1асно }'е да иконографски и стилско-морфолошки аспекти нису иск^учиво зависили од иде)них и функционалних захтева ускла^ених с литурги)ском ском садржином и култном наменом источнохришЬанске цркве (Лазиъ 2016: 486), Beh и од истори'ских околности у ко)има су кNoиге штампане. Употребом ксилографске опреме Божидара Вуковиhа, махом изведене према обрасцима заступ^еним у рукописно) култури источнохришhанског круга, с )едне стране, и коришheNoeм нових клишеа са изрезбареним мотивима преузетим из западноевропског искуства, с друге, графичка опрема издагаа Виheнца Вуковиhа представка синтезу традиционалних и иновативних елемената, православне и католичке иконографи'е. Систем графичке опреме палеотипа Виheнца Вуковиhа изведене према старшим Божидаровим клишеима, у основи се темени на познатим елементима рукописне традици'е, прилаго^еним захтевима новог меди)а. У први план се истичу орнаментални мотиви геометри'ско-флоралног типа, ко)и преовла^у(у у компонован^ заставица и вигаета, док се у по)единим издагаима )ав^а)у и фигуралне представе отиснуте на цело) страни као фронтисписи. Осим орнаменталних и фигуралних мотива, од илустративног репертоара рукописних кNoига преузет )е и систем насловних плетеница и инициала, са преовла^у^им витичастим иници)алима карактеристичним за рукописе тога доба (Ракиъ 1999: 257-258). Западни утица)и су нарочито изражени у стилско-морфолошким аспектима прва два издагаа Виheнца Вуковиhа (Медаковиъ 1958: 143-145; Петковиъ 1994а: 37-39, 47) и огледа)у се у присуству орнаменталних оквира, непознатих не само издагаима Божидара Вуковиhа вeh и осталим српскословенским инкунабулама и палеотипима. За формираNoе орнаменталног оквира ко)и обруб^у)е текст Псалшира с йоследоваюем из 1546. године, Виheнцовог првог издагаа, примегаено )е осам сетова сачиNoених од четири одво)ена клишеа, чи)и су отисци понав^ани по одговара)уheм али не и сасвим доследно спроведеном редоследу. Клишеи коришheни за отискивагае бочних и горNoих страница оквира истих су мотива и нешто ужих димензи)а од оних коришheних за отискивагае доNoих, знатно ширих страница (Медаковиъ 1958: 143). Унутар виNoете у доNoем оквиру, уз помоh орнамента образована су три овална или четворолисна меда^она с допо)асним представама Христа, Богородице и других светих, док се у бочним вигаетама налазе симболи )еван^елиста. На по)единим оквирима изгравирани су исти мотиви орнамената али тако да )е )едан сет отиснут у позитиву - у црно) бо)и, док )е основа остала у бо)и папира - а други у негативу, где )е орнамент образован отискивагаем црне основе. Од укупно осам сетова оквира, само два изведена са орнаментом у позитиву нема)у сво)е паргааке у негативу. Осталих шест сетова оквира садрже три различите комбинаци)е орнаменталних мотива. Првом сету, где )е орнамент отиснут црном бо)ом, као паргаак одговара сет оквира с потпуно истим украсом али црном основом и орнаментом у бо)и папира. Исти приступ у штампарском поступку примегаен )е и у два преостала пара оквира. И поред ук^учиваша оквира као дела графичке опреме ренесансне кшиге, у стилско-морфолошком погледу орнаменталног украса Псалшира с йоследоваюем из 1546. године, сачишеног од стилизованих флоралних и геометри'ских мотива, нема потпуног раскида са источнохришБанском традициям. То се уочава и у иконографском и стилском третману фигуралних представа у меда^онима унутар доше вишете оквира. У меда^онима унутар вишета доше странице правоугаоних оквира смештене су по три фигуралне представе. У средишшим меда^онима налазе се Христос, Свети Jован Претеча, пророк Давид, Jован Златоуст, архан^ео Михаило, Богородица с Христом, као и неименовани свети, док су у бочним меда^онима приказани одговара)уБи