Dosedanje raziskave v Sloveniji so pokazale, da imajo starejši odrasli, ki se udeležujejo organiziranega izobraževanja, višjo stopnjo izobrazbe, so bogatejši, pogosteje živijo v mestih in so zelo ...verjetno ženske. Po drugi strani tudi raziskave v Avstraliji in nekaterih evropskih državah kažejo, da se starejši moški redkeje izobražujejo v organiziranih izobraževalnih dejavnostih. Naš cilj je bil raziskati vlogo prostovoljskih organizacij pri druženju in učenju starejših moških v skupnosti v Sloveniji. Pri raziskovanju priložnostnega učenja starejših moških v eni mestni in dveh podeželskih občinah smo uporabili kvantitativni in kvalitativni pristop; proučili smo stanje prostovoljskih organizacij v izbranih občinah v Sloveniji ter v izbranih prostovoljskih organizacijah, v katerih večino članov pomenijo starejši moški (študije primerov), opravili polstrukturirane intervjuje in izpeljali fokusno skupino. Rezultati so pokazali, da obstaja le majhno število prostovoljskih organizacij, v katerih starejši moški pomenijo večino članov. Priložnostno in naključno učenje se pojavlja v vseh prostovoljskih organizacijah, izobraževalne dejavnosti pa organizirajo le nekateri. Članstvo v prostovoljskih organizacijah starejšim moškim daje priložnost, da ostanejo povezani s svojimi vrstniki, se srečujejo z drugimi generacijami in člani lokalne skupnosti, in hkrati priložnost, da ostanejo dejavni ter se čutijo koristne in spoštovane. Članstvo v prostovoljskih organizacijah krepi socialna omrežja starejših moških ter vpliva na njihovo blaginjo. Z izjemo raziskav B. Goldinga s sodelavci, ki opozarjajo na specifičnost potreb starejših moških po izobraževanju in učenju, se zdi, da je ta skupina v izobraževanju odraslih nepomembna (oz. pozabljena) manjšina, zato bi bilo treba okrepiti nadaljnje raziskovanje ter razprave na tem področju.
Cilj je rada bio provjeriti postoje li značajne razlike između onih adolescenata koji nikad nisu sekstali i onih koji su se upustili u takvo ponašanje barem jedanput u nizu varijabli: seksualno ...rizičnom ponašanju, ljutnji, depresivnosti, anksioznosti, samoefikasnosti i druženju s vršnjacima koji se ponašaju devijantno. Također, cilj rada bio je provjeriti jesu li ljutnja i neugodne emocije depresivnosti i anksioznosti značajni prediktori sekstinga te imaju li samoefikasnost i druženje s vršnjacima koji se devijantno ponašaju moderatorsku ulogu u odnosu između navedenih prediktora i sekstinga. Analizirani su podaci prikupljeni istraživanjem koje je provedeno 2012. godine na 311 učenika (149 mladića, 162 djevojke) u dobi od petnaest do sedamnaest godina. Rezultati su niza nezavisnih t-testova pokazali postojanje značajnih razlika između dviju skupina sudionika u seksualno rizičnom ponašanju i druženju s devijantnim vršnjacima, pri čemu su se oni koji su sekstali barem jedanput, u usporedbi s onima koji nikad nisu sekstali, češće upustili u seksualno rizična ponašanja te se više druže s devijantnim vršnjacima. Rezultati su hijerarhijske binarne logističke regresijske analize pokazali da ljutnja, depresivnost i anksioznost ne predviđaju značajno seksting, kao i da samoefikasnost i druženje s devijantnim vršnjacima ne mijenjaju odnos između ljutnje i sekstinga te neugodnih emocija depresivnosti i anksioznosti i sekstinga. Dobiveni su rezultati komentirani u vidu nalaza prijašnjih istraživanja, ali i u okviru odnosa između navedenih varijabli specificiranih u okviru Agnewove (1992) generalne teorije stresa.
Sjećajući se mog druženja s pokojnim prof. Antom Glavičićem - pri ovom prvom desetljeću - svjestan sam činjenice – da mi, koji sada živimo – radimo i nastojimo činiti samo dobro, kao i on, ali ćemo i ...mi neminovno nestati kada za to naš čas dođe, ne znajući kada će to biti?! Antin čas došao je u njegovoj 72. godini, marljivo odradivši 41 godinu radnog staža. U mirovini je živio 6 godina, ali i dalje radno i korisno. Otišao je neočekivano – po mom mišljenju smireno, ne opterećujući nikoga bolesničkim mukama. Moji stari su govorili: "tako iz života odlaze oni koje je Svevišnji nagradio vjerujući da – ili – ne,
možda doživimo i sami? Po mome, bila bi to zaista sreća! S tom neumitnom činjenicom i iza njega sada dalje žive samo sjećanja na ostavljeni trag različit od drugih – očito zbog ljudski različitog načina života. Sjećanje je omeđeno osobnim ponašanjem, karakterom i širinom ljudske aktivnosti, koju je netko obavljao ili se po nekim činjenicama izdvajao od drugih vlastitim navikama i sklonostima. Mislim, da je i u njega zaista bilo tako!? Uza svoje staračke godine shvatio sam da je samo jedno sreća, a to je dužnost koju imamo (ili nemamo!), a prečesto jedina je utjeha rad, jer tajna čovjekova bića nije samo u tome što se živi, već u tome – za što se živi?. Ante je očito znao za što želi živjeti od dana studija do zadnjeg razgovora o svom Senju i Velebitu, koje je istinski i prigrlio svojim stečenim znanjem. Za mene je ostao velebitski Ante, jer sam ga tamo i najbolje upoznao prateći ga na njegovu tragu, kada sam za to imao priliku i mogućnost, pa se sada ponovo vraćam uz njega na taj trag…
Diferencirana nastava koristi učenicima s posebnim potrebama ako su prilagođeni njihovim specifičnim potrebama učenja. Pri planiranju koristimo podatke iz individualnih planova i orijentacije učenika.
