Straipsnyje aptariama prancūzų kalbos veiksmažodžio devoir ‘privalėti’ reikšmių įvairovė iš tarpkalbinės prancūzų-lietuvių / lietuvių-prancūzų perspektyvos. Remiantis lingvistinėje literatūroje ...publikuotais diachroniniais tyrimais apžvelgiama šio veiksmažodžio reikšmių dinamika prancūzų kalboje. Straipsnyje taip pat pateikiama deontinio modalumo, epistemiškumo, evidencialumo kategorijų samprata prancūzų lingvistikoje. Trumpai pristatoma gramatikalizacijos proceso esmė. Apibendrinamosios bandomojo tyrimo pastabos daromos remiantis individualia straipsnio autorės introspekcija analizuojant prancūzų ir lietuvių grožinės literatūros kūrinių pavyzdžius bei jų vertimus į lietuvių ir prancūzų kalbą ir mokslinėje literatūroje vyraujančia išvada: deontiniam devoir ‘privalėti’ aspektui perteikti dažniausiai pasirenkama veiksmažodinė strategija, o epistemiškumui reikšti – adverbialinė raiška. Tyrimu atkreipiamas dėmesys į kontekstinės situacijos svarbą devoir ‘privalėti’ reikšmių identifikavimui.
Rječnik i stereotipi Hudeček, Lana
Rasprave Instituta za hrvatski jezik i jezikoslovlje,
01/2021, Letnik:
47, Številka:
2
Journal Article, Paper
Recenzirano
Odprti dostop
Istraživački projekt
Hrvatski mrežni rječnik – Mrežnik
Hrvatske zaklade za znanost pri
kraju je prve faze (2017. – 2021.) svoje provedbe. U toj su fazi ispunjeni
zahtjevi zadani radnim planom ...projekta, ali su se otvorila i pitanja kojima u
budućnosti treba posvetiti posebnu pozornost. Jedno je od njih obrada riječi i
izraza koji označuju stereotipizirane pojmove, što otvara i daljnja
promišljanja o potrebi i načinu davanja informacija o konotativnome značenju u
rječniku, odnosno o granici konotativnoga i prenesenoga značenja, koju nije
uvijek lako odrediti. Upravo je stoga u suorganizaciji projekta
Hrvatski mrežni rječnik – Mrežnik
,
Hrvatske zaklade za znanost i Instituta za hrvatski jezik i jezikoslovlje, kao
ustanove nositelja projekta, 11. prosinca 2020. održan
Okrugli stol Rječnik i stereotipi
posvećen toj temi. U ovome se
radu na primjeru riječi i izraza kojima se označuje osoba plave/svijetle kose (s
posebnim obzirom na riječi
plavuša
i
plavušan
) pokazuje koje podatke
leksikograf dobiva iz skica riječi i s kojim se problemima suočava pri njihovoj
interpretaciji. Posebno se na temelju riječi koje označuju osobu određene boje kose
pokazuje kako se iz gramatičke (tvorbene) strukture nekih riječi mogu iščitati
u njoj pohranjeni stereotipi i, primjerice, slika rodne (ne)ravnopravnosti u
određenome društvenom trenutku.
