U radu se analiziraju pučka imena spomendana sv. Matije, apostola, i sv. Mateja, apostola i evanđelista, u hrvatskim štokavskim, kajkavskim i čakavskim govorima, uključujući i dijasporu. Također se ...analiziraju pučke poslovice i frazemi vezani uz spomendane tih dvaju svetaca. Analiza se dijelom temelji na primjerima spomendanskih imena, poslovica i frazema preuzetih iz postojeće literature, a dijelom na sukladnoj građi koju je autorica rada prikupila osobnim terenskim istraživanjem.
Za PF - kot tudi druge frazeme - je znacilna idiomaticnost, vecbesednost in rela- tivna stalnost. »Primere so lahko bolj ali manj idiomaticne, v kolikor je tertium com- parationis bolj ali manj ...razviden« (BurGer 1998: 35). Pri molcati kot grob - schwei- gen wie ein Grab - hallgat, mint a sír je primerjava popolnoma jasna, saj je tertium comparationis jasen, razviden, prepoznaven. Stalnost se kaze v leksikalno-seman- ticni omejitvi zamenjave sestavin in v sintakticni strukturi: leksikalne prvine PF niso/ali so le omejeno zamenljive, besedna oblika ne more realizirati vseh fleksijskih kategorij (Fleischer 1997: 41, 63), lahko pa se pojavljajo variante ali modifikacije. Slovnicne variante v PF so redke, npr. v stevilu (etw. wechseln wie sein Hemd/seine Hemde »menjati kot svojo srajco/svoje srajce«), v clenu (zu etw. passen wie der/ein Esel zum Lautenschlagen; buta, mint a/egy (öreg) ágyú), v glagolskem vidu (men- jati/menjavati koga/kaj kot spodnje hlace). Pogostejse so leksikalne variante (skriti/ tiscati glavo v pesek kakor noj; leben/sich verstehen/sich vertragen wie Hund und Katze »ziveti/biti/razumeti se s kom kot pes in macka«; neumen kot noc/kakor konj/ kot bik/krava/tele - buta, mint a bot/az ágyú/az állat »neumen kot palica/top/zi- val«; schwitzen wie ein Bulle/ein Pferd/ein Schwein »znojiti se kot bik/konj/svinja«), v nemscini in madzarscini lahko variira tudi zaporedje sestavin PF, npr. laufen wie ein Pferd/wie ein Pferd laufen »teci kot konj«; úgy áll, mint a bálvány/mint a bálvány, úgy áll »stati kot malik«. Ce si poblize ogledamo primerjalne relacije v PF, lahko po hesskY (1989: 196) locimo naslednje skupine: (1) PF, ki temeljijo na objektivnih izkusnjah, npr. trd kot kamen - wie ein Stein - kemény, mint a ko 'zelo trd, neusmiljen' ali: napihovati se kot zaba - sich blähen wie ein Frosch in der Fabel - pöffeszkedik, mint a béka a me- sében »napihovati se kot zaba v basni/pravljici«. K tej kategoriji lahko stejemo tudi frazeoloske enote, pri katerih primerjava temelji na domnevni podobnosti med clo- veskimi in zivalskimi lastnostmi, ki so znane kot simboli, npr. trmast kot osel - stör- risch wie ein Esel - makacs, mint a/egy szamár. knoBloch (1996: 32) je mnenja, da PF, v katerih nastopajo zivali kot primerjalne sestavine, ucinkujejo posebno nazorno in prepricljivo. Pri tem je treba izpostaviti, da je objektivnost pri teh primerjavah zelo relativna. »Dano primerjalno merilo z vidika zunajjezikovnih izkusenj ni edi- no mogoce, vendar je socialno sankcionirano, konvencionalizirano« (hesskY 1989: 1996). (2) PF, pri katerih je skupna lastnost primerjane in primerjalne sestavine bolj subjektivno, poljubno pojmovana. Te frazeoloske enote nastajajo po analogiji, ki je ni vedno mogoce dokazati, npr. neumen kot noc - dumm wie die Nacht - buta, mint a sötét éjszaka 'zelo neumen'. (3) »neprekrivne kontrastne primere«, pri katerih ne obstaja