U radu se ukazuje na dalekosežne promene koje starenje stanovništva izaziva na socijalnom planu  ugržavajući  socijalnu  sigurnosti  starih,  posebno  u  uslovima  ekonomske krize  i značajnih promena na  tržištu rada.  Poseban  osvrt se daje na  ekonomsku neodrživost postojećeg penzionog sistema u Srbiji, gde je veoma nepovoljan odnos stare  populacije i radno aktivnog stanovništva i gde visoka nezaposlenost i nedovoljan ekonomski rast dodatno ugrožavaju staru populaciju terajući je u sve veće siromaštvo. U drugom delu rada  razmatruju  se prednosti  i nedostaci sistema tekućeg finansiranja  i sistema  akumulacije  kapitala,   odnosno  privatnog  penzionog  osiguranja.   Na  kraju  se konstatuje da je za penzionu reformu u Srbiji potrebno ne samo napuštanje sistema tekućeg finansiranja i postepeni prelazak na privatno penziono osiguranje, već da je nužno sprovesti već dugo zaostale ekonomske reforme i postići značajniji dugoročni ekonomski rast.