This paper is dealing with practical
lexicographic issues connected to stereotyping by looking at data from the
hrWaC
corpus. Examples of terms and
expressions used to denote people with blond hair, male and female alike –
plavokosa djevojčica/djevojka/žena
(
blonde girl/woman
),
plavuša
(
blonde
),
plavokos dječak/mladić/muškarac
(
blond boy/young man/man
), and
plavušan
(
blond
) – and the possessive adjective
plavušin
(
blonde’s
;
hrWaC
has no record of the male
equivalent –
plavušanov
/
blond’s
) show their most frequent
collocational behaviour. This brings us to the issue of linguistic
(grammatical) stereotyping (like we see in
plavuša
with the feminine -
uša
suffix) and
lack of semantic parallelism between the unit denoting a stereotyped notion and
its derivatives (female
plavuša/blonde
vs. male
plavušan/blond
). The paper shows
the extent of connotational/collocational differentiation between the Croatian
expressions for female persons that contain adjective
plavokos
(
blond-haired
) (mostly
implying delicacy, gentleness, fragility) and the term
plavuša
(
blonde
) (mostly
implying physical attraction and lack of intelligence). As a dictionary that is
corpus-based, but not corpus-driven,
Mrežnik
does not register collocations uncritically. This fact raises many questions:
about the importance of a dictionary’s social responsibility and its
realization; whether a dictionary should also have an educational role, in the sense
that it should aim to change negative perceptions/stereotypes; What is the role
of the assumed user profile as we choose the way in which to present a
stereotyped concept? Can a lexicographer be scientifically consistent and
socially appropriate at the same time? In fact, by raising this collocational
issue with regard to
Mrežnik
and
asking how
Mrežnik
perceives a
blonde, we are bringing closer some of the doubts that emerge as we process
words that reflect social, gender and other stereotypes, while offering a model
for their processing.
Hrvatski za-infinitiv Vela, Jozo
FLUMINENSIA,
07/2019, Letnik:
31, Številka:
1
Journal Article, Paper
Recenzirano
Odprti dostop
Upotrebu infinitiva u primjeru Imate li sobu za iznajmiti? u suvremenom hrvatskom jeziku obično se
naziva „prijedložnim infinitivom“ ili „konstrukcijom za + infinitiv“. Infinitiv
upotrijebljen sa za ...smatra se
negramatičnom pojavom, posuđenicom iz stranih jezika te se preporuča
izbjegavanje takvog izričaja u biranijem književnom izrazu. U radu se predlaže drukčiji pristup i ukazuje
na to da je moguće riječ o unutarnjem jezičnom razvoju, kako je to naznačio već
i I. Pranjković. Štoviše, za-infinitiv u hrvatskom jeziku slijedi
univerzalni put semantičke i formalne gramatikalizacije infinitiva kakav je
ocrtao M. Haspelmath. Pokazat će se to na temelju povijesne građe hrvatskog
književnog jezika te na temelju određenih usporedbi s drugim europskim
jezicima. U skladu s time, na kraju se predlaže novi formalni opis ovakve
upotrebe infinitiva u hrvatskom jeziku.
The use of the
infinitive in sentences such as
Imate li
sobu za iznajmiti?
in the modern Croatian language is usually called “prepositional
infinitive” or “
za
+ infinitive construction” . Infinitive used with
za
is considered to be ungrammatical and a loan from other
languages, namely German and/or Italian. It is therefore recommended to avoid
using such an expression in a finer literary discourse. This paper
proposes a different approach and points out that the
za
-infinitive might be an issue of internal language change, as has
already been indicated by Pranjkovi ć . Furthermore, it shows that the Croatian
za
-infinitive follows the universal path
of semantic and formal grammaticalization of the infinitive, as outlined by
Haspelmath. Such a claim is supported by evidence from older texts in the
Croatian language, as well as by certain comparisons with other European
languages. Consequently, a new formal description of the infinitive use in
question is proposed.
Le présent article vise à présenter la «plurivocité» sémantique du verbe devoir en français contemporain et sa réalisation en lituanien. La perspective interlangagière lituanien vers français est ...aussi prise en considération. En français contemporain le verbe devoir a un emploi lexical plein (renvoyant à la notion de dette) et tout un faisceau de valeurs modales. Un rapide regard diachronique suggère que l’emploi déontique est plus ancien que celui relevant de la modalité épistémique. La tradition linguistique française débat du modèle suivant: valeur lexicale → modalité déontique → modalité aléthique → épistémicité. L’interprétation de devoir dépend en grande partie du contexte d’où résulte un grand nombre d’effets évidentiels dont la nature fait encore débat parmi les linguistes. On a constaté que le français ne connaît pas d’emploi évidentiel d’information rapportée pour devoir et que la plupart de ses emplois évidentiels concernent l’inférence. Toutefois, dans bien des cas le contexte reste un facteur crucial pour lever certaines indéterminations et décider de quel type de construction évidentielle il s’agit. Une étude contrastive pilote révèle que la valeur déontique du verbe français devoir peut être traduite vers le lituanien à l’aide des verbes de nécessité gauti, privalėti, reikėti, tekti, turėti. La stratégie adverbiale est plutôt réservée à la traduction de son emploi épistémique: les adverbes greičiausiai, tikriausiai, turbūt, veikiausiai deviennent leurs équivalents en lituanien. Etant donné la nature différente des deux langues, l’équivalence absolue des valeurs est impossible. Toutefois ces évaluations n’éliminent point la nécessité de mener des recherches basées sur un corpus représentatif et d’analyser de manière approfondie le champ sémantique et fonctionnel de l’obligation et de la nécessité dans la perspective interlangagière.
