Cistična ehinokokoza (CE), koju uzrokuje E. granulosus, zoonotska je bolest koja se pojavljuje na gotovo svim kontinentima, a endemična je za područje Mediterana. Bolest se najčešće prezentira ...afekcijom jednog organa i solitarnom cistom, a kod manjeg broja bolesnika radi se o diseminiranoj bolesti koja pogađa višestruke organe. U ovom je radu prezentirana mlada žena s diseminiranom ehinokokozom kod koje su hidatidne ciste verificirane u jetrima, slezeni, plućima, bubrezima i perikardu. Zbog specifičnosti oblika bolesti, dobi bolesnice te zbog čestih relapsa bolesti nakon završetka terapije, liječena je albendazolom kroz duži vremenski period. Želimo prezentirati nešto drugačiji modus liječenja ehinokokokze koji je rezultirao povoljnom regresijom i kontrolom bolesti.
Alveolarna ehinokokoza opasna je parazitarna zoonoza prouzročena larvalnim stadijem trakavice Echinococcus multilocularis. Prenosi se tipično u silvatičnom ciklusu, koji uključuje, prije svega, ...lisicu kao nositelja i kao posrednike različite vrste glodavaca. Ljudi kao posrednici u stvarnosti predstavljaju slijepu ulicu, no parazit u ljudi može prouzročiti tešku kliničku sliku. Do 1980. godine samo su četiri zemlje (Francuska, Njemačka, Švicarska i Austrija) bile prepoznate kao endemična područja za ovu bolest, a najnoviji podatci govore da je u međuvremenu prisutnost E. multilocularis zabilježena u lisica u barem 24 europske zemlje. Uzimajući u obzir da je alveolarna ehinokokoza, ukoliko se pravodobno ne dijagnosticira i ne liječi, smrtonosna zoonoza, njezino širenje od velikog je javno-zdravstvenog značenja. S ciljem održavanja ove bolesti pod kontrolom, potreban je stalni nadzor provođenjem epidemioloških istraživanja te praćenjem statusa populacije lisica kao životinja presudnih u održavanju životnog ciklusa ovoga parazita. Na temelju podataka prikupljenih iz brojnih istraživanja provedenih u posljednja dva desetljeća, u ovom preglednom članku stavljen je naglasak na opasnost koju alveolarna ehinokokoza predstavlja kao emergentna i re-emergentna bolest u sve većem broju europskih zemalja te ulogu divljih životinja u njezinu širenju.
Godišnje radionice Europskog referentnog laboratorija za parazite (EURLP) smještenog u Višem institutu za zdravlje (Istituto Superiore di Sanita) u Rimu, prilika su za upoznavanje s aktualnim stanjem ...najvažnijih parazitarnih zoonoza u Europi. Tijekom dvodnevne radionice predstavnici nacionalnih referentnih laboratorija (NRL) usmeno ili posterima izvještavali su o epidemiološkim i epizootiološkim osobitostima parazitarnih zoonoza u njihovim zemljama tijekom protekle godine. Prezentirani podatci uglavnom se odnose na: godišnje preglede registriranih slučajeva oboljelih ljudi, izvore invadiranja, načine širenja i prenošenja invazija, ispitivanja kojima se provjerava prisutnost, otpornost i preživljavanje razvojnih stadija parazita u okolišu kao i na opise neuobičajenih pojava rijetkih invazivnih zoonoza zabilježenih u europskim zemljama. Epizootiološki podatci odnose se na istraživanja, tj. nadzor nad prisutnošću pojedinih vrsta parazita i/ili njihovih razvojnih stadija u domaćim i divljim životinjama te njihovom potencijalnom značenju za zdravlje ljudi. Sumirane podatke i trendove koji se uoče obradom podataka na razini cijele EU prezentiraju predstavnici Europske agencije za sigurnost hrane (EFSA) i Opće uprave za zdravlje i zaštitu potrošača EU (DG SANCO). Osim predstavnika zemalja članica EU na radionicama su prisutni i predstavnici nečlanica EU, poput Islanda, Norveške, Švicarske, Sjeverne Makedonije i Srbije, koji su često uključeni u zajedničke projekte s članicama zemalja EU i/ili žele biti informirani o aktualnostima iz područja parazitarnih zoonoza na području EU. Posebna pozornost pridaje se predavanjima pozvanih parazitologa iz Europe i svijeta koji prezentiraju rezultate i otkrića dugogodišnjeg rada svojih timova o pojedinim parazitozama i njihovom značenju za javno zdravstvo. Cilj je ovoga rada bio informirati o ehinokokozi i trihinelozi kao najvažnijim parazitozama za javno zdravstvo EU te izvijestiti o značenju i osobitostima opistorhioze koja je opširnije prezentirana na godišnjoj radionici održanoj 2018. godine. Izvijestli smo o neočekivano velikom broju oboljelih ljudi od trihineloze u Hrvatskoj koji je registriran 2017. godine u nekoliko epidemija i sporadičnih slučajeva. Najveća epidemija dogodila se nakon konzumiranja mesnih proizvoda napravljenih od mesa divlje svinje što je i prva službena potvrda invadiranja mesom druge vrste, osim domaće svinje, na području Hrvatske. Zbog karakteristične epidemiološke situacije trihineloza u Hrvatskoj i dalje ostaje parazitoza od najvišeg javno-zdravstvenog značenja.
