Autor předkládá svůj pohled na nedávno publikovaný článek autorského kolektivu pod vedením Jiřího Říčana. Stavbu článku, jeho obsah i odborné pojetí považuje za vadné, příslušnou argumentaci a ...jednotlivé námitky jsou v článku uvedeny. Tyto námitky jsou řazeny v posloupnosti čtenáře textu, nikoli podle jejich vnímané závažnosti.
Књига The Hidden History of New Women in Serbian Culture, односно Скривена историја нових жена у српској култури, објављена на енглеском језику, упознаје ширу, интернационалну читалачку публику с ...истраживачким опусом Светлане Томић и с историјом женског стваралаштва у оквиру српске културе 19. и с почетка 20. века. Поднаслов Ка новој историји књижевности сведочи о томе да је и ова књига – као и друге студије С. Томић – ношена амбицијом ауторке да интервенише у званичну, институционално засновану историју српске књижевности као оне у којој су ауторке присутне више као инцидент него по правилу, али и свешћу да је такву концепцију изузетно тешко променити у нашој култури чак и у 21. веку. Књига се састоји од три целине: „Нове жене и њихови културни доприноси“ (The New Women and Their Cultural Contributions), „Неки од мушкараца који су подржавали нове жене“ (Some of the Men Who Supported New Women) и „Конструкција, реконструкција и деконструкција сећања на нове жене“ (The Construction, Reconstruction, and Deconstruction of Memory of New Women), те закључка на крају. Укључује илустрације, архивску грађу, богату библиографију и именски и предметни регистар. Светлана Томић је за ову студију награђена признањем Северноамеричког удружења за српске студије (The North American Society for Serbian Studies), којe се додељује најбољој књизи на енглеском језику посвећеној српској друштвеној и културној историји.
Крајем 2021. године објављена је студија Ђорђа Деспића о критичко-есејистичком опусу великог српског песника, есејисте, критичара и антологичара Миодрага Павловића (1928–2014) под називом Тумач и ...песма: есејистика Миодрага Павловића, која представља незнатно измењену докторску дисертацију проф. Деспића одбрањену 2013. Ова студија је у октобру 2022. године овенчана и наградом „Ђорђе Јовановић“ за најбољу монографску студију објављену у претходној години, те се може рећи да та чињеница особито препоручује посвећивање пажње овој студији. Овим делод Деспић наставља проучавање различитих аспеката стваралаштва Миодрага Павловића, започетог књигом Порекло песме (Агора, 2008) о потенцијалима интертекстуалности у поезији овог песника, што је представљало јединствену такву студију у дотадашњој српској науци о књижевности.
V prispevku so predstavljeni doslej neobjavljena korespondenca med Josipom Stritarjem in Josipom Tominškom med letoma 1906 in 1923 in dogodki, ki so zaznamovali njun odnos.
Cilj je rada dekodirati aspekte interpretativnih kategorija interpersonalne komunikacije, društvene kritike i pjesničkog koda u poetskim i proznim tekstovima Branka Čegeca unutar pjesničkih zbirki ...Uspon i pad Koševskog brda; Sarajevo za prolaznike i Pun mjesec u Istanbulu te pridonijeti analizi i opisu poetike njegova pjesništva. Čegecovi poetski tekstovi iščitavaju se pomoću koncepta tekstualnih struktura pjesničkog znaka Zorana Kravara te Jakobsonove i Bühlerove jezične funkcije kojom se raščlanjuje unutrašnji značenjski rad teksta, dok se interpretacijski analitički sustav preuzima iz Koreografije teksta Gorana Rema i Kompozicije lirske pjesme Josipa Užarevića. Analiza fenomena interpersonalne komunikacije temelji se na studijama Kathleen Kelley Reardon i Rolanda Burkarta. U radu se analiziraju modeli dijakronijske intertekstualnosti u okviru interpretativne kategorije interpersonalne komunikacije utemeljene na ironizaciji petrarkističkog ljubavnog koda, funkcija seksualnosti subjekta kao figure provokacije, proces konstrukcije identiteta na primjeru oslobađanja ženskog subjekta i ostvarenja kategorija vremena i prostora koje izgrađuju unutarnji svijet subjekta. Proces dekonstrukcije i konstrukcije postaje sredstvo kojim se izgrađuje identitet subjekta ili pjesnički kod umjetničkog identiteta subjekta. Intermedijalnost se kao jedno od glavnih obilježja Čegecove poetike i poetike modernog pjesništva u cjelini prepoznaje kao sredstvo kojim se iznosi društvena kritika granica umjetnosti, autoriteta, moći i kulture.
