Dve teorijske struje objašnjavaju ulogu boje i oblika u prepoznavanju i klasifikaciji objekata. S jedne strane su teorije koje zastupaju stanovište da naš kognitivni sistem koristi oblik kao primarnu vizuelnu karakteristiku objekta, a s druge strane su teorije koje zastupaju stanovište da i boja spada u primarne vizuelne karakteristike. Prema ulozi boje, zastupnici druge grupe teorija svrstavaju objekte u dve kategorije: 1) HCD objekte za koje su i oblik i boja primarno važni, 2) LCD objekte za koje je primarno važan samo oblik. Predmet istraživanja naše studije je bila uloga oblika i boje u klasifikaciji i prepoznavanju objekata. Cilj istraživanja je bio da utvrdimo da li kognitivni sistem na različite načine prepoznaje i klasifikuje prirodne objekte nasuprot objektima koje je napravio čovek te je stoga hrana poslužila kao optimalna kategorija stimulusa jer su i prirodni i veštački objekti jednako poznati i frekventno u upotrebi. Dodatno ovi objekti imaju i dijagnostičku boju i oblik. Naši rezultati idu u prilog teorijama koje pripisuju dominantnu ulogu obliku. U oba istraživana procesa, prepoznavanju i klasifikaciji, oblik se pokazao kao ključna karakteristika. U procesu prepoznavanja kognitivni sistem boju koristi samo u situacijama kada je oblik zaista neinformativan, dok se u procesu klasifikacije boja ispostavila irelevantna. Takođe naši rezultati sugerišu važnost još jednog faktora, a to je vizuelna tekstura.