Teorija afektivne vezanosti individualne razlike opisuje preko razlika u obrascima afektivne vezanosti koji se kod odraslih prepoznaju u interpersonalnim relacijama. Osobe sa nesigurnim obrascem vezanosti imaju negativnu sliku o drugima, koja potom utiče na negativnu percepciju ponašanja partnera i na očekivanje negativnog ponašanja partnera u odnosu na posvećivanje pažnje, brigu i poverenje, čime se narušava i zadovoljstvo vezom. Cilj ovog rada bila je provera primenjivosti opisanog teorijskog modela afektivne vezanosti na muškarce iz homoseksualne populacije u Srbiji. Uzorak je činilo 100 muškaraca u stabilnim homoseksualnim vezama. Ispitana je povezanost obrazaca afektivne vezanosti sa načinima pokazivanja ljubavi, percipiranom bliskošću sa partnerom i zadovoljstvom partnerskom relacijom. Ispitana je i prediktorska uloga navedenih varijabli u odnosu na zadovoljstvo partnerskom relacijom. Rezultati ukazuju na veću učestalost nesigurnih obrazaca afektivne vezanosti u odnosu na podatke iz heteroseksualne populacije. Razlika je naročito uočljiva kod preokupiranog obrasca (51% uzorka). Ispitanici sa sigurnim obrascem vezanosti percipiraju viši stepen ljubavi u vezama i zadovoljniji su svojom vezom. Struktura razlika u načinima pokazivanja ljubavi između sigurno vezanih i preokupirano vezanih ispitanika nije ukazala na značajne razlike. U odnosu na zadovoljstvo u partnerskoj relaciji nisu pronađeni značajni efekti doživljaja ljubavi u relaciji i načina pokazivanja ljubavi. Samostalni značajni efekat na zadovoljstvo vezom ostvaruje anksioznost i to tako da viši stepen anksioznosti ispoljavaju ispitanici koji su manje zadovoljni vezom.