prekrivnost med primerjano in primerjalno sestavino, za njih je znacilna do- minantnost kontrasta, v teh PF prihaja do izraza posredno zanikanje npr. spoznati se na kaj kot zajec na boben - von etw. so viel verstehen wie der Esel vom Flötenblasen »toliko se razumeti na kaj kot osel na igranje flavte« - annyit ért vmihez, mint a tyúk az ábécéhez »toliko se spozna na kaj kot kura na abecedo« 'prav nic se ne razumeti/ spoznati na kaj'. Neumnost se v obravnavanih PF univerzalno primerja z oslom: biti neumen kot osel - dumm wie ein Esel - buta, mint a szamár, enaci pa se tudi z govedom in drobnico, npr. zabit kot vol - dumm wie ein Schaf »ovca« - okos, mint a tavalyi kos »lanski oven« (posredno zanikana lastnost); neumen kot krava/bik/tele/konj - dumm wie ein Bock »kozel« - bamba, mint a birka »ovca«; pogosto se primerja s perjadjo: neumen kot kura/gos - dumm wie eine Gans »gos« - buta, mint a liba »ne- umen kot gos«, a tudi s temo: neumen kot noc - dumm wie die Nacht - buta, mint a sötét éjszaka, v nemscini in madzarscini se z nepomembno rastlino: dumm wie ein Stroh »slama« - buta, mint a tök »buca«. V nemscini in madzarscini se kot primer- jalna sestavina pojavlja tudi pejorativni izraz ali stereotipno pojmovani lik policista, npr. dumm wie Schifferscheiße »mornarski drek« - buta, mint a segg »neumen kot rit«; dümmer, als die Polizei erlaubt »policija« - olyan buta, mint hat pár rendor- csizma »neumen kot sest parov policijskih skornjev«. Nevednost in nerazumnost predstavljajo domace zivali, v madzarscini presenetljivo tudi sova: gledati kot tele/ bik v nova vrata - dastehen wie die Kuh vorm neuen Tor »krava« - úgy néz, mint borjú az új kapura »tele«; razumeti se na kaj kot zajec/krava na boben - von etw. so viel verstehen wie die Kuh vom Radfahren »kot krava na kolesarjenje« - annyit ért vmihez, mint a tyúk az ábécéhez »razumeti se na kaj kot kura na abecedo«; spoznati se na kaj kot bik na orgle - von etw. so viel verstehen wie der Esel vom Flötenblasen »kot osel na igranje flavte« - annyit ért vmihez, mint bagoly az ávemáriához »kot sova na avemarijo«. Lenost se v vseh treh jezikih izraza z razlicno zivalsko primerjalno sestavino, npr. len kot trot/ fuks/pes - faul wie ein Schwein »svinja« - lomha/lusta, mint a lajhár/ dög/kutya/disznó/az ökör »lenivec/ mrhovina/pes/svinja/vol«. Osabnost se primerja s pavom, petelinom, puranom, z zabo, npr. hoditi/nositi se/sopiriti se kot pav - stolz wie ein Pfau/ wie win Hahn - úgy jár-kel/hiú/büszke, mint a páva; postavljati se kot petelin na gnoju - einherstolzieren wie der Hahn auf dem Mist - úgy jár-kel/hiú/ büszke; mint a páva napihnjen kot puran - kevély, mint a pulykakas; napihovati se kot zaba sich auf blasen wie ein Frosch - felfuvalkodik/felfújja magát, mint a béka/a duda »zaba/meh«, a tudi z dostojanstvenikom ali z etnonimom, npr. drzati se kot lord - stolz wie ein Spanier »ponosen kot Spanec« - büszke, mint egy spanyol grand »ohol kot spanski grand«. Trmoglavost se v PF treh jezikov univerzalno izraza z oslom, idioetnicno pa se z drugacnimi zivalskimi sestavinami, npr. trmast kot osel/ vol/mula/bik - störrisch wie ein Esel/stur wie ein Bock »kozel« - makacs, mint az/egy öszvér »mula«/ csökönyös, mint a szamár »osel«; priliznjenost se v obravnavanih PF univerzalno izraza z macko, npr. biti priliznjen kot macka schmeicheln wie eine Katze dörgölozik/hizeleg, mint a macska.
