Priprema za budućnost jedan je od imperativa suvremenih edukacijskih programa. Misaoni pokusi kao metoda filozofskoga istraživanja nude dobru strategiju suočavanja s izazovima budućnosti. Suvremena ideologija razvoja pronalazi u tehničkome napretku svoj najviši cilj i određenu samosvrhu: »novo je dobro jer je novo« (G. Vattimo). Mnogi aktualni biotehnološki trendovi izazivaju znanstvene prijepore jer teže programiranju stvarnosti, pa i konstitucije čovjeka. Budući da nema konsenzusa o etičkoj prihvatljivosti takvih zahvata, misaoni pokusi (»katalizatori promišljanja« prema H. Englesu) predstavljaju oruđe za istraživanja ovih fenomena. Misaoni pokus kao metoda filozofiranja s djecom stoga je korak bliže k održivom razvoju, omogućujući kritičku distancu spram trendova.