Za razvijanje analize gramatikalizacije prostorskih cleni se bomo osredinili le na prvo ravnino, tj. leksikalno ravnino. Kot ze ime predvideva, igrajo na tej ravnino pomembno vlogo leksikalne besedne ...zveze; najpomembnejsa je vsekakor glagolska zveza (GZ), ki vzpostavi udelezenska razmerja (vrsilec, prizadeto, prejemnik itd.) in zadosti slovarsko definirani glagolski (slovnicni) vezljivosti. Ce ponazorimo. Na ravni glagolske zveze ima dvovezljivi glagol brcati v zgledu Marko brca zogo strukturo (la). Samostalniski zvezi (SZ) Marko je na mestu dolocila GZ pripisana zunanja udelezenska vloga vrsile SZ zoga na mestu dopolnila pa notranja udelezenska vloga prizadeto. Neslovnicnost primera *Janez brca zogo dvoriscu pokaze, da je glagol brcati laliko rabljen samo dvovezljivo, torej ko sta vlogi vrsile in prizadeto podeljeni, glagol ne more vec pripisati dodatne udelezenske vloge. Ce zelimo vpeljati prislovnodolocilno udelezensko vlogo kraj, potem moramo v strukturo vpeljati tudi novega pripisovalca udelezenske vloge (prim. Haegeman 1991: 51-52). V nasem primeru to vlogo prevzema predlog na. Ce si podrobneje ogledamo strukturo (lb), laliko opazimo veliko podobnost med glagolom (G) in predlogom (P): oba elementa sta jedri besednih zvez (GZ in PZ), oba sta v enakem strukturalnem razmerju s samostalniskima zvezama (tj. razmerje jedro-dopolnilo), oba v tem razmerju pripiseta eno udelezensko vlogo (prizadeto, kraj) in oba pripiseta sklon (tozilnik, mestnik). Pri vzporednih angleskih primerih (5) in (6) laliko opazimo, da se izprislovni morfemi7 pojavljajo samo v prostomorfemski obliki8 (prim. Dwight Bolinger 1971, Bruce Fraser 1976, Jackendoff 2002, Elenbaas 2007) in vplivajo na vidsko spremembo. Na tem mestu velja poudariti, da anglescina ne sodi medjezike, pri katerihje razlocek med dovrsnostjo in nedovrsnostjo oznacen direktno z osnovno in izpeljano glagolsko obliko kot pri slovenscini, temvec vidskost dolocimo na podlagi interpretacije sintagme. Tako je glagolsko dejanje z glagolom run v (i) he ran every morning nedovrsno, v (ii) he ran up dovrsno in v (ii) He was running up nedovrsno. Ce v slovenscini izpredlozna predponska obrazila vedno tvorijo samo dovrsnike (Toporisic 1982: 348, vidovic Muha 2011: 72), je v anglescini (Bolinger 1971, Elenbaas 1994) z izprislovnimi morfemi mozna tvorba tako dovrsnih glagolov, najpogosteje z up, off, in, out (6a'-c'), kot nedovrsnih glagolov z on, away, around (6d'). Znotraj vidskosti se pri obeli jezikih izpredlozni/izprislovni morfemi laliko rabijo za izrazanje faznosti v smislu zacetnosti in koncnosti9 (npr. slo. zacingljati, zmasakrirati in ang. start up in trigger off). Dovrsno st tvorjenega glagola se kaze tudi v spremenjeni glagolski prehodnosti: dovrsnost glagolskega dejanja pogosto zahteva, da je dejanje tudi zamejeno z neprvimi udelezenci tj. z desnopredmetno vezljivostjo (pisati ~ napisati kaj; barvati ~ pobarvati kaj) in ne vec s prosto okoliscinsko PZ, kot je to znacilno za izhodiscno stopnjo gramatikalizacije (prim. 2.1). V anglescini, kjer je vidskost odvisna od interpretacije tne ima prehodnosti posebno tezo, saj na interpretacijo