U radu analiziramo predstavljanje izbeglica na „Balkanskoj ruti“ u televizijskoj slici i novinskoj fotografiji. Rad ima za cilj da istraži kako se izbeglice predstavljaju u zemlji u kojoj izbeglička kriza nije politizovana i da ispita kako se izbeglice predstavljaju u različitim modalitetima - putem statičnih i pokretnih slika. Uzorak od 125 tekstova i televizijskih priloga prikupljen je tokom sedam dana u martu 2016. godine i tokom marta 2017. godine iz onlajn izdanja novina Blica i Politike, i večernjih dnevnika Radio-televizije Srbije i TV N1. Metoda vizuelne analize zasnovana je na Kresovoj i Van Lijuvenovoj vizuelnoj gramatici, i posebno na analizi vizuelnih toposa predstavljanja. U pogledu narativnih obrazaca predstavljanja identifikuje se pet toposa: drama, kretanje, primanje pomoći, higijena i igra. U konceptualnim obrascima pojavljuju se toposi porodice, dece, usamljenosti, žice i simboličke drugosti. Pozitivnije nego u drugim zemljama, ove su vizuelne predstave izbeglica su kontradiktorne – iako pozivaju na saosećaje i dalje konstruišu drugost i razlike između „nas“ i „njih“.