Provider: - Institution: - Data provided by Europeana Collections- Na fotografiji naj bi bile žene logaških lovcev, ki so se najbrž pred objektiv postavile ob kakšnem družabnem dogodku. Fotografija ...je v lasti M. Marušič.- All metadata published by Europeana are available free of restriction under the Creative Commons CC0 1.0 Universal Public Domain Dedication. However, Europeana requests that you actively acknowledge and give attribution to all metadata sources including Europeana
Provider: - Institution: - Data provided by Europeana Collections- Fotografijo je prispeval in hrani Franc Turk.- All metadata published by Europeana are available free of restriction under the ...Creative Commons CC0 1.0 Universal Public Domain Dedication. However, Europeana requests that you actively acknowledge and give attribution to all metadata sources including Europeana
Provider: - Institution: - Data provided by Europeana Collections- Takole je del “šmarske klape” leta 1975 “praznoval” štirideset mučenikov v starih Atomskih toplicah v Podčetrtku, ob nepozabni ...glasbi ansambla “Kristali” iz Rogaške Slatine. Na fotografiji od leve proti desni zadaj: Jožef Čakš, Tone Lorger, Uroš Andrenšek, Vanč Grobin, Vinko Habjan; spredaj: Milan Rebernik, Jože Gojtan in Caci Cerjak.V spomin na naše prijateljstvo in nepozabne čase druženja. Prispeval: Jožef Čakš- All metadata published by Europeana are available free of restriction under the Creative Commons CC0 1.0 Universal Public Domain Dedication. However, Europeana requests that you actively acknowledge and give attribution to all metadata sources including Europeana
Cilj je rada bio provjeriti postoje li značajne razlike između onih adolescenata koji nikad nisu sekstali i onih koji su se upustili u takvo ponašanje barem jedanput u nizu varijabli: seksualno ...rizičnom ponašanju, ljutnji, depresivnosti, anksioznosti, samoefikasnosti i druženju s vršnjacima koji se ponašaju devijantno. Također, cilj rada bio je provjeriti jesu li ljutnja i neugodne emocije depresivnosti i anksioznosti značajni prediktori sekstinga te imaju li samoefikasnost i druženje s vršnjacima koji se devijantno ponašaju moderatorsku ulogu u odnosu između navedenih prediktora i sekstinga. Analizirani su podaci prikupljeni istraživanjem koje je provedeno 2012. godine na 311 učenika (149 mladića, 162 djevojke) u dobi od petnaest do sedamnaest godina. Rezultati su niza nezavisnih t-testova pokazali postojanje značajnih razlika između dviju skupina sudionika u seksualno rizičnom ponašanju i druženju s devijantnim vršnjacima, pri čemu su se oni koji su sekstali barem jedanput, u usporedbi s onima koji nikad nisu sekstali, češće upustili u seksualno rizična ponašanja te se više druže s devijantnim vršnjacima. Rezultati su hijerarhijske binarne logističke regresijske analize pokazali da ljutnja, depresivnost i anksioznost ne predviđaju značajno seksting, kao i da samoefikasnost i druženje s devijantnim vršnjacima ne mijenjaju odnos između ljutnje i sekstinga te neugodnih emocija depresivnosti i anksioznosti i sekstinga. Dobiveni su rezultati komentirani u vidu nalaza prijašnjih istraživanja, ali i u okviru odnosa između navedenih varijabli specificiranih u okviru Agnewove (1992) generalne teorije stresa.
Cilj ovog istraživanja bio je ispitati doprinos tradicijskih igara kvaliteti međuljudskih odnosa i učestalosti druženja učenika primarnog obrazovanja. Modificirana verzija Upitnika o školskom nasilju ...(Buljan Flander, Karlović, Štimac, 2003) primijenjena je na uzorku od 232 učenika drugih, trećih i četvrtih razreda u četiri karlovačke osnovne škole. Prvim je ispitivanjem utvrđena kvaliteta međuljudskih odnosa i učestalost druženja učenika, a nakon primjene deset tradicijskih igara, u lipnju 2010. godine, provedeno je finalno ispitivanje. Dvjema hipotezama pretpostavljeno je postojanje statistički značajne razlike u kvaliteti međuljudskih odnosa i učestalosti druženja učenika prije i nakon provođenja tradicijskih igara. Rezultati istraživanja pokazali su poboljšanje međuljudskih odnosa među učenicima u razredu te porast druženja učenika izvan nastave nakon provođenja tradicijskih igara u školi.
Provider: - Institution: - Data provided by Europeana Collections- V ospredju fotografije so simpatični mladobudneži, ki se družijo ob otroškem vozičku in analizirajo njegovo funkcionalnost. V ozadju ...legendarna ”stoenka” -Zastava 101.- All metadata published by Europeana are available free of restriction under the Creative Commons CC0 1.0 Universal Public Domain Dedication. However, Europeana requests that you actively acknowledge and give attribution to all metadata sources including Europeana
PDF