The work presents the set of the 300 most well-known and most frequent proverbs, sayings and similar paremiological units in modern Slovene, its theoretical and methodological basis and also how it ...can be used in different phraseological and phraseographical tasks. The concept of the paremiological optimum was developed by Ďurčo and it combines the concept of the Permjakov’s paremiological minimum of the most well-known units with corpus-based and frequency-oriented analyses. 316 Slovene speakers were included in the sociolinguistic test and the top list of the 300 most well-known out of 918 units presented to them was additionally arranged according to their frequency in the FidaPLUS language corpus. Author presents different search procedures which he used in the language corpora. The paremiological optimum is modernized according to the most frequent form of each unit in the Gigafida language corpus. The comparative research of the Slovak and Slovene paremiology based on the paremiological optimum is presented in details. Author also describes how the data he gained can be used in the lexicography.
Evaluacija je definirana kao izraz stava ili emocije sudionika. U ovome radu istražuje se evaluacija na frazeološkome korpusu nogometnih izvještaja na njemačkome i hrvatskome jeziku. Pod evaluacijom ...se pritom podrazumijeva prosudba ponašanja sudionika u nogometnoj igri. Analiza se temelji na sljedećim načinima ponašanja: koliko se (ne)normalno tko ponaša te koliko je tko (ne)sposoban, (ne)odlučan, (ne)iskren i (ne)etičan. Analizom je zaključeno da se frazemi mogu podijeliti na one koji u sebi već sadržavaju evaluativno značenje i one koji takvo značenje mogu dobiti tek u kontekstu, pri čemu je utvrđeno da je broj frazema s evaluativnim značenjem izvan konteksta znatno veći. Što se tiče kategorije suda, u oba se jezika ponajviše procjenjuje sposobnost igrača i trenera te njihovo ponašanje na terenu, tj. evaluira se koliko je tko (ne)sposoban.
U radu se na temelju ovjere u objavljenim rječnicima izvornih čakavskih govora izrađuje rječnička frazeološka nadnatuknica RUKA. Na temelju korpusa od 173 frazemske natuknice potvrđena je visoka ...produktivnost i predvidivost značenja frazema sa sastavnicom ruka u organskim govorima čakavskoga narječja.
Ovaj se članak bavi ženskim oblicima koji potječu od imenica muškog roda (takozvani feminativi) u hrvatskim frazemima, prikupljenim u različitim frazeološkim rječnicima. Ispitivanje korpusa Hrvatske ...jezične riznice ukazuje da je upotreba takvih frazema u cjelini ili njihovih dijelova u svakodnevnom jeziku prilično raširena, a primjeri su odabrani da naznače moguću raznolikost elemenata. Nekoliko primjera upotrebe frazema prikupljeno je i putem hrvatske tražilice Google.com. Također smo primijetili da je žena kao društveno biće još uvijek zanemarena. Neki primjeri izražavaju izrazito negativnu konotaciju.
U ovome članku istraženi su frazemi u hrvatskim i njemačkim političkim novinskim člancima. Frazem
kao predmet frazeologije ustaljena je kombinacija riječi (usp. Burger 2010: 11). Najvažnija obilježja ...frazema
su polileksikalnost, čvrstoća i idiomatičnost, tj. oni se sastoje se od više riječi, poznati su kao upravo ta
kombinacija riječi u jeziku i mogu biti potpuno idiomatični, djelomično idiomatični i neidiomatični (usp.
Burger 2010: 11, 29–31, Burger 2007a: 90). Njihove funkcije odnose se na komunikacijske ciljeve i potrebe
govornika ili pisca (usp. Filatkina 2007: 145). Cilj ovog članka je identificirati frazeme i njihova obilježja
u njemačkim i hrvatskim političkim novinskim člancima te opisati razlike među jezicima. Opisuje se koji
se frazemi pojavljuju u njemačkim i hrvatskim političkim novinskim člancima, koje značajke imaju, u
kojem dijelu novinskog članka se nalaze, koju funkciju imaju i tko ih koristi. Kao korpus za ovo istraživanje
odabrani su novinski članci iz novina 24 sata i Bild na temu izbora u SAD–u u vremenskom okviru od 15.
