Предмет истраживања у овој докторској дисертацији је анализа историјског тока модернизацијског процеса међуратног и послератног периода 20. века и његове рефлексије на урбани простор Новог Сада. Дубинским истраживањем кључних простора насталим у процесу модернизације, као и разумевањем свих механизама који су га обликовали, можемо препознати потенцијал ових простора да активно учествују у трансформацији савременог града. Заједничка раван у којем се групише дубинско разумевање модернистичког простора и његовог потенцијала инструментализације у савременом тренутку дефинише се кроз појам модернизацијски метакод.Он представља суштинску индентификацију модернистичког простора с модернизацијским потенцијалом, а који се успоставља кроз вредносне критеријуме образложене у овом раду. Дубинским разумевањем модернистичког простора можемо позитивно утицати на друштвену перцепцију овог значајног елемента наше урбане средине. Све то би допринело и бољем разумевању целовите слике историје урбаног развоја Новог Сада, а самим тим би се створила и квалитетнија основа за промишљање будућег развоја града.