Domaća mačka (Felis catus) mali je sisavac, mesožder koji pripada porodici mačaka. Karakterizira ju značajna varijabilnost u smislu pasmine, s tim da su ženke obično veličinom manje od mužjaka. Mačke ...su jedna od najpopularnijih vrsta kućnih ljubimaca diljem svijeta, ali postoji sve više dokaza da njihove velike populacije imaju negativan učinak na okoliš. Mačke se odlikuju zamjetnim polimorfizmima, posebno bojom, uzorkom i teksturom njihovog krzna, što je lako moguće prepoznati vizualno. To čini prikupljanje podataka jednostavnim postupkom. Uz to, mačke su idealna vrsta za studije populacije, jer su to kozmopolitske životinje i čine panmiktičku populaciju. Genetske analize populacije mačaka ključne su za razumijevanje povijesti njihove evolucije i za razvoj filogenetskih hipoteza vezano uz odnosa alela. Međutim, unatoč važnosti ovih studija, globalna dostupnost informacija je ograničena pa čak i potpuno odsutna u nekim područjima. Cilj je ove studije bio je utvrditi razinu genetske raznolikosti i strukture u populacijama domaćih mačaka (Felis catus) uporabom markera krzna u Valleduparu, Cesar. Nasumično uzorkovanje je provedeno između veljače i rujna 2022. godine te je fenotipski identificirano 365 odraslih životinja u dvanaest kvartova lokaliteta. Proučavani geni uključivali su Orange, Agouti, Dilution, Tabby, Long Hair, Siamese, Manx, Spotting White i Dominant White. Non-agouti marker pokazao je najveću učestalost (0,740), dok je Manx gen pokazao najnižu vrijednost. Najviše genetske raznolikosti otkriveno je unutar populacija, a bilo je ograničeno između populacija. Uz to, zamijećen je i visoki genski tok, obilje heterozigota i smanjena genetska diferencijacija između populacija. Spotting White locus pokazao je otklon od Hardy-Weinberg ekvilibrija. Genetska udaljenost između populacija i dobiveni dendrogram otkrili su niske značajne vrijednosti, ukazujući da su populacije općenito u uskom srodstvu.
La Formation des Losas, dans la partie centrale du Bassin Basco-Cantabrique, est composée de marnes et de calcaires pouvant atteindre 1200 m d'épaisseur, datée du Coniacien inférieur-Santonien ...supérieur. Les foraminifères et ostracodes ont été étudiés à partir de deux ensembles de coupes. Les foraminifères plane-toniques permettent de distinguer les zones à D. concavata et D. asymetrica. La faune considérée est caractéristique d'un domaine de plate-forme interne pour l'ouest de la Vallée, et externe pour sa partie est. 20 espèces d'ostracodes ayant une certaine valeur bios-tratigraphique ont été choisis parmi les 118 espèces que nous avons déterminées. Leur présence ou absence dans les échantillons a été computée selon le programme P2M (BMDP, Dixon 1981). L'Analyse de Groupes (Cluster A.) (type-Q) nous permet de reconnaître plusieurs ensembles d'échantillons en relation avec les unités lithologiques, ou bien sous-groupes quand nous considérons des échantillons plus proches, toujours basée sur les espèces d'ostracodes choisies. L'étude de la structure d'un dendogramme permet aussi d'établir des unités biostratigraphiques, qui peuvent être comparées à celles obtenues avec les foraminifères planctoniques ; on peut faire aussi une corrélation détaillée entre les deux ensembles de coupes si l'on considère les minimes distances pour les échantillons analysés dans les dendrogrammes.
The Losas Formation in the central part of the Basco-Cantabrian Basin has a marly and calcareous nature, with a thickness of 1200 m. or more. It is is dated of lower Coniacian-upper Santonian age. Two composed sections have been studied : fora-minifers and ostracods are the fossil fauna treated. The planktonic foraminifers allow us to recognise the D. concavata Zone and the D. asymetrica Zone. All the studied fauna is characteristic of the shelf, inner westward and outer toward the eastern area. We have choised 20 ostracod species with the greatest biostratigraphical signification, among the 118 ones recognised. Its occurrences or absences in the samples of both sections have been computed after the P2M program (BMDP, Dixon 1981). Type-Q cluster analysis keep on evidence several samples groups related with the lithologie units, or subgroups when nearest samples are considered, both with the choised ostracod species. The study of the structure of a dendrogramme allow us to stablish biostratigraphical units that may be correlated with the planktonic foraminifers ones ; a detailed correlation is stated between both sections when the smallest distances between samples are taken into account.
