Kajian ini meneliti fenomena kemurungan dalam kalangan pesakit Major Depression Disorder (MDD) dari perspektif bahasa. Kajian kes yang menjadi reka bentuk kajian ini memfokuskan seorang pesakit MDD ...di Pusat Perubatan Universiti Malaya (PPUM). Kajian menggunakan Teori Metafora Konseptual (TMK) oleh Lakoff dan Johnson (1980), analisis metafora sistematik oleh Cameron et al. (2010) dan Prosedur Pengidentifikasian Metafora (PPM) oleh Kumpulan Pragglejaz (2007). Dengan membangunkan data korpus sendiri (DIY corpus), data lisan ditranskripsi untuk dianalisis secara mendalam. Kajian ini mendapati bahawa sebanyak 61% kata “rasa” yang ditemukan dalam data korpus menunjukkan rangkuman bahasa emosi dan perasaan seseorang. Kata “rasa” dalam data korpus dianalisis untuk melihat cara pesakit gangguan kemurungan m ajor atau Major Depression Disorder (MDD) mengekspresikan emosi kesedihan, kekecewaan dan putus harapan yang disampaikan melalui ungkapan tersirat. Sebanyak 87% metafora linguistik mengkonseptualkan metafora kemurungan. Dapatan kajian juga menunjukkan bahawa bahasa Melayu mempunyai set metafora yang sama dengan kajian lepas apabila metafora kemurungan yang telah diidentifikasikan sangat relevan dengan pemetaan metafora konseptual yang sedia ada, iaitu KEMURUNGAN IALAH KEJATUHAN, KEMURUNGAN IALAH SIMPTOM FIZIKAL, KEMURUNGAN IALAH BENDA, KEMURUNGAN IALAH BEBAN, KEMURUNGAN IALAH ORGANISMA HIDUP, KEMURUNGAN IALAH PERJALANANdan KEMURUNGAN IALAH PEPERANGAN. Gabungan metafora sistematik juga dapat membingkaikan pemikiran pesakit kemurungan dan masyarakat sekeliling sehingga membentuk satu set metafora sistematik, iaitu PERSEPSI PESAKIT MENTAL TERHADAP STIGMA MASYARAKAT IALAH PERSEPSI NEGATIF TERHADAP ISLAM.
Z jezikom nismo vedno zmožni neposredno ubesediti vsega, kar mislimo, zato za razlago pojavnosti uporabljamo različne jezikovno-kognitivne postopke, med drugim metafore in metonimije. Prepoznavanje ...vrednosti in razširjenosti metaforičnih in metonimičnih izrazov v jeziku je v zadnjih dvajsetih letih vodilo k povečanemu zanimanju za sistematično identifikacijo in luščenje tovrstnih figurativnih izrazov v korpusih posameznih jezikov. Izraze, pri katerih potekajo konceptualne preslikave, ki sodelujejo pri metaforičnih in metonimičnih procesih, je namreč težko izluščiti iz korpusa, ki niso posebej označeni za namene raziskovanja figurativnega jezika. V članku opredelim razumevanje konceptualne metafore in konceptualne metonimije, predstavim najpogostejše metode luščenja metaforičnih in metonimičnih izrazov iz jezikovnih korpusov ter na primeru korpusa g-KOMET, ki je ročno označen za metaforične izraze in metonimične prenose, ponazarjam poskus sistematizacije nekaterih najbolj prisotnih metonimičnih prenosov v slovenskem govorjenem jeziku.
La teoria della metafora che Ricœur elabora prendendo le mosse dalle sue analisi sul simbolo è tra le più rilevanti del pensiero del Novecento. Opponendosi alla riduzione della metafora a mero ...orpello linguistico, Ricœur privilegia lo studio della metafora viva, vale a dire creativa e originale, definendola come “un errore di categoria calcolato”. Questo contributo intende elucidare il passaggio dal simbolo alla metafora prendendo in esame un caso peculiare ma emblematico: la lettura che Ricœur fa di Nietzsche. L’analisi fornisce così l’occasione per approfondire il tentativo ricœuriano di superare la riduzione tropologica di cui sarebbe permeata la Genealogia della morale facendo leva sull’idea che la coscienza è il luogo di una forma originale di dialettica fra ipseità e alterità che si esplicherebbe nella metafora della voce e della chiamata, cioè nella cosiddetta “voce della coscienza”.