vpliva prisotnost oz. odsotnost desnopredmetne vezljivosti ter (ne)dolocnost in (ne)omejenost samega 6 predmeta. Primerjajmo nedovrsno interpretacijo glagolskih dejanj Peter Svenonius ate in Peter ate apples ter dovrsnost dejanj Peter ate an/the apple in Peter ate up the apples. Da clenica up omogoca le dovrsno interpretacijo, dokazemo z neslovnicnostjo primera *Peter ate up apples: dovrsno glagolsko dejanje se ne more vezati z neomejeno oz. nedolocno SZ na mestu predmeta. Koncni rezultat gramatikalizacijskega procesa so glagolske tvorjenke, pri katerih je izhodisena prostorska clenica v celoti izpraznjena prostorskega pomena in ima tako poudarjeno besedotvomo vlogo. Na tej stopnji so v slovenscini izpredlozni morfemi rabljeni kot predponska obrazila (7a-b) ali kot prosti morfemi (7c). Predponski morfemi ohranjajo tudi slovnicnokategorialno vlogo dovrsnosti (Janez Dular 1983, Toporisic 1982, Vidovic-Muha 1993). V anglescini je ponovno mogoca le prostomorfemska tj. desna glagolska modifikaeija (5a'-c'). Razlicna slovnicnokategorialna osnova izpeljanih glagolskih morfemov v obeli jezikih (tj. izpredlozni ah izprislovni (2.1)), vpliva tudi na prehodnost prostomorfemsko modificiranega glagola.10 V slovenscini so obravnavani prosti morfemi v celoti samo izpredlozni, zato je glagolska prehodnost zahtevana (7a'-c'); v anglescini pa so poleg izpredloznih (7a'), prosti morfemi laliko tudi izprislovni. V teh primerih je tvorjen glagol laliko prehodni (7b') ali neprehodni (7c). Pri prehodnih tvorjenih glagolih tega tipa ima desnovezljivi predmet tipicno vlogo udelezenca in ne mo remo vec govoriti o okoliscinskih razmerjih. Ta kriterij se v angleskem jezikoslovju (Randolph Quirk 1999: 1156) standardno uporablja za locevanje med prosto sintagmo GZ inPZ na eni strani ter GZ, katere jedro je tvorjen glagol s prostim morfemom, na dmgi (8). V primerih (9a, b) gre pri obeli jezikih za kombinacijo GZ in PZ, ki ima prislovnodolocilno vlogo. V (9a', b') se vedno laliko zaznamo (abstraktni) krajevni pomen gramatikaliziranega predloga, vendar opazimo metonimicni prenos, tako glagol ne opisuje dejanja, ki je s PZ umescen v doloceno okoliscinsko razmeije, temvec je glagolska tvorjenka desnopredmetno vezljiva. V anglescini je desnopredmetna vezljivost laliko dokazljiva s t. i. predloznim trpnikom {prepositional passive): ceje trpna pretvorba povedi (9b) s strukturo GZ + PZ slovnicno nesprejemljiva {*The station was arrived at), je trpna pretvorba povedi (9b') z desnovezljivim tvorjenim glagolom v celoti sprejemljiva {The conclusion was arrived at). V slovenscini ne moremo uporabiti trpne pretvorbe, vendar Zele (2010) nazomo pokaze, da na prislovnodolocilno oz. predmetno vezljivost glagola vpliva njegov leksikalni pomen: pri glagolih z bolj splosnim pomenom prihaja do prislovnodolocilne vezljivosti, medtem ko pri glagolih s konkretnim/specificnim pomenom opazimo predmetno vezljivost.11 Enako laliko opazimo tudi v anglescini: polisemicni glagol arrive v (9b) ima manj specificen pomen kot v (9b'). Laliko zakljucimo, da sta slovenski in angleski glagol pomensko bolj splosna v (9a,b) kot pa v (9a',b').
