi se potaknulo korištenje novih istraživačkih ...mogućnosti koje ovo područje nudi. U pregled su uključena sljedeća područja: programi za pisanje nota, uključujući optičko prepoznavanje glazbenih zapisa; tehnički standardi MIDI i MP3; baze podataka; računalne aplikacije za istraživanje glazbe; te sustavi za pristupanje podacima o glazbi. Za svako područje ponuđeni su osnovni izvori i materijali te su predstavljene neke od aktualnih aktivnosti i projekata.
Straipsnyje pateikiamos muzikos kūrinių tyrinėjimo problemos, analizuojamos sudedamosios muzikos kūrinio dalys. Muzikos kūrinys traktuojamas kaip žmonių bendravimo priemonė, nes pati muzika – tai ...kalba, tam tikra ženklų sistema. Muzikos kūrinys – tai pranešimas apie kokius nors objektus, mintis, jausmus, emocijas ar faktus. Muzika – tai kalba, kurios komunikacinių ženklų reikšmės yra objektyvios, t. y. jos nėra sąlygotos tokių susitarimų kaip šnekamosios kalbos žodžių reikšmės, bet yra objektyviai sąlygotos muzikos kūrinių vidinės sandaros, o pastaroji sąlygota specifinės muzikos suvokimo ir kūrybos logikos. Muzika sudaroma iš objektyvių žmogaus prigimties komunikacinių ženklų. Semantiniu požiūriu muzika yra žmonių specialus būdas perduoti vieni kitiems savitas žinias apie jų pojūčius, išgyvenimus, emocijas, jausmus. Pragmatiniu požiūriu muzika yra menas išreikšti dvasinį žmogaus ir visuomenės gyvenimą, padedantis turtinti jo vidinį pasaulį naujais estetiniais išgyvenimais ir įsigilinti į savo dvasinį pasaulį.
Teigiama, kad tradicinė muzikologija, analizuodama sukurtų muzikos veikalų formas, neaiškina tų formų atsiradimo sąlygų. Šių sąlygų aprašymui jos sąvokų ir išskirtų muzikinių įvykių požymių ...nepakanka. Straipsnyje dėstoma muzikinių komponentų sąveikos koncepcija, kurioje mėginama papildyti tradicinę muzikologiją kai kuriais tiksliųjų mokslų metodais ir sąvokomis. Matematinių metodų pritaikymas įgalina naudotis elektroninėmis skaičiavimo mašinomis tiek muzikos kūriniams analizuoti, tiek ir naujoms muzikinėms struktūroms sudaryti. Dėstomoji koncepcija remiasi kai kuriais akustikos ir psichofiziologijos pasiekimais, sistemų analizės, informacijos ir tikimybių teorijos metodais. Jos pagrindu parengti sintezės algoritmai padeda sukomponuoti ne tik diatonines, bet chromatines muzikines struktūras ne tik vienoje tonacijoje, bet ir moduliacijose. Autoriaus siūlomas metodas remiasi muzikinių įvykių statistika, siejama su pasirinktoms muzikinėms sistemoms būdingų požymių eksponavimu.
Tišinom ugođena zagonetnost glazbe Brlobuš, Krešimir
Filozofska istraživanja,
09/2016, Letnik:
36, Številka:
2/142
Journal Article, Paper
Recenzirano
Odprti dostop
In collected fragments, by using speculation author attempts to safeguard a paradoxal right of music to its own secrecy/mystery, against every scientific, conceptual, and musicological reductionism ...and forgery of the way of being of music, convinced that the music disappeared within the musicological findings “about” music. The key of the tehne hermeneutike can be understood through this thought: in the inaudiable being of silence the audiable being of music can be heard; and vice versa. Silence is the inaudiable element of music and every relevant music has its own “silence”, and vice versa. Thus, thinking in respect to music, and then about the music, means to “un-veil” the “veiled” of music as music, from this or that side of this or that, of this or that style, of this or that performance, in other words, continuously urging to discover what cannot be said about in music. In this sense, for the author, the truth of music (in the complete sense), speaking with Schelling, is musicologically unattainable because by its very nature in actu – is de potentia.
Akademik dr. Dragotin Cvetko je utemeljitelj slovenske muzikologije v dvojnem smislu. Znanstveno je po drugi vojni prispeval temeljna zgodovinska dela o slovenski glasbi. Institucionalno je uresničil ...samostojen študij muzikologije na univerzitetni ravni in raziskave predvsem slovenske glasbe v za to ustanovljenem inštitutu. Mednarodno je sodil med vodilne muzikologe.
Prispevek obravnava mesto muzikologije in njeno družbeno vlogo na pragu združene Evrope ob velikih političnih spremembah, ki se zrcalijo v vseh humanističnih znanostih in vnašajo precej negotovosti, ...za katere nihče ne vé, kako bodo učinkovale na stroko (posebno pri narodih s komaj rojeno državno suverenostjo), zato sodijo na konico širšega zanimanja. Prispevek navezuje na znano nemško polemiko (Musik-wissenschaft – quo vadis?), ki jo je sprožilo ob koncu osemdesetih let splošno nezadovoljstvo nad premalo učinkovitim vplivom muzikologije na javno življenje in (spodletele) poskuse za obnovo humanističnih načel. Pod drobnogled so postavili tedanje muzikološke stolice na univerzah z očitki o vsebinsko in idejno zgrešenem izobraževanju muzikologov. Aktualnost tega vprašanja je vsesplošna, ker je muzikologija povsod nacionalna veda in nanjo pade pretežni del odgovornosti za glasbeno ozaveščenost naroda. Slovenska muzikološka dediščina se žal ne more postavljati s priviligirano politično podporo. Odvisna je od lastnih moči, ne glede na to, da ji je urojena maloštevilnost; obilica raziskovalnega gradiva daleč presega obstoječe (po številu samo pomlajajoče se) delovne moči. Zato je tem bolj odvisna od učinkovitosti koncepta, v katerem sta nadarjenost za stroko in osebnostna kreativnost poglavitni gibali. To postaja z novimi časi vse bolj problem slovenske muzikologije, ne meni pa se za prislovično »slovensko trdoživost«.
PDF
