Raspad Sovjetskog Saveza uzrokovao je nezapamćenu geopolitičku katastrofu u modernoj povijesti, ostavljajući nestabilne međuetničke prostore sudbini vlastitih nacionalizama. Sovjetski etno-kartografi ...su kompromisnim rješenjima ustrojili dinamičan prostor novog euroazijskog carstva ignorirajući i odgađajući srž međuetničkih problema. Sovjetskom politikom stvoreni su uvjeti za kontrolu Južnog Kavkaza koristeći međusobne odnose naroda za održavanje moći centralne vlasti pritom potpaljujući međuetničke sukobe. Iako su sovjetske politike težile rješavanju problema, njihov cilj je bio kontrola prostora Južnog Kavkaza pomoću čvrste državne moći čijim su nestankom i započeli odgođeni sukobi koji traju i dandanas.
Od početka 1988. godine traje sukob između Azerbajdžana i Armenije, oko spornog područja Gorski Karabah. Izrastao je iz unutardržavnoga sukoba, a od početka devedesetih godina i raspada Sovjetskoga ...Saveza, ima i međudržavni opseg. Sukob je svoj vrhunac doživio ratom 1992. – 1994. Nakon toga je potpisan mirovni sporazum koji nikada nije u potpunosti zaključen. Stoga je sukob eskalirao četverodnevnim ratom 2016., a potom i ratom 2020. godine. Kroz Skupinu Minsk Organizacije za europsku sigurnost i suradnju, u rješavanje sukoba uključena je i
međunarodna zajednica. Više od dva desetljeća Skupina Minsk, kojom predsjedavaju Ruska Federacija, Francuska i Sjedinjene Američke Države, sudjeluje u procesu rješavanja sukoba u Gorskomu Karabahu, ali do konačnoga rješenja još se nije stiglo. U radu je opisan sukob između Armenije i Azerbajdžana oko Gorskog Karabaha, kao i brojni pokušaji
Skupine Minsk u konačnom rješavanju tog sukoba. Zaključak drži kako je sukob, iako se opisuje kao „zamrznuti”,2 i dalje fluidan, opasan i u svakomu trenutku može ponovno eskalirati.
Tato studie se pokouší analyzovat geopolitické postavení postsovětského Ázerbájdžánu jako klíčové regionální země na pomezí kaspické pánve a černomořsko-středoasijského regionu, Evropy a Asie. Akcent ...je přitom kladen na dobu poté, co došlo v letech 2005 - 2006 k operacionalizaci z geopolitického hlediska nesmírně významného ropovodu Baku-Tbilisi-Ceyhan, který propojil ropná ložiska ázerbájdžánské části Kaspického moře s ropným terminálem v tureckém Středomoří. Z tematického hlediska je článek orientován na vysvětlení geopolitických souvislostí Ázerbájdžánu a zkoumaného areálu – zejména s ohledem na pokračující soupeření USA a Ruska v regionu i militarizaci Kaspického moře pobřežními státy.
