Straipsnyje nagrinėjami dviejų iškiliausių sofistų - Gorgijo ir Protagoro - mąstymo atgarsiai graikų filoso- fijoje. Tariama, kad sofistų judėjimas savo siekiaís ir prielaidomis yra naujas ir ...santykinai autonomiškas reiškinys graikų kosme, o dėl to jį reikia legalizuoti. Mėglnama parodyti, kad sofistai jsivelia j filosofinę diskusiją, siekdami prasimušti kosme onto/oginę nišą savo veiklai. Vadovaujantis tokiu požiūriu anali- zuojamas Gorgijo kūrinys „Apie nebūti, arba prigimtį'. Parodoma, kad jame logiškai „sukiršinamos', taigi ir nuvainikuojamos Iigtolínės filosofijos išvados. Daroma išvada, kad taip Gorgijas sukomplikuoja ligtolinį „naivų", arba neproblemišką, graikų filosofavimą, o antra vertus, negatyviai nužymi pamatinę sofistų veik/os prielaidą - žmogaus nuomonės reikšmingumą. Vėliau parodoma, kad tą pačią prielaidą jau pozityviai pagrindžia Protagoras savo garsiuoju žmogaus-mato kriterijumi. Patikslinama, kad šio kriterijaus esmė ta, kad kosmo (Iogo)juslinis permatavimas nureikšmina mąstymą, taigi ir kilusius vidinius prieštaravimas, kartu santykinai išlaisvina kalbą ir sudaro prielaidas sofistiniam iškalbos menui atsirasti. Straipsnis baigiamas išvada, kad sofistų idėjų sąlytis su graikų filosofija privertė graikų filosofas jsisąmoninti pamatines - būties, pažinimo ir vertybių - problemas.
Straipsnis skirtas išryškinti probleminius rakursus besiklostančioje Derrida interpretavimo tradicijoje. Straipsnis kvestionuoja dar gyvo autoriaus galimybę tikėtis, kad jo tekstai bus ...interpretuojami pagal jo paties pasiūlytą perspektyvą. Straipsnyje pateikiama paties Derrida nusakyta dekonstrukcijos apibrėžtis kaip apibrėžties negalimybė ir trys skirtingos jo interpretavimo galimybės. Habermasas traktuoja Derrida kaip neonyčininką, pasiremdamas jo retorikos pirmumo logikos atžvilgiu iškėlimo prielaida. Tačiau Gache ir Norris mano, kad Derrida tekstai išlieka episteminės kritikos tradicijoje. Taip pat neonyčininkams priskiriamas Rorty, siekdamas atremti ir Habermaso priekaištą, kad Derrida sulyginęs loginę bei retorinę kalbos funkcijas, ir polemizuodamas su Derrida kaip transcendentalinio mąstytojo interpretacija, siūlo interpretuoti Derrida Wittgensteino nominalistinio projekto horizonte. Straipsnyje prieinama prie išvados, kad maiiausiai nutolsta nuo paties Derrida apsibrėžto dekonstrukcijos projekto kaip tik tokia interpretavimo strategija.
Analizom mnogih retoričkih
sredstava može se utvrditi kako je njihova učinkovitost utemeljena na suglasju
više jezičnih razina, od fonološke do sintaktičke i da se upravo u njihovoj
konstrukcijskoj ...simboličkoj strukturi, u smislu Langackera (1987), koja
povezuje fonološku i značenjsku razinu može naći razlog njihovoj univerzalnosti
i uporabnoj vrijednosti otpornoj na protok vremena. Jedna od retoričkih figura
koja se analizom političkog i javnog diskursa općenito pojavila kao vrlo uspješna
u svojoj retoričkoj funkciji uvjeravanja jest i apofaza ili pretericija (Škarić
2008) jer u formi negacije sadržaja zapravo privlači pozornost slušatelja i
stvara koncept koji se, na prvi pogled, želi negirati. Apofastičke se strukture
najčešće rabe u svrhu difamacije ili neizravne pohvale osoba ili pojava i
oslanjaju se na izazivanje zanimanja slušatelja stvaranjem određenih očekivanja
na temelju naočigled negiranog sadržaja.
Korpusna analiza tipičnih apofastičkih
konstrukcija u hrvatskom jeziku na primjerima iz političkog i medijskog
diskursa u korpusu hrWaC pokazala je da se npr. zavisne objektne rečenice nakon
glagola govorenja vrlo često rabe kao metoda uvođenja određenog pojma ili sadržaja
koji se, površinski gledano, želi negirati suprotnim ili isključnim rečenicama.
Tako se pretragom korpusa na slučajnom odabiru 100 rečenica s konstrukcijom
Ne želim reći da…, ali/nego/no…
utvrdilo da je čak 26 % primjera imalo tipičnu apofastičku
funkciju uvođenja određenih tvrdnji zaobilaznim putem, tj. njihovom negacijom:
Pritom ne želim reći da ona laže, nego samo to da imamo isključivo
njezinu stranu priče
. Polazeći od
konstrukcijske naravi jezičnih izraza, u radu ćemo detaljno analizirati tipičnu
sintaktičku strukturu apofastičkih konstrukcija s fokusom na pretericijske
primjere i ulogu složenih rečenica u stvaranju željenih retoričkih i
kognitivnih učinaka.
