Чему још књижевна критика? Stefan Alidini
Književna istorija,
10/2023, Letnik:
55, Številka:
179
Journal Article
Recenzirano
Odprti dostop
Међу изучаваоцима књижевности вероватно нема питања на које постоји више незадовољавајућих одговора него што је то питање метода. Књига Џона Гилорија, чији би се наслов могао превести као Критика као ...професија, даје мозаички поглед на скуп проблема који једовео до тога да методолошка питања у књижевној науци никад ни не буду решена. Гилори прати англоамеричку књижевну критику кроз различите аспекте и периоде, оцртавајући тренутак њеног издвајања из окриља граматике и реторике, а потом и њеног успостављања као академске дисциплине, с циљем да објасни како је критика стекла примат у XX веку, како је еволуирала и какву улогу је та историја одиграла у ономе што се често назива „криза хуманистике“. Треба одмах рећи да се Гилори као англиста усредсређује на америчке и у мањој мери британске универзитете. Но, имајући у виду улогу коју је амерички контекст играо у ширењу интелектуалних идеја широм света, увиди које Гилори нуди нису ништа мање релевантни ни у европском контексту. Такође, треба истаћи и да Гилори термин criticism узима у значењу које ова реч има у енглеском језику, где се „критика“ обично користи као синоним за васколико проучавање и тумачење књижевности. Управо захваљујући фокусу на англосаксонске универзитете, ова књига указује на неколико интересантних историјских токова, и посредно нуди један могућ одговор на питање зашто је и како критика постала синегдоха за много разгранатију и сложенију дисциплину.
Студија Питера Брукса Балзакови животи (Brooks 2020), како и сȃм аутор у уводном дијелу подвлачи, „није биографија, већ антибиографија“ (Исто: 2, превод Д. И.). Њен циљ је да кроз анализу ликова из ...Људске комедије и њихових биографија прикаже не само историјску, културну и политичку стварност Балзаковог времена већ и да повеже реалност и књижевност 19. вијека у двостранично огледало у којем се оне преплићу, једна на другу пресликавају и тиме постају неодвојиве: „Балзаков опширни роман није само огледало његовог времена – он је настајање овог огледала самог“ (Исто).
Зборник научних радова Манифести у српској књижевности 20. века настао је као резултат симбиотског рада два одељења Института за књижевност и уметност у Београду (ИКУМ). Реч је о одељењима Упоредна ...истраживања српске књижевности и Поетика модерне и савремене српске књижевности. Уредници зборника су Светлана Шеатовић и Предраг Тодоровић, а рецензенти Соња Мацура, Предраг Петровић и Бојан Чолак. Зборник, у коме се налази двадесет и један рад, отвара предговор који су написали уредници, а затвара га индекс имена који броји 754 именске одреднице.
A deep-seated, ’constitutional problem’ of so-called psy-complex (ontologically ‘psy’ is differentthan matter, but it is studied by natural scientific methods) can be detected: ontologically ...thepsyche is basically different than matter, but the main stream studies of these disciplines take thenatural scientific methods as their research ideal which were created for material beings andthey try to influence and change their ‘object’ by technical-technological attitude. The main aimof this paper to draw attention to some of the main consequences of this dilemma.
A pszi-komplexum diszciplínái – pszichológia, pszichoterápia, pszichiátria – a modernitás egymély ellentmondásának képződményei. Létük egyszerre alapul azon a belátáson, hogy a lélek ontológiailag különböző státuszú, mint az anyag. Ugyanakkor mind a három diszciplína fő sodraosztozik azon a tudományos-technikai attitűdön, amely a lélek jelenségeinek megismerését atermészettudományos módszerből eredezteti, befolyásolásukat pedig technikai-technológiaimódszerekkel véli megvalósítani. Az írás célja, hogy ezen ellentmondás néhány fontosabb következményére felhívja a figyelmet.
Међу новим књигама о Андрићу једна завређује посебну пажњу, и по томе одакле долази и по томе шта о Андрићу доноси. У питању је књига Андрићева поетика с поднасловом Иза кулиса исприповиједаног, која ...је 2021. формално изашла у Ријеци, али је по свему другом потпуно „босанска“. Њена ауторка је Перина Меић, књижевни истраживач млађе генерације с Филозофског факултета у Мостару која, мада више посредно, с Андрићем дијели уже завичајно поријекло, препознатљиво по његовим „фратарским причама“, емпатији према фрањевачкој традицији и трајним живим контактима с фрањевачким самостанима у средњој Босни и њиховим фратрима. Преимућство тога поријекла Меићева је плодотворно искористила повластицом да изворно, на лицу мјеста, у Крешевском самостану може да истражује непознату грађу која се тиче Андрићевог живота и књижевног стваралаштва.
PDF
