Stjepan Zimmermann Miličić, Zvonko
Filozofska istraživanja,
04/2016, Letnik:
36, Številka:
1/141
Journal Article, Paper
Recenzirano
Odprti dostop
Obwohl sich Stjepan Zimmermann zeit seines Lebens mit der noetischen Problematik beschäftigt hat, versucht man in diesem Beitrag – ausgehend von seinem Werk Die Grundlagen der Philosophie (Temelji ...filozofije) aus dem Jahr 1934 – die Frage zu beantworten: Was Zimmermann unter der „Philosophie“ überhaupt versteht, welche „Fundamenten“, den „Sinn“ und die Tragweite sie überhaupt hat? Trotz seines Versuchs, die Philosophie „noetisch“ zu begründen, geht er über ihr scholastisch-neuscholastisches Verständnis als die „Theodizee“, als die Berechtigung Gottes in der Geschichte nicht hinüber, womit sich eher Philosophie, als Theologie beschäftigt.
Filozofski rad Lazara Hellenbacha Kožnjak, Boris
Prilozi za istraživanje hrvatske filozofske baštine,
01/2018, Letnik:
43., Številka:
1 (85)
Paper
Odprti dostop
U članku se analizira filozofski rad u današnje vrijeme – poglavito u kontekstu istraživanja hrvatske filozofske baštine – gotovo posve zaboravljenog, ali u drugoj polovici devetnaestog stoljeća ...iznimno utjecajnog hrvatskog političara, publicista i filozofa Lazara Hellenbacha. Hellenbachova filozofija, koja je u svoje vrijeme doživjela značajnu recepciju u europskom filozofskom prostoru, predstavljena je kao jedinstvena sinteza realne politike, etike, socijalne i političke filozofije, utopije, ‘metapsihičke’ fenomenologije i filozofijskog idealizma, a istražena je primarno kao kritička refleksija filozofijâ Kanta i Schopenhauera koja se zbivala u historijski specifičnom intelektualnom kontekstu intenzivnog promišljanja pitanjâ o naravi ljudske duše, nesvjesnog i individualnosti kod Hellenbachovih filozofskih i znanstvenih suvremenika, poput Eduarda von Hartmanna, Carla du Prela i Friedricha Zöllnera.
Kant je tumačenjem metafizike ćudoređa nastojao dokazati da je smisao ćudorednosti u postizanju autonomnosti, odnosno u autonomiji volje. Premda je Nietzsche na potpuno drugačiji način tumačio ...ćudorednost, djelo Uz genealogiju morala pokazuje da je i za njega smisao ćudorednosti u postizanju autonomnosti, odnosno u stvaranju autonomnog individuuma. Pritom obojica svoje teze argumentiraju na primjeru obećanja. Kant objašnjava zašto se sloboda htijenja može očitovati samo pomoću kategoričkog imperativa, dok Nietzsche u drugoj genealogijskoj raspravi obećanje tumači kao aktivno htijenje, odnosno kao najvišu paradigmu odgovornosti. I kod Kanta i kod Nietzschea je ostvarenje autonomnosti kao ideala moguće samo pomoću slobode volje, što otvara mogućnost da bi kategorički imperativ mogao biti svojevrsna paradigma za protuideal.
Osnovni cilj ovog rada jest ukazati na približavanje Freudove redefinicije pojmova subjekta i objekta Heideggerovoj destrukciji objektnog odnosa. U prvome je dijelu izneseno tradicionalno poimanje ...objektnog odnosa (Kant i Descartes), kako bi bila dana podloga za buduću redefiniciju i destrukciju. Prilikom iznošenja tradicionalnih određenja, dana je i Heideggerova interpretacija tradicionalnih pozicija, te su problematizirane i etičke mogućnosti postavljanja objektnog odnosa. Slijedi izvođenje Freudeove redefinicije subjekta i objekta, koja proizlazi iz određenja želje kao osnovne motivacije djelovanja. Na koncu rada izloženo je Heideggerovo shvaćanje bitka tubitka kao bitka u svijetu, te su pokazane moguće dodirne točke i preklapanja između Freudeovih i Heideggerovih elaboracija.
PDF
