Raziskovalno vprašanje (RV):V raziskavi smo se med drugim osredotočili na povezavo med prebivališčem in izobrazbo staršev otrok, ki obiskujejo inštrukcije ter njihovo intenzivnostjo. Za namene ...raziskave smo temu primerno oblikovali naslednje raziskovalno vprašanje: Ali bivališče uporabnikov in izobrazba njihovih staršev vplivata na intenzivnost inštrukcij?« Namen: Poglavitni namen raziskave je bil ugotoviti povezavo med intenzivnostjo koriščenja inštrukcij v širši goriški regiji ter krajem bivanja in izobrazbo staršev. Osredotočili smo se na naravoslovne predmete (matematika, fizika, kemija) in en družboslovni predmet (tuj jezik). Metoda: Anketirali smo osnovnošolce, dijake gimnazij, srednjih strokovnih in poklicnih šol, ter študente, vpisane v visokošolske študijske programe na Goriškem. Preko intervjujev z udeleženci inštrukcij in njihovimi starši smo kvantitativno raziskavo obogatili še z detajlno vsebinsko analizo o koristi inštrukcij. Opravili smo še intervjuje z učitelji fizike, kemije, matematike in angleščine, tako na osnovnošolskem, kot srednješolskem nivoju izobraževanja, in na podlagi tega presodili onujnosti in priljubljenosti inštrukcij znotraj sistema formalnega izobraževanja. Pri raziskavi smo se poslužili metode opazovanja, pri kateri smo opazovali učence, ki obiskujejo inštruktorje in se poslužujejo inštrukcij. Raziskava je potekala v obdobju šolskega leta 2016/2017.Rezultati: Na osnovi vseh predstavljenih raziskav se je izoblikovala naslednja ključna ugotovitev; Kraj bivanja in izobrazba staršev ne vplivata na intenzivnost inštrukcij. Organizacija: Glede na ugotovitve, da se obseg inštrukcij povečuje in da so inštruiranci preveč usmerjeni v izboljšavo ocen in ne v boljše utrjevanje snovi, bi lahko ravnatelji in dekani šol izvedlidoločene spremembe pri podajanju učne vsebine, učencem, dijakom in študentom. Pri samiorganizaciji inštrukcij je pomembno to da so neposredno povezane za utrjevanje snovi in ne samo, da so usmerjene v izboljšanje ocen, ki so pogoj za prehodnost in vpis na fakulteto. Družba: Prispevek je pomemben z vidika učencev, učiteljev in tudi Ministrstva za izobraževanje pri prihodnjih reformah šolskega sistema. Raziskava daje osnove, saj bi širša raziskava na to temo lahko ponudila rešitve, ki bi omejile nastajajoči razdor med učenci in učitelji, saj je raziskavapokazala, da se je uporaba inštrukcij v zadnjem času povečala. Predvsem bi se tu morali zgledovati po državah, kjer je študij zasnovan tako, da ni potrebe po dodatnih inštrukcijah. Originalnost: Gre za prvo tako celovito raziskavo na Goriškem in v Sloveniji nasploh. Vključeni so bili vsi nivoji šolanja. Od osnovne šole, srednje šole do fakultet. Predvsem pa se kaže njena originalnost, saj je iskala odgovore o vplivih kraja bivanja in izobrazbe staršev na same inštrukcije. Omejitve/nadaljnje raziskovanje: Omejitev raziskave se kaže v tem, da smo raziskavo izvedli na Goriškem in da je bil vključen priložnostni vzorec, zato ugotovitev ne moremo prenašati na vse, saj vzorec ni uravnotežen. Na podlagi ugotovitev, bi bilo smiselno dopolniti metodologijo in izvesti raziskavo med celotno slovensko populacijo. Druga omejitev je v tem, da je bila izvedena pred COVID-19, saj se je med tem časom podajanje snovi in inštruiranje moralo prilagoditi novim razmeram.
U današnjem obrazovnom sustavu česta je potreba za instrukcijama u vidu nekakve dodatne pomoći ili edukacije. Od toga imaju koristi i oni koji potražuju instrukcije kao i oni koji ih nude. Iako u ...Hrvatskoj postoji nekoliko web stranica posvećenih oglašavanju ponuda instrukcija, problem je u tome što one nemaju mogućnost oglašavanja potražnje za instrukcijama. Nadalje, kod tih riješenja ne postoji mogućnost pregleda i pronalaženja preklapanja između ponude i potražnje što bi značajno olakšalo pretragu za one koji nude instrukcije i one koji ih potražuju. U ovom radu opisana je aplikacija koja na jednostavan i intuitivan način omogućava korisnicima da oglašavaju i ponudu i potražnju instrukcija te da na jednostavan način mogu pretraživati oglase koji se poklapaju u području tema, lokaciji i drugim kriterijima izvođenja instrukcija.