Marijin izrek ν primera (9) ima zgradbo 'predhodni izrek' + cto struktura', Nadezdin izrek ν primera (10) pa zgradbo cto' + 'sledeci izrek'; cto struktura je nepopolna poved, ν kateri je izpusceno ...'slucilos' (zgodilo se je)'. V obeh primerih sta predhodni in sledeci izrek metadiskurzivni besedili, ki omogocata sogovorniku prihraniti miselno in psihicno energijo, ki je potrebna za pripravo odgovora, in sicer tako, da se pojasni osnova in razlog za ilokucijsko naravo besede cto. Glavna funkcija cto ν Marijinem izreku ν primera (9) je 'razresitev vprasanj, ki zadevajo odnos med sogovornikom Ivanom in terciarnim likom Nadezdo', obenem pa opravlja drugotno funkcijo 'izrazanja govorcevega presenecenja nad dano diskurzivno situacijo'. Glavna funkcija cto ν Nadezdinem izreku ν primera (10) je 'razresitev vprasanj ν zvezi ζ vedênjem sogovornika', drugotna funkcija pa 'izrazanje zacudenja nad sogovornikovim vedênjem'. Struktura s cto ν povedi iz primera (21) ima zgradbo cto + osebni zaimek' + 'sledeci izrek', ν kateri je 'osebni zaimek' sredstvo za pritegnitev sogovornikove po- zornosti, medtem ko je 'sledeci izrek' metadiskurzivno besedilo, ki pojasnjuje razlog za rabo cto. Glavna funkcija cto ν povedi iz primera (21) je 'izrazanje presenecenja ν odnosu do predhodnega govorca', 'oporekanje predhodnemu govorcu', opravlja pa tudi drugotno funkcijo 'zastavljanja vprasanj ν zvezi ζ namenom, ki gaje ζ izrekom imel predhodni govorec'. Poved iz primera (25) ima zgradbo 'predhodni izrek', 'retoricno vprasanje (Cto + mozet byt' + primernik pridevnika)', ν kateri je predhodni izrek 'sredstvo za reseva- nje casti' sogovornika, a obenem vzpostavlja tudi socutje do sogovornika. Retoricno vprasanje pa je mogoce tudi spremeniti ν poved 'U nas nicego net interesnogo (Pri nas ni nie zanimivega)', ker je sredstvo izjavljanja. Drugace povedano, govoree misli, da je sogovornikov izrek brez stvarne podlage, vendar pa ν zelji, da ga ne bi spravil ν zadrego, izbere nacin, da mu to pove po ovinku, namesto da bi mu neposredno oporekal. Glavna funkcija cto ν primera (25) je 'oporekanje predhodnemu govorcu', drugotna pa 'zastavljanje vprasanj ν zvezi ζ namenenom, ki ga je ζ izrekom imel predhodni govoree'. Kot je razvidno iz primerov (21) do (27), ν fazi aB na puscici spremembe besednovrstnosti cto opravlja glavne funkcije 'izrazanje zadrege ν odnosu do predhodnega govorca', 'oporekanje predhodnemu govorcu', 'izrazanje presenecenja in dvoma ν odnosu do predhodnega govorca', 'izrazanje jeze na predhodnega govorca', 'spodbujanje sogovornika', in 'ostevanje sogovornika'. Drugotne funkcije so 'zastavljanje vprasanj ν zvezi ζ namenom, ki ga je ζ izrekom imel predhodni govoree', 'zastavljanje vprasanj glede resnicnosti predhodnega izreka' in 'izrazanje neodobravanja sogovornikovega vedênja'.
