Ovaj rad će se baviti ispitivanjem koncepta artikulacije potisnutih ženskih glasova u romanu Alis Voker Boja purpura. Pokušavajući da pronađe adekvatan odgovor na problem razumevanja crnkinja kao umetnica, Voker ističe nasleđe ropstva i snagu žena koje su uspele da pronađu svoj kreativni izraz, a samim tim uspeva i da artikuliše ućutkane glasove svojih crnih heroina u Boji purpura. Uvodeći pojam „ženstva”, Alis Voker stvara prostor u kom potisnuti ženski glasovi bivaju artikulisani u borbi protiv represije. Rasa, rod i seksualnost u početku su prikazani kao mesta sukoba i potiskivanja, a potom kao mesta izvora moći. Uporedo sa objavljivanjem ovog romana, javljaju se i prve kritike o crnoj ženskoj književnosti, a Alis Voker postaje prva Afro-Аmerikanka koja je osvojila Pulicerovu nagradu za književnost.