Alternativna muzička scena u Beogradu nastaje i razvija se gotovo paralelno sa zapadnom. Pripadnici muzičkih potkultura su, do određene mere, usvajali norme, vrednosti i obrasce ponašanja po uzoru na (zapadni) model. Ipak, domaća „andergraund“ scena predstavlja odraz konstantnog procesa glokalizacije pre nego potpunog saobraženja globalnog i lokalnog. Iako su „scene“ u početku bile donekle razdvojene, promene socijalnog, kulturnog i političkog konteksta dovodile su do povremenog prožimanja različitih supkulturnih grupa. Pomenuta prožimanja odrazila su se i na koncept ultimativnog spektakla, performansa supkulturne socijalizacije i komunikacije - koncerta. Specifičan aspekt individualnog i kolektivnog učešća u performansu savremenih rok koncerata, kojim se ovaj tekst bavi, jeste „šutka“. Istraživanje ima za cilj da ukaže na višeslojnost i kompleksnost paralelnih performansa koji se odvijaju na bini, u publici i međuprostoru, na način specifičan za metal i pank „andergraund koncerte“. U članku nastojim da istražim na kom nivou i do koje mere su navedene potkulture zaista kontrakulture, tj. na koje načine na koncertima, kroz „šutku“, one preispituju obrasce, vrednosti, odnose moći, hijerarhije pa i hegemonije šireg društva, a do koje mere su refleksije dominantne kulture u malom.