listopada do 15. studenog 2020. U tom vremenskom okviru pronađeno je 43 njemačka i 61 hrvatski frazem,
a postoji i 30 modifikacija koje prevladavaju u hrvatskom jeziku. U oba jezika novinari najčešće koriste
frazeme sa sljedećim funkcijama: intenzifikacija, evaluacija i argumentacija. Frazemi se obično pojavljuju
u sredini novinskog članka, iako se na hrvatskom također događa da frazem sačinjava naslov novinskog
članka
O računalnim se korpusima od njihove pojave govori kao o korisnim alatima kojima se služe lingvisti, a do danas su gotovo nezaobilazni u suvremenim istraživanjima većine lingvističkih poddisciplina. ...Jedna je od njih i frazeologija. Među temeljnim obilježjima frazema smatraju se
konvencionaliziranost, (ne)promjenjivost i desemantiziranost, a da bi se ta obilježja mogla sustavnije proučavati i stupnjevati, potreban je ne samo veliki broj primjera upotrebe frazema u jeziku, nego i alat s opcijama koje daju različite statističke podatke, poput onih o frekvenciji pojavljivanja i karakterističnosti pojedine višerječnice te najčešćoj okolini, ali i brzo i pregledno dostupan širi kontekst u kojem se frazemi javljaju. U ovome radu istražuju se obilježja i ponašanje frazema u najvećem hrvatskom računalnom korpusu, mrežnome korpusu hrWaC. Riječ je o korpusnim istraživanjima koja se provode u sklopu izrade Frazeološkoga rječnika hrvatskoga jezika. Rezultatima pokazanima u ovome radu cilj je utvrditi osobitosti frazema koje koriste govornici hrvatskoga jezika vezane uz njihovu promjenjivost, značenja i upotrebu, čime će se pridonijeti upotpunjivanju i detaljnijem poznavanju hrvatske frazeologije.
(I)reverzibilnost leksičkih binoma u talijanskome i hrvatskome jeziku Mišetić, Damir; Budimir, Irina
SPONDE: Časopis za jezike, književnosti i kulture između dviju obala Jadrana / Rivista di lingue, letterature e culture tra le due sponde dell’Adriatico / A Journal of Languages, Literatures and Cultures between the two Adriatic coasts,
12/2022, Letnik:
2, Številka:
1
Paper
Odprti dostop
Stabilnost strukture važno je frazemsko obilježje,
koje se na početku razvoja frazeologije kao znanstvene
discipline jasno ograničilo i istaknulo. Međutim,
istraživanja temeljena na analizi mrežnih ...korpusa
pokazuju da pojedina obilježja zahtijevaju drugačiji
pristup. Stabilnost strukture ne isključuje se iz popisa
temeljnih obilježja frazema, ali se sve više smatra relativnom,
dok se varijabilnost frazema naglašava kao
značajka koja također bitno obilježava frazeme. To
vrijedi za sve frazeološke podvrste uključujući i leksičke
binome. Različiti tipovi varijacije obilježavaju i
same binome, ali o njihovoj reverzibilnosti, odnosno
topološkoj varijaciji nisu postojala opsežnija istraživanja.
Unatoč manjkavosti frazeografske obradbe
leksičkih binoma, mnogi od njih pokazuju visok postotak
reverzibilnosti. Raščlambom se ekscerpiranih
primjera iz korpusa talijanskoga i hrvatskoga jezika
reverzibilnost potvrđuje kao bitno obilježje leksičkih
binoma.
U ovome se radu analiziraju promjene glagolskih frazema u engleskom i hrvatskom jeziku koji odražavaju sheme dinamike sile. Cilj je na temelju podataka iz računalnih korpusa utvrditi na koje načine ...sheme dinamike sile ograničavaju promjene leksičko-gramatičkog ustrojstva glagolskih frazema u tim dvama jezicima. Rezultati pokazuju da su oblici u kojima se javljaju glagolski frazemi u engleskome i hrvatskome ograničeni na one vrste konstrukcija kojima se jezično izražavaju odnosi među sudionicima događaja unutar pojedine događajne sheme, a to su akcija, prijenos ili kretanje. Također se pokazuje da s obzirom na specifičnu vrstu sheme dinamike sile koju glagolski frazemi odražavaju varira i njihov stupanj promjenjivosti pa se javljaju u manjem ili većem broju oblika. Sve to pokazuje da promjenjivost glagolskih frazema istodobno ograničavaju značenje i gramatička struktura.
PDF