Ehinokokna cista slezene redovito je posljedica infekcije parazitom Echinococcus granulosus. Slezena je treća najčešća lokalizacija ehinokoka, nakon jetre i pluća. Parcijalna laparoskopska ...pericistektomija može se učiniti bez gubitka krvi i rasapa skoleksa s prezervacijom slezene i očuvanjem njezine imunosne funkcije. Prikazana je pacijentica s velikom (18 × 16 × 12 cm) ehinokoknom cistom slezene koja je pritiskala okolne organe (želudac, poprečni kolon, pankreas i lijevi bubreg), onemogućavajući normalnu pasažu i izazivajući povraćanje nakon svakog obroka. Kod bolesnice su u nekoliko navrata neuspješno pokušani postupak PAIR (punkcija, aspiracija, injekcija, reaspiracija) i konzervativno liječenje te je naposljetku učinjena laparoskopska parcijalna pericistektomija s evakuacijom sadržaja ciste. Zahvat je trajao 120 minuta. Postoperacijski tijek protekao je bez komplikacija. Hospitalizacija je trajala 5 dana. Šest mjeseci kasnije bolesnica je bez tegoba. Ovakve ehinokokne ciste slezene nije moguće ukloniti tehnikom PAIR i konzervativnim liječenjem. Laparoskopska parcijalna pericistektomija bolje je rješenje od otvorene operacije zbog manje traume za organizam, osobito kod starijih ljudi.
Ehinokokoza je zoonoza koja je u Hrvatskoj jedna od najstarije opisanih tkivnih parasitoza čovjeka. Tijekom 19. stoljeća i do druge polovice 20. stoljeća jadransko priobalje i otoci bili su područja ...gdje je ta helmintoza ljudi i životinja bila endemična. U Hrvatskoj je ehinokokoza najčešća tkivna infekcija ljudi ličinkama trakavice.S obzirom na podatke Službe za epidemiologiju zaraznih bolesti Hrvatskog zavoda za javno zdravstvo iz kojih je vidljivo da je u zadnjih godina relativno veći pobol ljudi od ehinokokoze korisno je upozoriti na opasnost od te zoonoze.
U radu je opisana nova in vitro protočna tehnika prikladna za imunodijagnostiku ehinokokoze u goveda upotrebom visoko specifične bjelančevine od 8 kDa. Ta je bjelančevina bila pripravljena od ...hidatidne tekućine metodom DEAE-Sefaroze brzo protočne kromatografije s izmjenom aniona, a zatim naslojena na nitroceluloznu opnu u protočnom sustavu. Kao detektor rabljena je bjelančevina A obilježena koloidalnim zlatom. Metoda je vrednovana na temelju rezultata dobivenih pretraživanjem 150 pozitivnih i negativnih uzoraka seruma goveda. Istraživanje je pokazalo da je riječ o visoko osjetljivom i specifičnom testu vrlo sličnom metodi Western Blotting. Kako je opisani test brz i jednostavan i ne iziskuje posebne vještine, reagencije i opremu, smatra se da je osobito prikladan za opsežne probirne testove za dijagnosticiranje ehinokokoze u ljudi i životinja.
