U ovom ću članku razmotriti Al-Kindi upotrebu Aristotelovog protreptičkog argumenta za nužnost filozofije. Pokazat ću kako muslimanski kritičar filozofije, prvenstveno onaj koji je usklađen s teološkim stajalištima Ibn Hanbala, ima razloga odbaciti protreptički argument kako ga predstavlja Al-Kindi. Međutim, argument se može preraditi na način da se zaobiđu uobičajene kritike koje daju protivnici filozofije u duhu Hanbalīja. Dapače, tvrdit ću da je njegova ispravnost neupitna jednom kada se u argumentu pojasni na koji način treba shvatiti 'filozofiju'. Na kraju ću ukratko raspravljati o tome zašto muslimanski kritičari filozofije ne moraju smatrati protreptički argument problematičnim, jer neizbježnost filozofije ne zahtijeva privrženost svim vrstama filozofskih pozicija, koliko god one bile problematične za islamsku doktrinu.