By analysing various
rhetorical figures, it may be established that their efficiency is based on the
interaction of several linguistic levels, from the phonological to the syntactic
one. Precisely their symbolic constructional structure, as proposed by Langacker
(1987), which connects the phonological and semantic poles may be the reason
for their universality and usage value resistant the passage of time. In our
analysis of political and public discourse in general one of the rhetorical
figures showed as particularly successful in its rhetorical function of
persuasion is apophasis or praeteritio (Šakrić 2008). It has a form of negating
the content of the utterance while it actually attracts the attention of the
listener by creating the concept which is, at the first glance, to be negated.
Apophastic structures are most frequently used with the purpose of defamation
or indirect praise of individuals or phenomena and relies on raising the
interest of listeners by creating specific expectations on the basis of the obviously
negated content. Corpus analysis of typical apophastic constructions in
Croatian in examples from political and media discourse in the hrWaC corpus
showed that e.g. dependent object clauses after verbs of speaking frequently
serve as a method of introducing a specific concept or content, which is,
superficially viewed, to be negated by a following contrast or exclusive
clause. Our corpus search on a randomly chosen hundred sentences containing the
construction “Ne želim reći da…, ali/nego/no…” (‘I don’t want to say that…,
but/still/however…’) established that even 26% of examples had a typical apophastic
function of introducing specific claims in a roundabout way, i.e. by negating them:
Pritom
ne
želim reći
da ona laže, nego samo to
da imamo isključivo njezinu stranu priče
.
By this I don’t want to say that she’s
lying, but that we have only her side of the story.
Adopting the constructional nature of
linguistic expressions, we shall analyse in more detail a typical syntactic
structure of apophastic constructions with the focus on praeteritio examples
and the role of complex sentences in creating the desired rhetorical and
cognitive effects.
ABSTRACTThis study is aimed at investigating the rhetorical structure of Introduction chapters of English master theses written by Indonesian postgraduate students and identifying the frequency of ...communicative moves and their constituent steps as well as finding how the students justify their research projects reported in their Introduction chapters. The research design was mixed method research combining quantitative and qualitative method. Twenty Introduction chapters of English master theses were taken from two different fields; English language education and applied linguistics, and they were analyzed using checklists. The results: (1) three moves and fifteen steps are found in the introduction chapters of master theses and three newly identified steps other than those specified in Bunton’s are also found in the corpus of this study and (2) three moves are considered obligatory moves, seven steps are classified as obligatory, four Steps are conventional and seven Steps are optional. Further, the majority of Indonesian postgraduate students tend to rhetorically justify their research project based on the knowledge gap found in the literature. This study concludes that the move and step model suggested by Bunton (2002) and modified from Swales’ CARS is effective enough to capture the possible rhetorical structure of introduction chapter of master thesis written by Indonesian postgraduate students. ABSTRAKPenelitian ini bertujuan untuk menemukan pola retorika bab pendahuluan dalam thesis bahasa Inggris diantaranya mengidentifikasi bagian pendahuluan yang memiliki moves (tahapan), steps (langkah), dan menjustifikasi pentingnya penelitian dilakukan. Desain penelitian yang digunakan dalam penelitian ini adalah metode campuran (mixed method) yang menggabungkan kuantitatif dan kualitatif, dan instrumen utama yang digunakan dalam menganalisis data adalah instrumen ceklist. Data penelitian ini diambil dari dua bidang thesis yang berbeda; pengajaran bahasa Inggris dan fitur linguistik. Hasil dari penelitian ini: (1) tiga Moves (tahapan) dan limabelas Steps (langkah) ditemukan dalam bab Pendahuluan thesis pada penelitian ini. Selain itu, ditemukan juga tiga Steps (langkah) baru yang tidak ditemukan dalam pola Bunton (2002); (2) tiga Moves (tahapan) dikategorikan harus/wajib ada, tujuh Steps (langkah) diiklasifikasikan harus ada, empat Steps (langkah) boleh ada, dan tujuh Steps (langkah) boleh tidak ada. Selanjutnya, mayoritas mahasiswa pascasarjana Indonesia cenderung secara retoris menjustifikasi proyek penelitian mereka berdasarkan pada celah (gap) yang terdapat dalam penelitian-penelitian terkait terdahulu. Penelitian ini menyimpulkan bahwa pola tahapan (Move) dan langkah (Step) yang dikemukakan oleh Bunton (2002) dan dimodifikasi dari pola retorika Swales yakni Creating a Research Space (CARS) cukup efektif digunakan dalam menggambarkan struktur retorika bab pendahuluan pada thesis yang ditulis oleh mahasiswa pascasarjana Indonesia.How to Cite: Pujiyanti, I. A., Arsyad, S., Arono. (2018). Rhetorical Structure Analysis on Introduction Chapters of English Master Theses by Indonesian Postgraduate Students. IJEE (Indonesian Journal of English Education), 5(2), 143-162. doi:10.15408/ijee.v5i2.8423