свети, симболи ^'евангелиста и старозаветни пророци. Централни приказ Христа с раширеним и подигнутим рукама и затвореним кодексом у левици, допущу)у допо)асни ликови Богородице и Светог Jована, ко)и благо окренути ка Noему, формира)у Деизис (Сл. i). Представама Светог Jована Кефалофороса и архангела Михаила прик^учени су меда^они са симболима ^'евангелиста - лавом и орлом, односно биком и ангелом, док су кра) Светог Jована Златоустог допо)асни прикази дворце архи1ере)а. Иако су смештене унутар меда^она на оквира, ове представе упуБу)у на каижни украс ренесансних издаша, изузев пеф зажа приказаних у другом плану, ко)и у иконографском и стилском погледу готово не одступа;(у од источнохришБанске традици'е (Лазиъ 2016: 489). Изузев грба, за ч^'е отискиваше jT изгравиран нови клише, преостали орнаментални украс Псалшира с йоследоваюем ВиБенца БуковиБа из 1546. године изведен jT уз помоБ клишеа насле^ених од оца. Од укупно три одштампане заставице у кшизи, две су отиснуте с посщ'еБих клишеа, док je за 1'едну изранен нови. Прва од Noих понав^а заставицу у палеотипима Божидара БуковиБа из 1520. године - Служабнику и Псалширу с йоследоваюем - с тим што jT на том месту унутар штита изостав^ен гаегов карактеристични монограм „Бож . Друга заставица степеничастог облика (Сл. i) одштампана je у Молишвенику (Требнику), издан>у Божидара ВуковиВа с кра'а четврте децени1е XVI столеВа. За разлику од претходних, трепа заставица отиснута je с новог клишеа, изгравираног за потребе илустровагаа ВиВенцовог издагаа Псалшира с йоследоваюем. Потковичастог облика, са стилизованим лиснатим завршецима, ову заставицу чине уписани кружни меда^они са симболима ^'евангелиста, док се у гаеном поднож'у налази запис са именом ВиВенца ВуковиВа (Медаковиъ 1958: 144). У Псалширу с йоследоваюем из 1561. године, гаеговом последгаем потписаном издагау, осим изостав^агаа сета вигаета ко'е уоквиру'у текст, понав^а се орнаментални украс отиснут с веВ посто'еВих клишеа. Од кгаижног украса посебно се издва'а'у три заставице. Прва, сачигаена од преплета са три концентрична круга, садржи и монограм Божидара ВуковиВа, отиснут с новог додатка клишеу, док jV друга, изведена у виду преплета с пет концентричних кругова, идентична оно' из Псалшира с йоследоваюем Божидара ВуковиВа из 1520. године. ТреВа'е отиснута црвеном борм с клишеа први пут примегаеног приликом илустровагаа друге варранте ове кгаиге, и то на самом почетку текста последовагаа. Иако нису истоветне оним из Божидаревог издагаа, вигаете су одштампане с ранре употребгаених клишеа. Кадаре реч о фигуралним композицрама, илустрацра с представом четворице 'евангелиста (Сл. 2) отиснута jV уместо заставице из издагаа истоимене кгаиге из 1546. године, унутар ко'е су у медагаонима симболи jeван^елиста (Медаковиъ 1958: 150). Ту су, што jV посебно занимгаиво, и натписи на грчком. За разлику од Псалшира с йоследоваюем из 1546. године, где у погледу иконографских и стилских решегаа орнаменталног украса и фигуралних представа нема потпуног раскида са источнохришВанском традицр'ом, у Молишвенику (Зборнику за йушнике), другом издагау ВиВенца ВуковиВа, превагу jV у пуно;) мери однео рене- блока оперважен, али у складу са магаим форматом, уместо од осам - сетом од шеснаест оквира, од ко)их се сваки састо)и из четири вигаете. На бочним и горгаим вигаетама су представе с разним вегетабилним, флоралним, зооморфним и антропоморфним мотивима, уобича)еним за ренесансни период, док су у оквиру догаих, ширих вигаета, приказане епизоде из Христовог и Богородичиног живота, као и оне из живота светих. Насупрот вигаетама у Псалширу с йоследоваюем у позитиву и у негативу, овде су све вигаете изведене у позитиву, ту сам цртеж jâ..