In questo articolo considereremo la metafora come un fenomeno a cavallo tra linguaggio e immaginazione e, concentrandoci sul suo funzionamento, proveremo a gettare luce sul simbolo. In particolare, ...dopo aver analizzato il legame tra metafora e simbolo, per lasciare emergere le principali affinità e differenze, analizzeremo il funzionamento della metafora con particolare riferimento al pensiero di Paul Ricœur. Evidenzieremo soprattutto il ruolo che il pensatore francese attribuisce all’immaginazione per la costruzione del senso di una metafora. Infine, dopo aver messo in luce il legame tra immagini e parole, tra dimensione linguistica e dimensione dell’aisthesis nella metafora, proveremo a valutare quali conseguenze sia possibile derivare per una teoria del simbolo e, in generale, per una teoria del linguaggio.
Artykuł jest propozycją czytania znanej prozy Iwaszkiewicza z wykorzystaniem nastawienia ekokrytycznego. Ta propozycja pozwala uznać za głównego bohatera tekstu nie ludzi i ich losy, ale las, w ...którym rozgrywa się akcja opowiadania. Autorka proponuje wydzielić w narracji kilka trybów konstruowania narracji o lesie: ekonomiczny, medyczny, symboliczny, estetyczny, z których każdy zakłada ludzką próbę zapanowania nad roślinnym żywiołem za pośrednictwem języka. Doznanie braku, wyrażone przez umierającego Stanisława, wydaje się tematyzować poszukiwanie nowego języka, za pomocą którego możliwe stałoby się włączenie człowieka w organiczną całość.
The first part of the article outlines a typology of music review and essay based on the degree of assumption required of the reader and the author's ability/will to address non-experts. The second ...part illustrates examples of musical teaching and essays suitable for those who cannot read music. In the third part the role of metaphor in addressing musicological subjects is explained, and some linguistic and stylistic features (aulicisms) peculiar to writing on music are exemplified.
Celem artykułu jest przedstawienie potencjału metafor i możliwości ich stosowania w nauczaniu metodologii badań jakościowych. Rozpoczynając od przeglądu najważniejszych dokonań w zakresie ...wykorzystywania metafor jako przedmiotu poznania i narzędzia poznawczego, autor przechodzi do opisania genezy zainteresowania się metaforami w dydaktyce. Przedstawia proces eksperymentowania ze stosowaniem metafor podczas zajęć metodologicznych oraz wypracowane rezultaty, tak na poziomie treściowym – odkrywania metafor dla badania jakościowego, jak i na poziomie proceduralnym – rekonstruowania sposobów pracy z metaforą na zajęciach, a pośrednio także podczas badań. Jednocześnie w artykule dokonuje definicyjnego wyodrębnienia dwóch generalnych typów badań jakościowych wyłonionych podczas pracy z metaforami.
U istraživanjima kolokacija objavljenima na engleskome jeziku susreće se, iako rijetko, uporaba pojma „metaforičke kolokacije“. Zanimljivo je primijetiti da se rijetko ako uopće metaforičke ...kolokacije u tim radovima definiraju, što upućuje na to da znanstvenici pojam smatraju značenjski transparentnim odnosno samoobjašnjivim. No, s obzirom na to da su metaforičke kolokacije zanimljivo polje istraživanja koje tek treba privući pažnju šire akademske zajednice, cilj je ovoga rada analizirati trenutno poimanje metaforičke kolokacije pregledom teorijskih radova i istraživanja na engleskome jeziku kao jeziku znanosti. Stoga su pregledane publikacije na engleskome, ali i njemačkome, jeziku kako bi se pronašle definicije metaforičke kolokacije te su
pregledana istraživanja na engleskome jeziku koja se bave takvim kolokacijama ili koja ih spominju. U pogledu teorijskih razmatranja, pronađeno je da metaforička kolokacija doista jest definirana, no kad su u pitanju istraživanja, u njima se autori rijetko referiraju na definiciju. Predlaže se da se radi transparentnosti u istraživanju metaforičkih kolokacija na engleskome jeziku znanstvenici referiraju na definiciju metaforičke kolokacije kako bi se povećalo razumijevanje toga jezičnog fenomena u akademskoj zajednici i šire. To je posebice važno jer se metaforičke kolokacije nalaze na razmeđu dviju složenih jezičnih pojava: metafora i kolokacija.
