V članku razpravljamo o učinkih globalizacije na spremembo življenjskih potekov. Izhajamo iz teze, da individualizacija in destandardizacija življenjskega poteka terja od ljudi večjo pripravljenost ...za odgovorno načrtovanje življenja. Predvsem prehodi iz mladosti v odraslost postajajo nejasni in fleksibilni, kar spreminja tudi obdobje odraslosti. Posledično je odraslost izgubila mnogo svojih stabilnih struktur vlog in tradicionalnih pomenov ter postaja vse bolj psihološki pojav. Vse to pa seveda pomeni, da imajo zdaj odrasli opravka s ključnim identitetnim delom, prej rezerviranim za obdobje mladosti. Tu ima pomembno vlogo izobraževanje odraslih, ki je postavljeno pred nove izzive in naloge. Poleg izobraževanja za delo (dokvalifikacije, prekvalifikacije) ima izobraževanje odraslih vedno bolj pomembno socialno funkcijo (socialno in tehnološko vključevanje, pridobivanje novih socialnih kompetenc za razumevanje družbenih dogajanj) in posebej psihološko funkcijo (razvoj »identitetnih kapitalov«, potrebnih za suvereno odraslo življenje v sodobnih življenjskih razmerah).
Ciljevi ovog istraživanja bili su ispitati razlike između skupina po-jedinaca različitog studentskog statusa u karakteristikama odra-slosti u nastajanju i statusu identiteta, te provjeriti povezanost ...ro-diteljske kontrole s dimenzijama identiteta odraslih u nastajanju. Istraživanje je provedeno na uzorku od 363 sudionika u dobi od 18 do 25 godina. U istraživanju su korišteni sljedeći instrumenti: Inventar dimenzija odraslosti u nastajanju, Upitnik procesa razvo-ja identiteta, skale psihološke i bihejvioralne kontrole te helikopter ponašanja, kao i čestica koja mjeri subjektivan osjećaj odraslosti. Rezultati pokazuju kako se pojedinci različitog studentskog statu-sa razlikuju na tri dimenzije odraslosti u nastajanju: doba moguć-nosti, doba nestabilnosti i doba osjećaja razmeđe, te dopunskoj skali doba fokusiranja na druge. Studenti u većoj mjeri nego di-plomirani smatraju da je odraslost u nastajanju za njih doba ne-stabilnosti i doba osjećaja razmeđe, dok nestudenti u većoj mjeri nego studenti smatraju kako je odraslost u nastajanju za njih doba fokusiranja na druge. Većina pojedinaca koji su diplomirali se smatra odraslima, dok nestudenti i studenti većinom izjavljuju kako se smatraju odraslima samo u određenim aspektima. Nisu pronađene razlike u statusu identiteta između skupina različitog studentskog statusa. Na dimenziji obvezivanja pronađena je sta-tistički značajna negativna povezanost s bihejvioralnom i psiho-loškom kontrolom majke, te s psihološkom kontrolom oca, dok je na dimenziji istraživanja pronađena samo statistički značajna negativna povezanost s helikopter ponašanjima majke.
V članku so predstavljena teoretična izhodišča o starejših odraslih in učenju v obdobju pozne odraslosti. Avtorja menita, da je za učinkovito poučevanje starejših odraslih treba poznati njihove ...motive in značilnosti učenja v tem obdobju. Razloženi so različni vidiki učenja starejših odraslih in opredeljene njihove zmožnosti za učenje tujega jezika. V empiričnem delu so predstavljeni izsledki raziskave, izvedene med udeleženci začetnih in nadaljevalnih tečajev španščine na univerzi za tretje življenjsko obdobje in dnevnih centrih aktivnosti za starejše v Ljubljani v študijskem letu 2013/14. Odgovori udeležencev tečajev španščine so prikazani kot ključni za razumevanje tega, zakaj se odločajo za učenje španščine in kaj jim je pri tem pomembno, kar izobraževalcem starejših daje smernice za delo z njimi. Rezultati raziskave so pokazali, da udeleženci kot najpomembnejši razlog za udeležbo na tečaju navajajo ljubezen do jezika in možnost potovanj po špansko govorečih državah. Kot najpomembnejšo aktivnost so ocenili poslušanje učitelja in izdelavo zapiskov, vaje izgovarjave ter učenje novih besed. Pri učni skupini najvišje vrednotijo sproščeno vzdušje, medsebojno razumevanje in sodelovanje, najpomembnejše značilnosti učitelja pa so po njihovem mnenju jasna razlaga in pozitiven odnos do udeležencev ter učna podpora.
Jedan od ciljeva istraživanja bio je ispitati razlike u percepciji
statusa odraslosti i ostvarenosti subjektivnih kriterija odraslosti s
obzirom na spol i tranzicijska obilježja (profesionalni status ...i
život s roditeljima). Osim toga željelo se provjeriti doprinos
tranzicijskih obilježja, ostvarenih subjektivnih kriterija odraslosti i
percipiranoga statusa odraslosti objašnjenju anksioznosti,
depresivnosti i zadovoljstva životom. U istraživanju je
sudjelovalo 572 studenata, zaposlenih i nezaposlenih mladih.
