L’idée d’instituer l’Académie des sciences et des arts en Croatie concorde avec les débuts de la renaissance nationale (1821).
Joseph Georges Strossmayer, évêque de Diacovo et de Syrmie, fidèle à son ...principe „Avec l’éducation vers la liberté“, soutient financièrement de grands projets nationaux tels la fondation de l’Académie et celle d’une Université moderne dans la capitale croate de Zagreb. Il lance le projet de fondation de l’Académie le 10 décembre 1860 lors de la réunion de conférence banale, en remettant au ban Šokčević une lettre de fondation assortie de 50.000 forints.
Ce projet fut officiellement adopté par le Parlement le 29 avril 1861, lorsque Strossmayer lance aux députés : „Messieurs les députés nationaux! Athènes était une petite cité ; la Grèce ancienne un tout petit pays quant à son territoire, et pourtant Athènes et la Grèce ancienne, par leurs forces intellectuelles et morales, se sont couvertes dans le monde entier d’une célébrité qui jamais ne ternira (...) La Rome antique a depuis longtemps disparu, mais jamais la gloire de la Rome antique ne disparaîtra“. Pour Strossmayer par le biais de son Académie et de son Université Zagreb représente la porte de l’Europe pour les Slaves du sud.
Dès son établissement, l’Académie croate – intitulée officiellement „Academia scienciarum et artium Slavorum meridionalium“ – s’occupe des recherches et des publications concernant la contribution croate au développement de la culture, de l’art et des sciences.
Au sujet de l’actuel grand projet de l’Académie croate, intitulé „La Croatie et l’Europe: culture, sciences et arts“, conçu en cinq volumes et publié en trois langues: croate, anglais et français, le célèbre médiéviste Jacques le Goff nous accorde quelques observations fort intéressants:
„Elle (c-à-d. la Croatie) s’est convertie au christianisme latin, la première des peuples slaves, ce qui l’a placée sur la frontière conflictuelle (on le voit encore aujourd’hui) du christianisme grec orthodoxe, mais qui l’a intégrée, d’une façon qui devrait être mieux reconnue aujourd’hui, à la chrétienté latine, berceau de l’Europe. Elle a su, tout en étant „la région la plus orientale de l’Europe ou la langue et l’alphabet latins furent utilisés dans la pratique diplomatique“, unir le latin écrit au cyrillique et, surtout au niveau de la liturgie, au glagolitique, ce que le pape Innocent IV finit par accepter au milieu du XIIIe siècle. Aussi le pape Paul VI a-t-il pu dire qu’elle appartient aux „territoires de rencontre et de dialogue“.
L’institut pour la recherche scientifique de Varaždin, institué en 1983, encourage, coordonne, publie et organise les activités de recherche scientifique dans le nord-ouest de la Croatie.
Pavao Zagrepčanin, u službenim spisima Paulus de Sclavonia, sin Nikole iz Zagreba, svećenik zagrebačke biskupije i siromašni student kolegija Sorbone, na fakultetu artium Pariškog sveučilišta prvi ...put se spominje 1415. da bi već tijekom 1418. susljedno postigao bakalaureat, licencijat i doktorat ès-arts. Anglonjemačka nacija, kojoj je kao student iz jugoistočne Europe pripadao, dodijelila mu je franak i četiri novčića pripomoći za namirenje uobičajenih pristojbi prilikom postizanja rečenih akademskih naslova. Nakon uspješno završenog studija na Fakultetu artium, s uspjehom upisuje studij teologije postavši u rujnu 1421. baccalaureus sententiarum, a 4. kolovoza 1422. korporacija Pariškog sveučilišta upućuje molbu caru Sigismundu, ugarsko-hrvatskom kralju, da njezinu članu a svom podaniku Pavlu Nikolinom dodijeli nadarbinu u zemljama krune sv. Stjepana. Pavao ostaje u Parizu i 6. travnja 1424. anglonjemačkoj naciji jamči za Martina de Bereck, svećenika zagrebačke biskupije kao što je i sam, pripravnika za bakalaureat èsarts. Nakon što je Martin 1. lipnja 1424. izabran prokuratorom anglonjemačke nacije, ova je 16. prosinca iste godine Pavla kandidirala za rektora Pariškog sveučilišta. Kandidaturi se suprotstavlja Martin de Bereck, optužujući hrvatskog sveučilištarca za nelojalnost prema sveučilišnoj korporaciji. Tom prilikom Martin de Bereck izjavljuje da se Pavao u zapisnicima lažno potpisuje kao Paulus de Hungaria, a on je zapravo de Sclavonia, jer je kao Zagrepčanin građanin/podanik slavonskog dijela Trojednice. S promjenljivom srećom i obratima spor hrvatskog sveučilištarca s anglonjemačkom nacijom na Pariškom sveučilištu potrajat će punih jedanaest godina. Do izmirenja dolazi 1437. kada uporni Zagrepčanin javno odustaje od sudskog traženja zadovoljštine. U međuvremenu su Englezi napustili Pariz, koji je bio pod njihovom upravom od 1420. do 1437., što je dovelo do konačnog sređivanja odnosa unutar Pariškog sveučilišta. 29. svibnja 1439. pod svodovima velebne pariške katedrale Pavlu je uručena diploma i naslov licencijanta iz teoloških znanosti.