Čedo Antolić, uvaženi kantautor duhovnih pjesama, rođen 1951. u Zagrebu, gdje je i umro 2019., kreće se unutar katoličkog religioznog vokabulara, ali ima osebujnu metaforiku. U njoj se ističe često ...spominjanje vode, i to u raznolikim vidovima – kao potok, rijeku, more, kišu, kap – i to unutar svoje tipične teme obraćanja Bogu, i u tom obraćanju razmatranja pitanja od egzistencijalne važnosti. Imaginarij Čede Antolića povezan s vodom veoma je bogat, a ovdje su analizirani neki njegovi vidovi, primjerice analogija između vode i svjetla, kao Božjeg atributa. Veoma je važno iskustvo vode kao medija očišćenja, koja to može biti bilo kao kiša što pada, bilo kao potok/rijeka u koju se ulazi, bilo kao more kojim se putuje. Voda se tako otvara u svojoj konotaciji u raznim smjerovima, pa je tako plodna metafora rijeke kao životnog puta i/ili protoka vremena, koja se može identificirati s cestom/ulicom. Niz metafora doseže na taj način alegorizaciju pa tako život (kao i rijeka ili cesta) ima početak čijoj se čistoći možemo pokušati vratiti, a ima i također i svoj kraj, kao ušće/smrt, odnosno susret s Bogom na kraju putovanja. Bog je istovremeno i prisutan i odsutan, on je i cilj i pratilac, dodir nadnaravnog u postojanju koje se nastoji transcendirati. Budući da je vjera istinita negdje drugdje, a u sadašnjem životu još nije ostvarena, putovanje se može shvatiti i kao lutanje, a voda ima negativne konotacije nečega što troši čovjeka ili ga pak odmiče od zajedništva s Bogom. Ulica, koja je zapravo rijeka, otkriva se dvostrukom ključu – ona je istovremeno mjesto lutanja za one koji ne poznaju Boga, kao i mjesto molitve za onoga koji ga poznaje; ona je i noć i dan – svijetla za one koji su u toj ulici kao u rijeci što ima siguran put, mračna za one koji taj put ne poznaju. Ta je ulica i mjesto u kojem pjesnik pjeva, pa se tako teme vode, života, vjere i umjetnosti povezuju.
Čedo Antolić, a respected singer-songwriter, born in 1951 in Zagreb, where he died in 2019, moves within the Catholic religious vocabulary, but has a distinctive metaphoric system. He emphasizes the frequent mention of water in various forms - such as a stream, river, sea, rain, drop - and within its typical theme of addressing God, and in that discusses issues of existential importance.
The imagery of Čedo Antolić related to water is very rich, and some of its aspects are analyzed here, for example the analogy between water and light, as an attribute of God. The experience of water as a medium of purification is very important, which can be presented either as rain that falls, or as a stream or river that is entered, or as the sea through which one travels. Fruitful metaphor of the river develops as a way of life or the flow of time, which can be identified with a road or street. A number of metaphors thus reach allegory, so that life - like a river or a road - has a beginning, which purity we can try to return to, and it also has its end, as estuary or death, when the poet is meeting God at the end of his journey.
God is both present and absent, he is both the goal and the companion; God is the touch of the supernatural in the existence, but existence also seeks to transcend life. Since faith is true elsewhere, and not yet realized in the present life, travel can also be understood as wandering, and water has negative connotations of something that consumes man or moves him away from communion with God. The street, which is actually a river, is at the same time a place of wandering for those who do not know God, as well as a place of prayer for one who knows him; it is both night and day - bright for those who are in that street, dark for those who do not know that path. The street - the river - is also the place where the poet sings, so the themes of water, life, religion and art are intertwined.
For a significant part of its history, archetype theory has been undermined by criticisms containing unexamined Cartesian assumptions. Such assumptions treat all cognition as disembodied, consisting ...of mere manipulation of , inherently meaningless signs mimicked from verbal instruction or cultural learning. Since the 1980s, due to the results of many independent disciplines, however, this view is being replaced with one of embodied cognition. This shift has important consequences for archetype theory, allowing us to provide a non‐reductive biological anchor that explains many characteristics of the archetypal image.