The aim of this article is to decode the aspects of interpretative categories of interpersonal communication, social criticism, and the poetic code in Branko Čegec’s poetry and prose texts within the poetry collections Uspon i pad Koševskog brda, Sarajevo za prolaznike, and Pun mjesec u Istanbulu, as well as to contribute to the analysis and description of the poetics of his poetry. Čegec’s poems are interpreted with the help of Zoran Kravar’s concept of textual structures of the poetic sign and Jakobson’s and Bühler’s linguistic function, which analyses the internal semantics of the text, while the interpretive analytical system is taken from Goran Rem’s Koreografija teksta and Josip Užarević’s Kompozicija lirske pjesme. The analysis of the phenomenon of interpersonal communication is based on Kathleen Kelley Reardon’s and Roland Burkart’s research. This article analyses the models of diachronic intertextuality within the interpretative category of interpersonal communication, based on ironizing the Petrarchan love code, the function of the subject’s sexuality as a figure of provocation, the process of identity formation through the female subject’s liberation, and time and space categories that create the subject’s inner world. The process of deconstruction and construction becomes a means for creating the subject’s identity or the poetic code of its artistic identity. Intermediality, as one of the main characteristics of Čegec’s poetics and the modern poetics in general, is recognized as a means of social criticism aimed at the limits of art, authority, power, and culture.
Rad je posvećen međunarodnim EDU radionicama koje se realiziraju u sklopu suradnje krovne udruge likovnih primijenjenih umjetnika − ULUPUH s visokoobrazovnim institucijama iz zemlje i regije. Dizajn ...kostima, mode i tekstila iziskuje, uz veliki talent i umjetnički doprinos autora/studenata polaznika radionica i vrsno poznavanje materijala i tehnike izrade. Radionice se organiziraju od 2013. u polju kostimografije, dizajna tekstila i mode, fotografije te likovne kritike uz vodstvo mentora nastavnika i umjetnika iz umjetničkog i tehničkog područja. Projektom se smanjuje jaz u vještinama izrade korištenjem raznih tehnologija i majstorstva uz realizaciju u ekološki prihvatljivim materijalima. Glavni cilj projekta je dodatno obrazovati studente iz umjetničkih područja
izvan službene nastave kao stručnjake s kompetencijama vrhunske vještinu izrade svojih kreacija uz javnu prezentaciju realiziranih radova na izložbi u priznatom galerijskom prostoru.
Tekst predstavlja i analizira knjigu Vinka Srhoja Crno na bijelo i vice versa, koja obuhvaća njegove izabrane napise o umjetnosti iz posljednjih četiriju desetljeća, i to iz nekoliko registara, od ...znanstvenih radova i izlaganja na znanstvenim skupovima, preko kritika u stručnim časopisima i dnevnim novinama, sve do polemika i političkih intervencija u javnoj sferi. Pristupa joj se iz rakursa transformacija umjetničkog polja i krize kritike koje su uokvirile i kritičarov „radni staž” da bi se u tom svjetlu sagledala važnost njegova zahvata. Srhoj je kritičar „staroga kova”, ali njegov kritičarski postupak nipošto nije modernistički distanciran, on utopijski aspekt kritike nužan za modernistički projekt spaja s postmodernom kritikom (modernističkih) stubova institucije umjetnosti. Zbirka skladno uvezuje autorove preokupacije, tematske, estetske i teorijske, te predstavlja i svojevrsni pregled domaćeg modernog i suvremenog kiparstva i slikarstva, u kontekstu umjetničkog razvoja na lokalnoj i međunarodnoj umjetničkoj sceni te u svojem društvenopolitičkom kontekstu.
PDF