Anniversaries: Ove godine navršava se 200. obljetnica rođenja Josipa Jurja Strossmayera, jednog od najpoznatijih Hrvata u svijetu, neustrašivog narodnog tribuna, biskupa i teologa, pronicljivog ...političara i državnika europskog ugleda te inicijatora i pokrovitelja velikih kulturnih i znanstvenih projekata u modernoj hrvatskoj povijesti.
Rabljanin Markantun de Dominis, pisac i svestrani učenjak, predstavnik hrvatskog i europskog humanizma, svojim je znanstvenim opusom i ugledom u crkvenom, društvenom i političkom životu izazivao ...divljenje ali i otvoreno neprijateljstvo mnogih svojih suvremenika. Teološkom pronicljivošću i bogatom erudicijom kao mladi isusovački intelektualac, senjski biskup i splitski nadbiskup, svojim se spisima, odlučno zalaže za reviziju određenih crkvenih struktura vezanih uz politizaciju, bogaćenje i sekularizaciju, što će ga dovesti u sukob s rimskom kurijom, papom Urbanom VIII. i sveprisutnim Oficijem svete inkvizicije, koja je gotovo dva desetljeća budno pratila njegove javne istupe i europske nastupe.
Śanjek Franjo. Dernières traces de catharisme dans les Balkans. In: Effacement du catharisme. Toulouse : Éditions Privat, 1985. pp. 119-134. (Cahiers de Fanjeaux, 20)
Śanjek Franjo. Le phénomène dualiste vu par les historiens balkaniques. In: Historiographie du catharisme. Toulouse : Éditions Privat, 1979. pp. 249-270. (Cahiers de Fanjeaux, 14)
Zamisao o osnivanju Akademije podudara se s počecima Hrvatskoga narodnog preporoda (1821.), čiji protagonisti ideju naroda odlučno suprotstavljaju carskom apsolutizmu. Josip Juraj Strossmayer je na ...sjednici Banske konferencije 10. prosinca 1860. pokrenuo inicijativu za utemeljenje Akademije, predavši banu Josipu Šokčeviću zakladni list na 50.000 forinti. Pitanje Akademijina osnutka u Saboru službeno je pokrenuto 29. travnja 1861. biskupovom izjavom: „Gospodo narodni zastupnici! Athena bijaše malahan grad; stara Grčka, što se prostora tiče, neznatna, pak se ipak Athena i stara Grčka s umnih i moralnih sila svojih na sve strane svieta proslavi, niti će joj igda slava potamnjeti (…) Stari Rim već odavna poginu, ali ne poginu slava staroga Rima”. Akademija je od početka usmjerena znanstvenim istraživanjima, sabiranju i izdavanju građe. Njezini zavodi, instituti i znanstveno-istraživački centri ravnomjerno pokrivaju nacionalni prostor. Akademijin projekt Hrvatska i Europa: kultura, znanost i umjetnost predstavlja hrvatsku kulturi, umjetnost i znanost u domovini i u svijetu, jer se tiska na hrvatskom, engleskom i francuskom jeziku, a obuhvaća Rano doba hrvatske kulture (1.), Srednji vijek i renesansu (2.), Barok i prosvjetiteljstvo (3.), Modernu hrvatsku kulturu (4.) i Suvremenu hrvatsku kulturu (5.). Jacques le Goff, ugledni francuski medievist, u predgovoru prvom francuskom svesku Hrvatska i Europa, oduševljen je idejom da se „javnosti inteligentno, učeno i raskošno podastru izvorne europske sastavnice hrvatske povijesti, znanosti i umjetnosti, u koje se slijedom zemljopisnog položaja ucrtavaju dodiri Istoka i Zapada, Sjevera i juga. Postupnom akulturacijom Hrvatska je obogaćena rimskim, karolinškim, bizantskim, mletačkim i panonskim nasljeđem (…) Hrvatska je znala ujediniti latinsko pismo s ćirilskim i glagoljskim, te ju je papa Pavao VI. s pravom nazvao zemljom susreta i dijaloga“. Zavod za znanstveni rad u Varaždinu (utemeljen 1983.) potiče, usklađuje i objavljuje radove znanstvenih istraživanja i organizira djelatnost na području hrvatskog sjeverozapada, tj. na području županija Varaždinske, Međimurske, Koprivničko-križevačke a dijelom i Krapinsko-zagorske, njegujući egzaktne znanosti i dajući primjereni prostor ekonomiji, arhitekturi i urbanizmu, geotehnici, medicini i novim tehnologijama“.
Veze Apostolske Stolice i Hrvata datiraju iz vremena pontifikata Grgura I. Velikog (590. – 604.) i Ivana IV. Dalmatinca (640. – 642.) te se protežu od priznavanja Hrvatske za pape Ivana VIII. (872. – ...882.) i Grgura VII. (1073. – 1085.) i borbi za ravnopravnost hrvatskog jezika i glagoljskog pisma u liturgiji Rimske crkve u razdoblju od Aleksandra II. (1061. – 1073.) do Inocenta IV. (1243. – 1254.). Zauzvrat Hrvati podržavaju papinstvo u europskim integracijskim procesima i pobornici su unionističkih i ekumenskih gibanja. U spisima papinske kancelarije, osobito u korespondenciji Apostolske Stolice s hrvatskim vladarima, knezovima i kraljevima, može ih se takoreći slijediti iz godine u godinu, ponegdje iz dana u dan, kao što to dokazuje primjerice dopisivanje pape Ivana VIII. s hrvatskim vladarom Branimirom – pet pisama otposlanih između 7. i 10. lipnja 879.
PDF