Značaj ehinokokoze u javnom zdravstvu Pejnović, Anamarija; Njari, Bela
MESO: Prvi hrvatski časopis o mesu,
04/2017, Letnik:
19, Številka:
2
Magazine Article, Web Resource
Odprti dostop
Ehinokokoza je kozmopolitska zoonoza koju uzrokuje odrasla ličinka Echinococcus granulosus kao uzročnik unilokularne ehinokokoze ili hidatidoze i rjeđe Echinococcus multilocularis uzročnik ...multilokularne ehinokokoze (alveolarna ehinokokoza). Čovjek kao prijelazni domaćin zarazi se prilikom direkt nog dodira sa invadiranim psom glavnim nositeljem parazita. Kao bolest ehinokokoza je rasprostranjena po čitavom svijetu, pa je tako nalazimo i u našoj zemlji. Kao takva pripada bolestima velikog značenja za javno zdravstvo te je stoga od kliničke i epidemiološke važnosti pravovremena i pravovaljana laboratorijska dijagnostika ispitivanjem seroprevalencije u svrhu praćenja, nadzora i liječenja bolesti. Iako su serološki testovi ponekad ograničeni, u slučaju sumnje na oboljenje, sve se više koriste te ih treba uvažavati i provoditi. S obzirom na spomenuto, ovim je istraživanjem obuhvaćeno 599 uzoraka seruma pacijenata tijekom 2015. godine podvrgnutih testiranju na IgG protutijela na parazit Echinococcus granulosus ELISA testom. Na osnovu dobivenih rezultata utvrđeno je 6 % pozitivnih, 11 % graničnih i 83 % negativnih uzoraka. Svi pozitivni nalazi u postupku ELISA podvrgnuti su zatim potvrdnom Western blot (WB) testu. Tim je postupkom utvrđeno 14/599 pozitivnih uzoraka te je izračunata prevalencija od 2,3% u općoj populciji odnosno 4,25 % kod muškog i 4,8 % kod ženskog spola. Analiza rezultata prema dobnim skupinama pokazala je da je najveći broj testiranih pacijenata kao i najveća seroprevalencija u općoj populaciji WB postupkom bila u dobnoj skupini iznad 61 godine (4,1 %).
Bedeutung der Echinokokkose für die öffentliche Gesundheit
Die Echinokokkose ist eine globale Zoonose, die durch die erwachsene Larve Echinococcus granulosus als Verursacher der unilokulären Echinokokkose oder Hydatidose und seltener durch den Echinococcus multilocularis als Verursacher der multilokulären Echinokokkose (alveoläre Echinokokkose) verursacht wird. Der Mensch als Zwischenwirt infiziert sich beim direkten Kontakt mit einem durch Parasiten invadierten Hund als Hauptwirt der Parasiten. Als Krankheit ist die Echinokokkose weltweit verbreitet, so auch in unserem Land. Als solche hat sie eine ausschlaggebende Bedeutung für die öffentliche Gesundheit; daher ist eine rechtzeitige und korrekte Labordiagnostik mit Prüfung der Seroprävalenz zur Beobachtung, Überwachung und Behandlung der Krankheit von einer großen klinischen und epidemiologischen Bedeutung. Obwohl die serologischen Tests manchmal eingeschränkt sind, werden sie bei Verdacht auf die Krankheit immer häufiger angewendet und sollten daher auch berücksichtigt und eingesetzt werden. Demzufolge wurden in die Untersuchung 599 Serumproben von Patienten einbezogen, die in 2015 IgG-Antikörpertests auf das Parasit Echinococcus granulosus durch ELISA Tests unterzogen wurden. Auf der Grundlage der Ergebnisse wurden 6% positiver Proben, 11 % sich im Grenzbereich bewegender und 85% negativer Proben festgestellt. Alle positiven Befunde beim ELISA Test wurden zur Bestätigung einem Western Blot Test (WB) unterzogen. Dadurch wurden 14/599 positiver Proben festgestellt; damit wurde eine Prävalenz von 2,3% in der allgemeinen Bevölkerung bzw. 4,25% bei Männern und 8 % bei Frauen festgestellt. Die Auswertung nach Altersgruppen zeigte, dass die größte Anzahl der geprüften Patienten und die größte Seroprävalenz in der allgemeinen Bevölkerung bei der WB Methode in der Altersgruppe der über 61-Jährigen festzustellen war (4,1 %).
