Tiopurin S-metiltransferaza (TPMT; EC 2.1.1.67) je jedan od najboÿih primera primene farmakogenetike u individualizaciji terapije. TPMT je enzim koji metabolise imunosupersivne tiopurinske lekove (6-MP), koji se koriste u lečenju kancera, autoimunih bolesti i u transpalntacionoj medicini. Aktivnost TPMT enzima je polimorfna i u beloj populacÿi je zabeležena trimodalna distibucija TPMT aktivnosti: postoje jjudi koji su slabi, umereni ili jaki „metilatori". Ipak, ne postoji jasna granica u aktivnosti TPMT izmedu ovih definisanih grupa. Pokazano je da određeni polimorfizmi u genu za TPMT utiču na aktivnost TPMT enzima. Promotor gena za TPMT čoveka je veoma polimorfan. Sadrži promenÿiv broj tandemskih ponovaka, od tri do devet, koji imaju veliki procenat GC baznih parova. Postoje tri tipa ponovaka, A, B i C. Arhitektura ovog promotorskog regionaje uvek AnBmC.U ovom radu smo ispitivali da li genotipizacija polimorfizama u genu za TPMT može biti osnova za modifikaciju tiopurinske terapije u lečenju akutne limfoidne leukemije (ALL) kod dece. Takode smo analizirali distribuciju alela i genotipova VNTR ponovaka promotora gena za TPMT u srpskoj populacÿi. Istraživali smo uticaj broja i tipa tandemskih ponovaka u promotoru na transkripcÿu gena za TPMT čoveka, koristeći eksperimente tranzÿentne transfekcÿe. Ispitivali smo i koji se transkripcioni faktori vezuju za VNTR region esejima usporene elektroforetske pokretÿivosti (EMSA) i „superšift" esejima, analizirali metilacioni status promotora, cis-regulatorne elemente u promotorskom regionu i ispitivali potencijalni uticaj 6-MP na transkripcÿu gena za TPMT.Nasa studÿaje pokazala da je genotipizacÿa TPMT neophodna i efikasna i da je osnova za modifikaciju tiopurinske terapÿe kod ALL pacÿenata, čak i kod heterozigotnih nosilaca polimorfizama u genu za TPMT.Detektovali smo 11 različitih tipova VNTR u promotoru gena za TPMT u srpskoj populacÿi. Broj ponovaka je bio od 4 do 8. Unutar promotora gena za TPMT sa istim brojem ponovaka, detektovana je različita arhitektura VNTR regiona, AnBmC, gde je n = 1-5 i m = 1-6. Detektovali smo 17 različitih TPMT VNTR genotipova u srpskoj populacÿi. Funkcionalni eseji su pokazali da najveću aktivnost TPMT promotora ima onaj sa VNTR*4b tipom (AB2C). Promotori sa 5, 6 i 7 VNTR alela su imali manje aktivnosti. Aktivnost VNTR*8 alela je bila dva puta veća od aktivnosti VNTR*7 tipova. Utvrdili smo da postoje razlike u aktivnostima promotora između konstrukata koji su imali isti broj ali različiti tip tandemskih ponovaka. Najveća razlika detektovana je između VNTR*4 varijanti (A2BC i AB2C). Takođeje nadeno da je promotorski region uzvodno od VNTR ponovaka, na poziciji od -180 do -130, transkripcioni aktivator.Potvrdili smo da se za VNTR region direktno vezuju transkripcioni faktori Spl i Sp3.Promotor gena za TPMTje specifično odgovorio na tretman ćelija dozom od 10 pM 6-MP, i to na VNTR-zavistan način, smanjenjem ekspresije reporterskog gena za 40-50%. U ovaj odgovor uključeni su transkripcioni faktori Sp3 i KLF1. Pokazali smo da broj i tip VNTR ponovaka u promotoru gena za TPMT utiče na nivo TPMT transkripcije. Arhitektura VNTR regiona (konfiguracÿa i broj nukleotida izmedu A i C ponovaka) moduliše transkripciju gena za TPMT. VNTR region može biti odgovoran za raznolikost u aktivnosti TPMT enzima unutar tri definisane grupe metilatora.Naši rezultati pokazuju da su VNTR genotipovi koji doprinose TPMT fenotipu slabih „metilatora" zastupljeni u jednoj trećini srpske populacije. Zbog toga bi tandemski ponovci u promotoru gena za TPMT mogli biti kandidat za farmakogenetički marker. Dalja istraživanja bi potvrdila da li je ovaj region od kliničkog značaja za individuaiizaciju tiopurinske terapije.