Filozofsko pregalaštvo Vilhelma Šapa (Wilhelm Schapp) umnogome je još uvek nedovoljno poznato široj filozofskoj javnosti. Ovaj članak nastaje sa dvostrukim ciljem – da se kroz analiziranje različitih uvida koji su sprovedeni u poslednjoj Šapovoj publikaciji, Metafizika prirodnih nauka (Metaphysik der Naturwissenschaft), objavljenoj 1965. godine, istovremeno prezentuju i neke od osnovnih Šapovih ideja, značajnih za njegovu filozofiju priča. Takođe, u sklopu rada je namereno i izlaganje autorove recepcije Šapove filozofije priča, koje se sastoji u mogućnosti ostvarivanja određene „metodske svesti“, koju data filozofija priča otvara i nudi jeziku, odnosno, narativima. Tako oblikovan „narativni metod“ je zatim primenjen kako na samog Šapa, tako i na druge autore koji su se bavili Šapom na različite načine.