Paveikiojo diskurso argumentacijos ypatumai straipsnyje analizuojami retoriniu aspektu. Siekiama atskleisti, kaip verbaliniame reklamos lygmenyje funkcionuoja retorinis apeliavimo į laiką argumentas ...(lot. argumentum ad tempus) – nustatyti pagrindinius apeliacijų raiškos modelius ir jų santykį su reklamos objekto verte. Retorinė tyrimo prieiga grindžiama viena iš pamatinių retorinės tradicijos kategorijų – kairos – tinkamo laiko ir erdvės diskurso įtikimumui skleistis principu: retorikos teorijoje kairos apibrėžiamas kaip teisingo arba tinkamo laiko ir vietos kontekstas paveikiam įrodymui išsakyti. Įtikinamajame diskurse kairos yra argumentum ad tempus išeities taškas: čia aktualizuojamas įprasmintas laikas – adresatui reikšmingi įvykiai, situacijos, jausenos. Tyrimas atskleidžia, kad reklamos kuriamoje pseudotikrovėje dominuoja fragmentuoto laiko samprata: laikas patiriamas kaip išskirtinių akimirkų, simbolizuojančių esminius adresato (ne)pasitenkinimo būtimi ir buitimi momentus, santalka. Reklamos objekto vertę suponuoja jo įlaikinimas ir laiko įdaiktinimas. Pastebėtina, jog apeliavimo į laiką argumentas reklamoje funkcionuoja kaip lankstus manipuliacijos instrumentas, emocinis dirgiklis, aktualizuojantis „čia ir dabar“ efektą.
Brojni retorički priručnici ističu važnost profiliranja publike u javnomu govoru. Kaže se da nema loše publike već samo govora koji je neprilagođen određenoj publici i govornikov je zadatak pronaći ...retorička sredstva kojima će doprijeti do svojih slušača. O publici ovisi ne samo izbor teme ili središnje misli već i izbor riječi, figura, primjera i ilustracija. U uvodnomu dijelu rada iznose se načini profiliranja te elementi publike kojima je potrebno posvetiti pozornost u pripremi govora. U istraživačkom dijelu analizira se govor 10 svećenika koji se u svojim propovijedima obraćaju mladima (na Susretu hrvatske katoličke mladeži, na Planinarskom križnom putu za mlade, studentske kapelane...). Naime, jedan od izazova Crkve u 21. stoljeću jest privući mlade vjernike, zadržati ih na misi i navesti da pozorno prate propovijedi pri čemu je uloga propovjednika vrlo važna. U radu se analizirao sadržaj propovijedi, osobito figurativnost te govorna izvedba. Rezultati su se zatim usporedili s propovjednicima koji nisu usko profilirali publiku i pokazalo se da su razlike velike. Propovijedi namijenjene mladima bile su figurativnije, osobnije i ekspresivnije, a izvedba je bila ležernija i spontanija. U radu se daje pregled retoričkih elemenata koji svećenicima pomažu da se približe mlađoj publici, da zadrže njihovu pozornost i ostvare pozitivne povratne reakcije.
Tulisan ini bertujuan untuk mengetahui retorika Presiden Joko Widodo dalam mempersuasi masyarakat Indonesia dalam rangka menghadapi pandemi Covid-19 dengan perspektif sosiolinguistik. Adapun metode ...yang digunakan dalam penulisan ini adalah metode penelitian kualitatif, bahwa sistematika penulisan ataupun metode penelitian kualitatif itu merupakan satu prosedur penelitian yang kata-kata atau tulisan orang yang kita jadikan obyek tersebut serta prilakunya dapat kita amati serta dideskripsikan, yang kemudian penelitian ini disebut dengan penelitian kualitatif deskriptif. Berdasarkan hasil analisis, dapat disimpulkan bahwa kalimat ataupun kata-kata yang diucapkan oleh Presiden Joko Widodo semuanya mengandung politis, karena dari sepuluh pokok pikiran Jean Stilwell Peccei dan Jason Jones, hanya satu pokok pikiran saja yang tidak penulis temukan dalam kalimat maupun kata Presiden Joko Widodo yaitu pokok pikiran Paralelisme. Menurut peneliti itu merupakan hal yang lumrah bagi seorang Presiden, karena ia merupakan pemimpin politik tertinggi di Indonesia, karena setiap kata maupun kalimat yang ia lontarkan, akan sangat berpengaruh bagi pemerintahannya serta masyarakat umumnya.
Argumentacija (2011) akademika Ive Škarića je prvo djelo domaćeg autora u kojem se teži sustavnoj obradi ovoga, kod nas još uvijek zanemarenoga područja. U radu se nastoji predstaviti temeljne ...pretpostavke Škarićevog viđenja argumentacije s posebnim naglaskom na pojmovno određenje argumentacije, njezinu opću strukturu i vrijednosne sudove kao njezino tematsko područje. Zatim se nastoji ukazati na određeni broj teorijskih, terminoloških i stilskih teškoća koje, prema mišljenju autora rada, ozbiljno ugrožavaju potencijal argumentacije da bude uspješno propedeutičko djelo šire upotrebe.
PDF