Primijenjena je Skala depresije, anksioznosti i stresa (DASS),
Skala zadovoljstva životom i Upitnik kriterija odraslosti. Rezultati
su pokazali da zaposleni mladi odrasli percipiraju najviše
postignutih kriterija odraslosti. Nakon kontrole tranzicijskih
markera, manje dostignutih kriterija odraslosti predviđa više
anksioznih i depresivnih simptoma. Mladi u razdoblju
nadolazeće odraslosti, koji percipiraju više postignutih kriterija
odraslosti i koji se osjećaju odraslima, jesu i zadovoljniji svojim
životom. Nezaposleni mladi odrasli, osobito muškarci, imaju
najveći rizik za razvoj poteškoća u psihološkoj prilagodbi, jer se
više bore s punim ostvarivanjem uloge odraslog.
Test zamjene slova brojevima (TZSB) najnovija je adaptacija podljestvice Wechslerova testa inteligencije pod nazivom Šifriranje, kojim se ispituje brzina procesiranja informacija. Prednost je ovog ...testa u tome što upotrebljava dobro poznata i dobro naučena slova abecede umjesto apstraktnih oblika, što znači da za uspješno rješavanje testa sudionik mora zapamtiti jedino asocijaciju već dobro poznatog slova i broja. Učinak ovisi o različitim kognitivnim procesima, uključujući kognitivnu i psihomotornu brzinu, motoričku upornost, pažnju, agilnost i brzinu odgovaranja, vizualno pretraživanje i okulomotoričku koordinaciju. Istraživanja su pokazala kako je dob glavni prediktor uspješnosti na ovom testu, a značajni su i spol, vlastiti stupanj obrazovanja te stupanj obrazovanja roditelja. Stoga je glavni cilj ovog istraživanja bio ispitati ulogu dobi, spola, vlastite razine obrazovanja i razine obrazovanja roditelja na brzinu procesiranja informacija pomoću TZSB. Sudjelovalo je ukupno 334 sudionika, od čega je 143 muškog i 191 ženskog spola u dobi od 18 do 25 godina. Ženski sudionici i osobe s visokom stručnom spremom postigle su više rezultate na TZSB u usporedbi s muškarcima i osobama sa srednjom stručnom spremom. Stupanj stručne spreme roditelja posredno je povezan s TZSB i to putem stručne spreme sudionika. Do sada su poznati podaci za školsku djecu od 8 do 16 godina te odrasle osobe od 24 do 81 godine starosti. Stoga su izračunate i norme u percentilima i z-vrijednostima za raspon dobi od 18 do 25 godina, a podijeljene su prema spolu i stručnoj spremi sudionika te kao takve dopunjuju prethodna istraživanja.
Dvoje ljudi tradicionalno započinje romantičnu vezu izlazeći na "spojeve" te najprije razvijaju emocionalnu, a potom i fizičku bliskost. No, čini se da se taj obrazac počeo mijenjati pod utjecajem ...različitih društvenih promjena, uključujući pojavu društvenih mreža. Glavni je cilj ovoga kvalitativnog istraživanja utvrditi suvremene obrasce datinga i neobaveznih seksualnih odnosa kod mladih Hrvata u dobi od 18 do 25 godina, odnosno u razdoblju odraslosti u nastajanju, kao i identificirati potrebe koje ispunjavaju različiti oblici romantičnih odnosa. Proveli smo četiri fokus grupe s mladima – nezaposlenima, zaposlenima i studentima. Rezultati upućuju na to da mladi te dobi podjednako često biraju tradicionalni obrazac odlaženja na "spojeve", kao i upuštanja u suvremene, neobavezne oblike odnosa poput otvorene veze, prijateljstva s povlasticama, seksa bez obaveza, poziva na seks i veze za jednu noć. Dugotrajne veze doživljavaju pak kao korak prije braka ili zajedničkog života pa ih neki pokušavaju izbjegavati sve dok im se karijera i druge životne okolnosti ne stabiliziraju. U tom smislu, neobavezni odnosi mogu, barem privremeno, biti zadovoljavajući. Ipak, ti odnosi mogu biti zbunjujući, jer se čini da ih različiti ljudi definiraju na različite načine i, sukladno tomu, imaju različita očekivanja od partnera. Ovo istraživanje proširuje naše razumijevanje romantičnih veza u odrasloj dobi, a kao jedna od prvih hrvatskih studija na tu temu daje važan doprinos u području istraživanja partnerskih odnosa. Može poslužiti ne samo kao referenca za buduća istraživanja, nego i kao osnova za razvoj preventivnih programa koji će jačati romantične kompetencije te razvijati komunikacijske vještine kod mladih u razdoblju odraslosti u nastajanju.
PDF
