V zadnjih letih narašča prevalenca načinov prehranjevanja, pri katerih oseba iz svoje prehrane izključuje določena hranila; najpogosteje gre za oblike vegetarijanstva in veganstva, ki v različni meri ...omejujejo uživanje mesa, jajc in mlečnih izdelkov. Izključujoči načini prehranjevanja ob neupoštevanju navodil o potrebnih prehranskih dopolnilih lahko privedejo do zaostajanja v rasti in razvoju in do nepopravljivih telesnih okvar, zato zdravstvena stroka v Sloveniji takšne načine prehranjevanja odsvetuje zlasti pri nosečnicah, novorojenčkih in dojenčkih. Nekatere pogosto citirane raziskave in smernice navajajo, da so alternativni načini prehranjevanja ustrezni v vseh obdobjih življenjskega cikla, kar je verjetno prispevalo k popularizaciji tovrstnih načinov prehranjevanja tudi pri nas. Presečne raziskave pri vegetarijancih ugotavljajo nižjo incidenco ishemične bolezni srca in rakavih bolezni ter ugodnejšo sestavo črevesnega mikrobioma, vendar so našteti učinki lahko posledica zdravega življenjskega sloga in nižje telesne mase pri vegetarijancih in veganih, ne pa neposredno izključevanja mesa iz prehrane. Po drugi strani lahko vsi omejevalni načini prehranjevanja privedejo do pomanjkanja hranil, zlasti vitamina B12, železa, kalcija, pa tudi beljakovin, maščobnih kislin ω-3, cinka in vitamina D. Pomanjkanje makro- in mikrohranil je nevarno predvsem v zgodnjih obdobjih življenjskega cikla, saj lahko povzroči hud zaostanek v rasti in razvoju, v najhujših primerih pa celo smrt. Zdravstveni zapleti pri odraslih vključujejo osteopenijo in osteoporozo, anemijo, kognitivni upad in »paradoksno« povečanje tveganja za srčno-žilne bolezni. Tveganje za neustrezno prehranjenost ob vegetarijanski ali veganski prehrani je večje pri športnikih, starostnikih in kroničnih bolnikih. Pravilno vodena vegetarijanska in veganska prehrana je ob strokovno načtovani in nadzorovani prehranski strategiji lahko ustrezna za zdrave odrasle ljudi. V skladu z znanimi podatki o hranilih, potrebnih za normalno rast in razvoj, in zaradi hudih posledic ob morebitnem pomanjkanju teh hranil slovenska pediatrična stroka odsvetuje izključujoče načine prehranjevanja pri nosečnicah, doječih materah, novorojenčkih, dojenčkih, otrocih in mladostnikih. Ob vegetarijanskem ali veganskem načinu prehranjevanja v teh obdobjih je priporočljivo spremljanje kliničnega dietetika, izbranega pediatra ali osebnega zdravnika.
U radu se donose rezultati nastavka istraživanja uloge dr. Ive Pilara na polju hrvatskog vegetarijanstva. Novi momenti vezani su prvenstveno uz analizu arhivske građe sačuvane u arhivskom fondu ...Hrvatsko vegetarsko društvo u Državnom arhivu u Zagrebu, a u istraživanju je korištena i druga građa koja se čuva u istom arhivu te u Hrvatskome državnom arhivu i Nacionalnoj i sveučilišnoj knjižnici u Zagrebu. Rad se bavi ulogom dr. Pilara kao prvog predsjednika Vegetarskoga društva u Zagrebu i njegovim aktivnim sudjelovanjem u organiziranju vegetarijanaca na hrvatskom prostoru. Govori se i o prigodama u kojima je Pilar svoja razmišljanja o vegetarijanskoj prehrani javno iznosio u susretima s raznim društveno-političkim ličnostima, te na predavanjima o temama iz područja vegetarijanstva koja je u više navrata održao u raznim društvima.
Položaj životinja u teorijskoj imaginaciji i društvu proističe iz istorijske naturalizacije osnovnih epistemoloških i ontoloških kategorija, kompleksne društveno-kulturološke geneze koncepata čije ...pretpostavke danas nije jednostavno razmrsiti. Dato razumevanje subjektivnosti i društvenosti podrazumeva prirodu kao svoju suprotnost, ali i da su sve druge kategorije u graničnim klasifikacionim područjima a priori podređene ljudskim interesima i ciljevima. Debate koje su se tokom sedamdesetih i osamdesetih godina vodile, kad su u pitanju pokreti za prava životinja i ekofeministički pokret, unele su svojevrsnu pometnju u do tada podrazumevani pristup tom pitanju. Međutim, tek odnedavno aktuelna biopolitička teorija, postavljajući pitanje određenja čoveka i uzimajući u obzir konceptualne pomake u vezi sa granicom između bioloških vrsta, uspostavljenom u modernom diskursu, unosi značajnije novine i u debatu o vegetarijanstvu. Sa ciljem da obrazložimo pomake koji se u debati mogu načiniti u prostoru koji se otvorio s biopolitičkom teorijom, dva argumenta koja su dugo dominirala debatom – etički i ekofeministički – podvrgavamo kritičkoj analizi. Dok su etičko i ekofeminističko stanovište fokusirani na kategorije političke subjektivnosti i antropocentričke pretpostavke, biopolitika pokreće pitanje nadilaženja duboke ambivalentnosti normativnih i praktičnih rešenja koja karakterišu čovekov odnos prema životinjama i njihovom planskom i sistematizovanom ubijanju za potrebe prehrambene industrije.
Uvidom u tekstove pjesama i životni stil koji vode neki od članova
kalifornijskoga deathgrind benda Cattle Decapitation, ovaj članak istražuje
vezu između ekstremnoga zvuka, koji bend njeguje i ...„ekstremne“ poruke
koja proizlazi iz njihova rada. Naime, sadašnji i bivši članovi benda ističu
svoj stav o problemu okrutnosti prema životinjama i negativnoga utjecaja
ljudi na životno okruženje, što se može primijetiti i u tekstualnim i u
vizualnim aspektima njihova stvaralaštva. Govoreći u terminima koje
je ustanovio sociolog Keith Kahn-Harris, njihovi stavovi imaju osnovu u
diskurzivnim, tjelesnim i soničnim transgresijama rada ovoga benda. Cilj
je ovoga rada propitivanje na koji način ove transgresije, odnosno, vidovi
„ekstremizma“, surađuju i time pojačavaju cjelokupni dojam. To će biti
učinjeno ispitivanjem točaka ekstrema u suvremenome društvu na kojima
se pozicije o politici, životnoj sredini i pravima životinja susreću sa zvukom
muzike benda Cattle Decapitation.
PDF
