Prostorski in regionalni razvoj v strateških dokumentih Evrope in njenih nacionalnih držav, med njimi tudi Slovenije, v skladu z načeli trajnostnega razvoja poudarja zlasti cilje in usmeritve ...uravnoteženega prostorskega razvoja, medtem ko sodobni urbanizacijski procesi, odvisni od globalne konkurenčnosti postindustrijske dobe, poudarjajo vodilno vlogo velikih urbanih središč. Po drugi strani strukturna preobrazba Evrope vedno bolj spreminja prostorska razmerja med državami, regijami, mesti in aglomeracijami. Govorimo o nujnosti drugačnega perspektivnega pogleda na razvoj mest in urbanih območij, ki v središče prostorskih politik in strategij postavlja integralno obravnavo prostora. Pogoje za uspešno, konkurenčno urbano ekonomijo lahko oblikuje le v povezavi z ekonomsko politiko ter drugimi prostorsko relevantnimi sektorskimi politikami (prometno, okoljsko, kmetijsko itd.), z željo po splošni blaginji pa se ji vedno bolj izrazito pridružuje še komponenta socialne kohezije. Prispevek v posameznih poglavjih predstavlja raznovrstne globalne, regionalne in lokalne dejavnike in v evropskih razmerah prepoznava najznačilnejše dejavnike vloge in funkcij v razvoju mest. Na osnovi različnih teoretičnih izhodišč in izbranih praktičnih primerov iz različnih urbanih okolij poskuša opredeliti možnosti za prepoznavanje spodbud in priporočil za oblikovanje razvojnih politik in strategij, bistvenih tudi za slovenske razmere.
Prema podacima Statističkoga zavoda Sjedinjenih Američkih Država (U. S. Census Bureau), godine 2000. je u američkim gradovima živjelo 79% ukupnog stanovništva (222.361.000). Najviše udjele gradskog ...stanovništva imali su District of Columbia (100%), New Jersey (94,4%), Massachusetts (91,4%) i Rhode Island (90,4%), savezne države u staroj jezgri naseljenosti na Sjeveroistoku, tzv. Industrijskom pojasu („Rust Belt“), te Californija (94,4%), Nevada (91,5%) i Hawaii (91,5%).
The model of road and railroad transport network of Slovenia is presented from the aspect of the structure and function of urban centres in Slovenia. It is the firsteffort to deal with transport and ...urban system within the complex of spatial development in Slovenia.
U radu se govori o promjenama u političko-teritorijalnoj organizaciji Hrvatske i o njenom utjecaju na razvoj urbanog sistema i regionalni razvoj Hrvatske. Ustanovljeno je da će sadašnja podjela na ...županije, za razliku od starog komunalnog sistema, znatno pridonijeti stabilnijem regionalnom razvoju, baziranom na razvoju gradova srednje veličine, čime bi se trebale ublažiti nepravilnosti u obilježjima urbanog sistema.
U radu se analiziraju prostorne i hijerarhijske značajke urbanih naselja (gradova) Hrvatske. Korištena je metoda teorije grafa, a dostupnost naselja određena je prema vremenskoj udaljenosti u ...cestovnoj mreži koristeći glavne prometnice.
Ovaj rad donosi rezultate analize dobne, spolne, kvalifikacijske i obrazovne strukture dnevnih migranata u 16 gradova Hrvatske. Cilj rada je da se na osnovi strukture dnevnih migranata ocijeni ...stupanj razvoja dnevnih urbanih sistema.
El concepto de derecho a la ciudad plantea como uno de sus principios fundamentales al uso equitativo de las ciudades, a través de espacios urbanos que promuevan y estimulen el encuentro y la ...expresión de los ciudadanos; motivo por el cual los equipamientos urbanos resultan fundamentales, fortaleciendo la integración social, consolidando la función cultural y recreativa y haciendo posible el acceso a la salud y educación. El objetivo principal del artículo es realizar un abordaje metodológico a partir de las herramientas que aportan los Sistemas de Información Geográfica, generando discusiones en torno a interrogantes como: ¿de qué forma se expresa la articulación entre equipamientos urbanos y el acceso de la población, en el espacio de una ciudad? y ¿cómo puede evaluarse, en términos urbano-territoriales, la influencia de los equipamientos en el marco de la concreción del derecho a la ciudad?
La identidad urbana es un tema recurrente dentro del diseño urbano ya que define la vinculación de un grupo humano con su entorno y el nivel de arraigo presente en un barrio o ciudad. Un espacio ...público donde las inserciones que se diseñen, el mobiliario urbano en este caso, contribuyan entonces a fomentar ese sentido de pertenencia sería entonces la máxima en el diseño urbano. Pero ¿Cómo se debería diseñar mobiliario para este fin? ¿Qué factores intervienen en el proceso de diseño del mobiliario urbano que genere identidad? ¿Cuáles deberían ser las estrategias a seguir? ¿Cómo podría saber si un elemento urbano fomenta identidad? Por estas y otras interrogantes se creyó necesario crear un instrumento que ayude a medir el grado de pertenencia y por ende a identificar interacciones significativas en las relaciones sujeto objeto. Todo lo antes mencionado se estudia bajo un enfoque holístico donde el pensamiento sistémico ayude a minimizar las visiones reduccionistas.
PDF
