Straipsnis skirtas austrų filosofo K. R. Popperio filosofinei programai aptarti. Jo opozicija klasikiniam loginiam pozityvizmui turėjo įtakos visai nemarksistinei gnoseologijos metodologijai. K. R. ...Popperio kritinis racionalizmas paveikė visuomenės filosofiją, jo keliami mokslinio tyrimo metodai bandomi implikuoti į socialinių tikslų bei konkrečios politinės veiklos sferą. Du pagrindiniai kritinio racionalizmo gnoseologijos klausimai yra mokslo (tikrų žinių) atribojimas nuo metafizikos (spekuliatyvumo) ir indukcijos problematika. Mokslo ir metafizikos demarkacijos kriterijumi filosofas paskelbė falsifikaciją, arba kritiškumą: juo daugiau randama falsifikuojančių (kritinių) argumentų, prieštaraujančių tikrinamam teiginiui, tuo šis yra mažiau metafiziškas. Tos teorijos (hipotezės), kurių negalima falsifikuoti, tėra vien interpretacijos. Teigiama, kad absoliutaus kriticizmo principą K. R. Popperis bando pagrįsti mokslo bei filosofijos istorijos faktais savavališkai, subjektyviai juos interpretuodamas. Tai jam neleido peržengti tiesos-vertybės alternatyvos ir suvokti, jog pažinimas bei vertinimas, būdamos dvi skirtingos tikrovės praktinio panaudojimo pusės, nėra vienas kitą šalinantys veiksniai.
Jedna od najpoznatijih afera u povijesti hrvatske književnosti vezana je za latinski životopis biskupa i bana Petra Berislavića (?-1520.) koji je pod naslovom Vita Petri Berislavi Bosnensis, episcopi ...Vesprimensis, Dalmatiae, Croatiae, Slavoniae, Bosnnaeque bani, (Venecija, 1620.) objavio Ivan Tomko Mrnavić (1580.-1637.), a izazvana je optužbom prirodoslovca Alberta Fortisa (1741.-1803.) u putopisu Viaggio in Dalmazia, (Venecija, 1773.) da je to djelo gotovo doslovni plagijat stotinjak godina prije napisanoga istoimenog djela Antuna Vrančića (1504.-1573.), čiji je izvornik navodno on našao u Šibeniku, u obiteljskom arhivu Draganića-Vrančića. Premda nitko ni prije ni poslije nije vidio sporni rukopis, niti iznio bilo kakav valjan dokaz o njegovu postojanju, Fortisovu optužnicu prihvatila je hrvatska znanstvena javnost, pa je ona uza stanovite preinake ostala na snazi sve do danas. Članak Narativ o bitki kod Dubice 1513., koji je samo jedno poglavlje u opsežnom rukopisu o Mrnavićevu autorstvu Životopisa Petra Berislavića, prilagođen je za samostalno objavljivanje. U njemu se pokazuje kako je jezgro priče o spomenutoj bitki pod Dubicom nastalo mnogo godina poslije smrti Antuna Vrančića, pa ga on nije mogao ni oblikovati.
Polazeći od općeprihvaćenoga stajališta da Antun Vrančić u svojim tekstovima operira vjerodostojnim povijesnim činjenicama, a da je Ivan Tomko Mrnavić u tom smislu poprilično nepouzdan, naratološkom bi se analizom reprezentativne cjeline iz Životopisa, koja govori o Bitki pod Dubicom 1513. nastojalo u radu odgovoriti na pitanje o autorstvu toga dijela teksta. Također bi se na tragu izučavanja faktografske priče ta cjelina promatrala u svjetlu relevantnih povijesnih izvora i povjesničarskih diskursa.
Logički pozitivisti zastupaju primjenu kriterija verifikacije u znanosti
kao načela koje opravdava znanstvene iskaze i daje smisao znanstvenim
pojmovima i iskazima. Međutim, takvo načelo dovodi u ...pitanje ne samo
mnoge filozofske pojmove nego i pojmove prirodnih znanosti. A načelo
verifikacije, povezano s metodom indukcije, ne jamči nužnost i općenitost
verificirane teorije. Kritički racionalizam Karla Poppera podsjetio je na
problem opravdanja vrijednosti nepotpunoga induktivnog zaključivanja
te zastupa princip opovrgavanja (falsifikacije) znanstvenih teorija pomoću
deduktivno izvedenih singularnih iskaza. Mogućnost falsifikacije neke
teorije kriterij je za razgraničenje znanstvenih iskaza od neznanstvenih
stavova matematike, logike i metafizike. Ovim radom autor pokušava
ukazati na nepotpunost obiju spomenutih teorija u slučaju kada pretendiraju
na isključivost svoje metode, ali i njihovu znanstvenu važnost,
kompatibilnost i uzajamnost.
PDF