Cilj ovog istraživanja bio je utvrđivanje utjecaja usvajanja vanjskog, unutarnjeg ili neutralnog fokusa pažnje tijekom izvođenja bacanja kugle pothvatom naprijed te preko glave. Korištenjem ...eksperimentalnog nacrta s uravnoteženim ponovljenim mjerenjima unutar ispitanika 30 vrhunski obučenih sportaša (tjelesne visine 183±6 cm, tjelesne težine 78±7 kg u dobi od 22,2±2,4 godine) izvelo je pet izbačaja kugle pothvatom prema naprijed i pet izbačaja preko glave. Rezultati su pokazali je udaljenost bacanja bila veća (p<.05) prilikom primjene vanjskog fokusa pažnje u usporedbi sa unutrašnjim i neutralnim fokusom pažnje u oba testa. Nadalje, zamijećeno je da su rezultati bacanja bili bolji u uvjetima korištenja neutralnog fokusa pažnje u odnosu na unutrašnji fokus pažnje. Ovi rezultati potvrđuju hipotezu ograničene akcije, te nude dodatne dokaze da bi vrhunski sportaši trebali koristiti vanjski fokus pažnje prilikom izvođenja motoričkih zadataka.
Ovaj rad predstavlja pedagoško-didaktičku refleksiju aktualne kurikularne reforme temeljene na ishodima učenja u formi kompetencija, s ciljem rasvjetljavanja međunarodnog konteksta i razloga njezinog ...provođenja kao i pružanja prilike za kritički odmak za razliku od samorazumljivog prihvaćanja. To se ostvaruje tematiziranjem sljedećih momenata: 1) globalni reformski proces standardizacije obrazovanja - pojmovno određenje i obrazovno-politička legitimacija, 2) odnos između europske tradicije didaktike i anglosaksonske tradicije kurikuluma i instrukcije kao širi kontekst uvođenja obrazovnih standarda (ishoda učenja u formi kompetencija) i 3) kritička refleksija standardizacije obrazovanja s obrazovno-teorijskoga aspekta, što uključuje razmatranje triju obilježja, koja prema Hopmannu (2007) čine bît didaktike (pojam obrazovanja, razlika između sadržaja i značenja te autonomija poučavanja i učenja) iz kuta humanističke pedagoško-didaktičke perspektive i iz kuta funkcionalističke perspektive obrazovnih standarda. Tematiziranjem ovih momenata dolazi se do zaključka da uvođenjem standardiziranog kurikuluma usmjerenog na ishode učenja u formi kompetencija dolazi do promoviranja funkcionalističkog na štetu humanističkog poimanja obrazovanja, gubitka svrhe i vrijednosti sadržaja obrazovanja te smanjivanja slobode i autonomije poučavanja i učenja.
Kada diskutiramo o načinu provedbe i upravljanju procesima, diplomaciju shvaćamo kao organizaciju koja omogućuje provođenje vanjskopolitičke djelatnosti. Medu tim procesima izdvajaju se ...informacijsko-komunikacijski, koji putem vanjskopolitičkih informacija omogućavaju dobivanje, selekciju, obradu i pripremu odgovarajućih podloga za nositelje vanjskopolitičkog odlučivanja. Ti procesi su dvosmjerni i pokazuju se u stalnom instruiranju diplomatske mreže i njenog izvještavanja centrali. Struktura te komunikacije je dvojne prirode i obuhvaća unutarnju i vanjsku razinu, i u velikoj je mjeri ovisna o strukturi diplomatske sredine. Sa stajališta diplomacije kao zanimanja, najzahtjevnija je komunikacija s predstavničkom mrežom, koja se provodi u obliku depeša. Stil diplomatske komunikacije proizlazi iz općih karakteristika dobrog stila i prilagođen je posebnim područjima diplomacije kao djelatnosti
(posebno suhoparnost, jezgrovitost, parcijalnost i kontinuiranost komunikacije).
PDF
