U tekstu se raspravlja o prvom razdoblju djelovanja počasnog konzervatora Vuka Krajača u poratnom Senju. Istraženi su odnosi
političkih ideja i događaja s problemima očuvanja spomenika i ...urbanističkog planiranja u bombardiranom gradu. Tumače se glavni projekti i rasprave o revitaliziranju grada, uloga protagonista i koncepcije od Krajačeva imenovanja za počasnog konzervatora 1949. do pojave prvih intervencija na spomenicima 1950-ih godina.
Dans la suite de l’empereur d’Autriche François Ier, qui au printemps 1818 se rendit en visite en Dalmatie se trouvait le jeune antiquaire Anton Steinbüchel von Rheinwall (1790-1883). La venue de ...l’empereur dans cette province éloignée, nouvellement rattachée à Vienne, avait un caractère certes politique, mais également culturel, comme en témoignent les écrits de Steinbüchel publiés dans les périodiques viennois en 1818 et 1820, qui marquent une véritable césure dans la perception des antiquités dalmates. Avec la création d’institutions de conservation et de recherche archéologiques sont mises en place les conditions pour une nouvelle situation épistémologique : les monuments de l’Antiquité dalmate sont désormais l’objet d’une autopsie archéologique et d’une étude constante, accompagnée, sous l’impulsion de Steinbüchel, d’un travail de présentation et de conservation où l’iconographie gagne en importance face au texte. Le matériau archéologique est ensuite intégré dans le circuit scientifique, à l’instar de la pratique à l’œuvre dans d’autres provinces habsbourgeoises, en Italie du Nord ou en Basse-Autriche.
U tekstu se izlažu segmenti arhitektonske misli Antonija Averlina zvanog Filarete, autora teksta o gradogradnji iz sredine 15. stoljeća, nastaloga na milanskom dvoru Francesca Sforze. Težište rada je ...na ispitivanju odnosa prema traktatu Leona Battiste Albertija, kao i prema antičkoj i humanističkoj književnosti i filozofiji. Ispituju se problemi ranorenesansnog poimanja ruševina i poticajnih historiografskih obavijesti o antici, te problem projekcije tog iskustva u stvarni i mogući svijet.
U tekstu se prikazuju prvi poratni napori u očuvanju i restauriranju spomenika bombardiranog Senja te planovi za njegovo revitaliziranje. Stanje u Senju stavlja se u povijesnu perspektivu ...istraživanja započetih u drugoj polovici 19. stoljeća, a prvih pet godina konzervatorskog djelovanja prikazuje se prema arhivskim vrelima u tekstu i slici. Uz već poznata imena hrvatskih konzervatora, u tekstu se donose podaci o ulozi Vuka Krajača u planiranju očuvanja i razvitka toga povijesnoga grada.
U tekstu se izlažu problemi razvitka percepcije starina u spisima graditelja Leona Battiste Albertija. Interes je u najvećoj mjeri usmjeren njegovim tehničkim spisima: raspravama o slikarstvu, ...skulpturi, zemljomjerstvu i arhitekturi, koji su nastajali od 1430-ih do 1450-ih godina. Autor pronalazi temelje nauka o percepciji pisanih i tvarnih starina u suodnosima kultura Grčke i Rima, te u tvorbi jezičnih pravila kojih je protežitost mogla poslužiti kao gradbeni model za humaniste prve polovice 15. stoljeća. U prikazu recepcije pisane predaje autor istražuje antička pojmljenja analogije, a u prikazu percepcija tvarnih starina bavi se Albertijevim tumačenjima sjetilnih iskustava i njihovom aplikacijom.
U tekstu se raspravlja o rekonstrukcijskom zahvatu na antičkom Augustovu hramu u Puli koji je nakon bombardiranja u Drugom svjetskom ratu izveden od ljeta 1946. do 1947. godine. Zasnivajući se na ...ranije objavljenom tekstu Gina Pavana, autori su u članku stavili intervenciju u kontekst talijanske konzervatorske tradicije: podsjetili su na uzore iz međuratne talijanske prakse konzerviranja antičkih spomenika, ali su uzore za radove pronašli i dalje u povijesti, točnije u restauratorskom projektu Giuseppea Valadiera na Titovu slavoluku u Rimu iz oko 1820. godine.
U radu se analiziraju tekstovi talijanskog arhitekta, kritičara i teoretičara arhitekture i restauriranja Camilla Boita nastali u sedmom desetljeću 19. stoljeća. Tekstovi su objavljeni u dnevniku La ...Perseveranza i časopisima Il Politecnico i Nuova Antologia. Analizirajući Boitove rasprave o natječajima, aktualnom stanju arhitektonskog projektiranja i potrebi nastanka nacionalne arhitekture, autor ih stavlja u kulturni i politički kontekst nastanka ujedinjene Kraljevine Italije.
PDF