U radu se metodologijom teorije konceptualne metafore i metonimije i u manjoj mjeri kognitivne gramatike te pristupa gramatikalizaciji u okvirima tipološkoga funkcionalizma analiziraju metonimijski ...aspekti u prvom redu veznih sredstava hrvatskih uzročnih, uvjetnih, namjernih i dopusnih klauza. Analiziraju se metonimijska preslikavanja između kategorija vremena i uzroka, načina i uzroka, uzroka i uvjeta, uzroka i koncesivnosti, uvjeta i koncesivnosti, vremena i uvjeta te metonimijska preslikavanja koja uključuju govorne činove. Cilj je rada doprinijeti još uvijek skromnom obimu kognitivnolingvističkih istraživanja o utjecaju, važnosti i ulozi metonimije u analizi složenih rečenica na razini subordinacije te kognitivnu perspektivu proširiti na analizu hrvatskih subordiniranih struktura. Nešto se pozornosti pridaje i raspravama o gramatikalizaciji u okvirima tipološkoga funkcionalizma, u kojima metafora i metonimija kao dva vida pragmatičke inferencije također imaju vrlo važnu ulogu u analizi suodnosa navedenih kategorija u složenorečeničnim strukturama.
U radu će biti opisana uporaba dativnih izraza s prijedlogom k uz glagole kretanja u suvremenom hrvatskom jeziku. Budući da se taj prijedlog sve češće izostavlja ili zamjenjuje prijedlogom prema, ...raspravlja se o oboje: o kriterijima koji dopuštaju zamjenu prijedloga k prijedlogom prema, te o riječima u sintagmi koje dopuštaju izostavljanje prijedloga k. Primjeri se pretežito navode iz jezika književnoumjetničkoga, a dijelom i iz jezika publicističkoga i razgovornoga stila.
Teorijska postavka prema kojoj komunikacijske potrebe potiču razvitak (novih) gramatičkih kategorija propituje se u ovome radu na paradigmi demonstrativa u hrvatskome jeziku. U prvome su dijelu rada ...predstavljene teorijske postavke koje istražuju čin pokazne geste iz perspektive razvojne psihologije, usvajanja jezika te kognitivno-jezičnih univerzalija. Središnja je teza da je pokazna gesta primarni komunikacijski uvjet i alat, bez (usvajanja) kojega nema sposobnosti paralelnoga fokusiranja pažnje (govornika i sugovornika) na referentne objekte, odnosno nema temeljnoga preduvjeta za uspješnu komunikaciju. Promatra se i poveznica između pokazne geste i dijeljene pažnje (engl. shared attention) s jedne strane, te demonstrativa kao temeljnih ‘usmjernih riječi’ (usp. Diessel, 2006) s druge. Drugi je dio rada analitičke prirode, a njegov je središnji cilj sistematizacija kompleksne paradigme demonstrativa (od pokaznih zamjenica, preko pokaznih pridjeva i priloga, sve do čestica) u hrvatskome jeziku. Predlaže se moguća konstrukcija takva kontinuuma za hrvatski jezik koji od pokazne geste vodi do „usmjernih riječi”, pri čemu se dobiveni niz povezuje s referencijalnim (identifikacijskim), modifikacijskim (kvalifikacijskim), te predikativnim (informativnim) segmentima jezika.
U radu se opisuju dvije skupine sekundarnih prijedloga nastalih gramatikalizacijom – poprijedloženi akuzativi i poprijedloženi instrumentali. Pokazuje se neujednačenost opisa i razlikovanja imenica ...te preobrazbom nastalih priloga i osobito prijedloga. Istraživanjem se zaključuje da na učestalost pojedine skupine prijedloga utječu stupanj desemantizacije i osobitosti samih padeža, sveukupnost/cjelovitost akuzativa te komitativnost instrumentala.
PDF