Rilievo dell’echinococcosi sulla salute pubblica
L’echinococcosi è una parassitosi cosmopolita causata dalla forma larvale adulta dell’Echinococcus granulosus come agente patogeno dell’echinococcosi uniloculare o idatidosi e, più raramente, dall’Echinococcus multilocularis come agente patogeno dell’echinococcosi multiloculare (echinococcosi alveolare). L’uomo come ospite intermedio viene contagiato entrando in contatto diretto con un cane infetto che è l’ospite definitivo del parassita. L’echinococcosi è una malattia diffusa in tutto il mondo e, quindi, anche nel nostro Paese. Come tale appartiene alle malattie di gran rilievo per la salute pubblica. È, pertanto, molto importante dal punto di vista sia clinico, sia epidemiologico, operare una diagnosi di laboratorio tempestiva e corretta da effettuarsi mediante l’analisi della sieroprevalenza al fine di monitorare, vigilare e curare la malattia. Anche se, talvolta, i test sierologici presentano dei limiti, in caso di sospetto di contagio sono sempre molto utilizzati. Occorre, quindi, tenerli nella dovuta considerazione e continuare a produrli. Ciò premesso, la presente ricerca ha abbracciato 599 campioni di siero prelevati dai pazienti nel corso del 2015 e sottoposti a prova di reazione degli anticorpi IgG al parassita Echinococcus granulosus mediante il test ELISA. I risultati ottenuti hanno fatto registrare un 6% di campioni positivi, un 11% di campioni con valori al limite e un 83% di campioni negativi. Tutti gli esiti positivi ottenuti con il procedimento ELISA sono stati successivamente sottoposti al test di conferma Western blot (WB). Con questo procedimento è stato confermato il 14/599 di campioni positivi, con una prevalenza del 2,3% nella popolazione complessiva, di cui 4,25% di sesso maschile e 4,8% di sesso maschile. L’analisi dei risultati per fasce d’età ha mostrato che il maggior numero di pazienti testati e la maggior sieroprevalenza nella popolazione complessiva con il procedimento WB aveva più di 61 anni d’età (4,1%).
La importancia se equinococosis en la salud pública
Equinococosis es una zoonosis cosmopolita causada por el gusano Echinococcus granulosus, que causa equinococosis unilocular u hidatidosis, o el causante puede ser con menos frecuencia Echinococcus multilocularis, que causa equinococosis multilocular (Equinococosis alveolar). El hombre como el huésped intermediario se infecta mediante el contacto directo con el perro infectado, el huésped final. Equinococosis está distribuida por todo el mundo, así que la encontramos también en nuestro país. Por eso es una enfermedad significante para la salud pública y el diagnosis de laboratorio puntual y valido con pruebas de seroprevalencia es de gran importancia para la vigilancia, el control y el tratamiento de la enfermedad. Aunque las pruebas serológicas son a veces limitadas, se usan con más frecuencia si existe la sospecha de enfermedad y hay que tomarlas en cuenta y realizarlas. Teniendo en cuenta lo antes mencionado, este estudio incluyó 599 muestras de sueros de pacientes sometidos a las pruebas de anticuerpos IgG de parásito Echinococcus granulosus durante el año 2015 usando la prueba ELISA. A base de los resultados obtenidos fue determinado 6% de pruebas positivas, 11% en el límite y 83% de muestras negativas. Todas las pruebas positivas de ELISA fueron sometidas al Western blot (WB) que fue positivo. Así fueron determinadas 14/599 muestras positivas y fue calculada la prevalencia de 2,3% en la población general, es decir 4,25 % fue de sexo masculino y 4,8 % de sexo femenino. El análisis de los resultados por los grupos de edad mostró que el número más grande de los pacientes y la seroprevalencia más grande fue determinada por la prueba WB en el grupo de edad de 61 año y más (4,1 %).
PDF