Pendant une partie importante de son histoire, la théorie des archétypes a été discréditée par des critiques contenant des hypothèses cartésiennes qui n’étaient pas remises en question. De telles hypothèses considèrent que toute capacité cognitive est désincarnée et consiste en une simple manipulation de signes abstraits et intrinsèquement dépourvus de sens, imités à partir d’instructions verbales ou d’apprentissage culturel. Néanmoins depuis les années 1980, du fait de résultats provenant de plusieurs disciplines indépendantes, cette façon de voir est remplacée par une autre: celle de la capacité cognitive incarnée. Ce déplacement a des conséquences importantes pour la théorie des archétypes, nous permettant de fournir un ancrage biologique non‐réducteur qui explique un grand nombre de caractéristiques de l’image archétypale.
Während eines bedeutenden Teils ihrer Geschichte wurde die Archetypentheorie durch Kritiken untergraben, die ungeprüfte kartesiansche Annahmen enthielten. Solche Annahmen behandeln jede Erkenntnis als körperlos, bestehend lediglich aus der Manipulation abstrakter, inhärent bedeutungsloser Zeichen, die durch verbale Anleitung oder kulturelles Lernen nachgeahmt werden. Seit den 1980‐er Jahren wird diese Sichtweise aufgrund der Ergebnisse vieler unabhängiger Disziplinen jedoch durch die Sichtweise der verkörperten Erkenntnis ersetzt. Diese Verschiebung hat wichtige Konsequenzen für die Archetypentheorie und ermöglicht es uns, einen nicht‐reduktiven biologischen Anker bereitzustellen, der viele Merkmale des archetypischen Bildes erklärt.
Per una parte significativa della sua storia, la teoria degli archetipi è stata indebolita da critiche contenenti presupposti cartesiani non verificati. Tali presupposti trattano tutta la cognizione come se fosse disincarnata, consistente in una mera manipolazione di segni astratti, intrinsecamente privi di significato, imitati dall’istruzione verbale o dall’apprendimento culturale. A partire dagli anni’80, grazie ai risultati di molte discipline indipendenti, tuttavia, questa visione è stata sostituita da una di cognizione incarnata. Questo cambiamento ha avuto importanti conseguenze per la teoria degli archetipi, permettendoci di fornire un ancoraggio biologico non‐riduttivo che spiega molte caratteristiche dell’immagine archetipica.
На протяжении значительной части истории существования теории архетипов ее неоднократно критиковали, опираясь на непроверенные картезианские допущения. Такие допущения рассматривают всякое знание как невоплощенное, заключающееся в простом манипулировании абстрактными, по своей сути бессмысленными знаками, имитирующими вербальное обучение либо культурное научение. Однако в 1980‐х годах, благодаря исследованиям множества независимых дисциплин, на смену этому взгляду приходит концепция воплощенного познания. Этот сдвиг парадигмы имеет важные последствия для теории архетипов, поскольку нам предоставляется возможность объяснения многих свойств архетипического образа с опорой на нередуктивные биологические основания.
Durante una parte significativa de su historia, la teoría de los arquetipos se ha visto afectada por críticas que contenían supuestos cartesianos no examinados. Dichos supuestos dan cuenta de toda cognición como incorpórea, consistiendo en la mera manipulación de signos os e intrínsecamente carentes de significado, imitados a partir de la instrucción verbal o el aprendizaje cultural. Sin embargo, desde la década de 1980, gracias a los resultados de muchas disciplinas independientes, este punto de vista se está sustituyendo por el de la cognición encarnada. Este cambio tiene importantes consecuencias para la teoría de los arquetipos, ya que nos permite ofrecer un anclaje biológico no reductivo que explica muchas características de la imagen arquetípica.
人类身体是集体无意识:原型意象作为与生俱来的隐喻
在原型理论的发展史上, 有相当长的一段时期, 它都受到了未经审查的笛卡尔假设的批评。笛卡尔的这种假设将所有认知都视为非身体的, 仅仅是对抽象的、本质上毫无意义的符号的操作, 而这些符号是从语言教学或文化学习中通过模仿而得来的。然而, 自 20 世纪 80 年代以来, 由于许多独立学科的研究成果, 这种观点正在被具身认知所取代。这一转变对原型理论具有重要影响, 使我们能够提供一个非还原论的、生物性的锚点, 这可以解释原型意象的许多特征。
PDF
